Da sam i ja tako zgodna, i ja bi imala dečka kao i on curu. Ali eto, ja sam ružna, pa sve propada.
Moja znatiželja je postala još veća pa sam morala čitati još. Sad je netko drugi. Njegov frend, uf, ovo su najzanimljiviji razgovori.
Sjedim s nekom malom u klupi. Odlična je i ovako i onako. ;)
Bro, samo jako.
Mislim da je vrijeme da ostavim Kendall. Pecam novu malu.
Imaš moju podršku lol.
Tu sam prestala čitati. Čekaj! On je rekao da sam mu odlična, ili, nije mislio na mene. Mah, zašto bi to bila ja kad sam sve već zasrala. Ustvari, on sad sjedi sa mnom, nema nitko drugi. O jebote!
Zvono je zazvonilo za kraj sata. Kad prije? Koliko sam čitala i špijunirala, već je i kraj sata završio.
*
"Bye Beth" Mahnula sam Bethany i krenula kući. Isuse, sad ja trebam ići pješke, zašto ne mogu jednostavno iznajmiti bicikl, zašto me netko ne poveze?
Hodala sam prema kući, a iza mene se čuo grubi glas auta. Okrenula sam se i ugledala onog smeđokosog i njegovog crnog lamborghinija.
Stao je uz stazu i otvorio svoj zatamljeni prozor na autu.
"Trebaš prijevoz?" Spustio je sunčane naočale i naborao čelo.
"Ne, hvala." Nasmijala sam se i krenula dalje, no njegov glas se opet začuo iza mene.
"Vidim da se vučeš. Aj sjedaj." Rekao je i prebacio ruku preko prozora.
"No dobro." Okrenula sam očima i sjela u auto.
Provjerio je mobitel na par sekundi zatim krenuo. Nastala je ona neugodna tišina na koju sam alergična.
"Menagment 360." Jednostavno sam morala prekinuti debilizam od tišine.
"Znam." Kratko je odgovorio, a moj pogled je istog trenutka bio na njemu.
"Molim?" Zbunjeno sam pitala jer nisam vjerovala kako zna gdje ja živim.
"Rekoh, znam" Ponovio je bez ikakvog objašnjenja.
"Da, jasno sam čula. Ali, kako znaš?" Počela sam se veći živcirati, iako je to rijetkost kod mene.
"Vidio sam." Smračilo mi se.
"Samo malo.." Krenula sam nešto reći , ali me on prekinuo.
"Daj šuti više! Jebeno znam jer sam vidio. Jel to sad velika strahota da sam vidio gdje živiš?" Povisio je ton, a ja sam ušutila. Nisam htjela nastavljati jer bi ispala glupa. Već sam ispala, dobro ste me podsjetili.
Parkirao se ispred moje kuće i pričekao dok ja ne izađem.
"Bye honey" Rekao je i namignuo, nakon nekog vremena se i nasmijao.
"Bye." Kratko sam rekla potpuno ozbiljna jer me naljutio onim od maloprije. Ugh.
Ušla sam u kuću pomalo razočarana ovime što je sad bilo. Ne znam, nekako mi je krivo jer se on naljutio na mene, a ja na njega. Mislim, dečko je možda jednostavno vidio gdje živim dok sam izlazila iz dvorišta i to je sve.
Izvalila sam se na krevet u sobi i naravno uzela mobitel i vjesila na njemu. To je tradicija kod mene, lol, ne znam za vas.
Sviđa mi se tvoj stav ;)
Super.
Jesi ti ikad raspoložena i nasmijana?
Ne, kad čujem ili vidim tebe.
Smeđokosi se javio. Šta se on meni ima javljati. Je on zgodan, lijep i sve to, ali nisam još dala dozvolu za javljanje, to neka upamti.
Nije prošlo ni pet minuta od našeg dopisivanja, ako se to može tako nazvati, zvono na vratila je zazvonilo. Ustala sam se i krenula otvoriti vrata, no, prvo sam pogledala kroz onu rupicu na vratima, kada sam vidjela tko tamo stoji, na trenutak sam se zaledila.
