Bila je mračna noć. Vraćala sam se sa treninga sa Ivonom, Anjom i Dunjom. Išle smo prečicom kroz staru, urušenu fabriku- Nivu. Bilo je negde oko 9. Sve je bilo OK, dok nismo videle svetlo u srušenoj kući. Iako smo se uplašile,virnule unutra. Tamo je bio čovek. Imao je belu,iscepanu majicu i teget trenerku. To lice ću zauvek pamtiti. Imao je belu kožu i izmorene oči. Od straha sam se skamenila i pala. Ogrebala sam koleno. Bolelo je. Zatim je čovek ustao i krenule smo da trčimo. Počeo je da vrišti. Od zaglušujuće buke nisam nogla da čujem sopstvene misli. Samo sam trčala i trčala. Sve je prekrila zaslepljujuća svetlost i trenutak kasnije, bila sam u svlačionici. Nisam bila onesvešćena, niti me je bolela glava. Sve je bilo potpuno normalno. Pomislila sam da je sve to bio samo plod moje mašte. Ali onda, sam osetila oštar bol u nozi. Imala sam ogrebotinu na kolenu. Pitala sam drugarice sta se dogodilo. Sećale su se svega što i ja. Znale smo da se to dogodilo ali zatim....prazo.....
