Niko se ničega nije sećao. Mislile smo o tome nedeljama. Ništa. Nisam smela ni da kročim napolje po mraku. Taj čovek...kao da sam ga već negde videla...
Mesec dana kasnije, opet sam prolazila tuda. Bacila sam pogled na onu kuću. Bila je ista kakve je se sećam. Osim jedne stvari. Ogledala. Veliko ogledalo visilo je na gotovo urušenom zidu kuće. U njemu sam sam videla svoj odraz, a iza mene je stajao onaj čovek. Zaledila mi se krv u žilama. Otvorila sam usta da bi vrisnula, ali me je on ućutkao. Okrenula sam se,ali iza mene nije bilo nikog. Osetila sam njegove hladne ruke na mojim ramenima. Uzeo je svoj nož, i napravio rez na mom vratu. Vrisnula sam od bola. Na mom vratu nije bilo ničega. Ogledalo je nestalo, a i čovek. Potrčala sam kući, ali tamo me je dočekao stravičan prizor...
