OTROV

Poglavlje Drugo

Da vam ne bih opisivala svo ovo trčanje do škole, najbolje je da ja iskoristim ovu "priliku" da vam opišem mene i meni najvažnije ljude u mom životu. Pa kao što ste već mogli da pročitate, zovem se Medison, Medison Viltmor. Prijatelji me opisuju kao vedru i uvjek nasmijanu osobu kakva zaista i jesam. Što se tiče škole, ocjene su mi solidne. Nisam neki BAŠ pametan đak ali nisam ni glup idiot. A što se IZGLEDA tiče, u tom "polju" sam najbolja. Nisam džabe bila najljepša djevojka u osnovnoj školi. Visoka, smeđa kosa, smeđe oči, da to sam ja. Moja mama je Ema. Ona je medicinska sestra, ali biologiju ili hemiju da mi nekad pokaže za domaći, bože sačuvaj. Džek Viltmor je moj otac koji je po profesiji psihijatar. To je jedan veseo čovjek, uvjek tu da ti pomogne. A malo stvorenje od 155 sentimetara koje je najveća štreberčina u njegovoj školi je moj mali brat Nik. Klinac ima deset godina i skoro se stalno svađamo. A sad dvoje ljudi koji mi krvno nisu ništa ali ih smatram porodicom. Kejt Razenfil i Lari Kensvel su moji najbolji prijatelji. Kejt poznajem od treće, a Larija od pete godine. Kejt je drugarica koju svaka djevojka može poželjeti. Rođena je u Austriji ali je u Los Anđelesu došla sa svojim roditeljima kada je imala svega godinu i po. Stalno je tu uz mene, ona zna svaku moju, a ja svaku njenu tajnu. Obožavam je. Ništa manje ne obožavam Larija. On je jako pametna osoba, ali ni upola kao moj brat. Lari je ta muška strana ekipe i stalno nam daje savjete šta se momcima najviše sviđa kod djevojaka i pomaže nam kod muvanja momaka. Dovoljno sam opisivala, vratimo se na moje trčanje.

Kada sam sva rasčupana stigla ispred škole, na satu je pisalo 13:57. "Vau", rekla sam sebi u bradu. "Mogla bih slobodno početi da treniram atletiku". Stala sam ispred ulaza, podigla glavu a ispred mene je na ogromnoj zgradi velikim žuto-plavim slovima pisalo "Marthin L.K. High School" a na velikom panou malo ispod imena škole je pisalo veselim slovima "Dobrodošli". "Bolje te našli", rekoh sebi u glavi. Ušla sam unutra, i u holu u kojem je stajalo sigurno 700 đaka sam počela da tražim Kejt i Larija. "Da baš ću ih naći u ovoj gužvi", pomislila sam u sebi. Ali odjednom osjetih ruku na ramenu, ja se okrenuh kad ono, oni dvoje.Kad ja nisam našla njih, oni su našli mene.

"Jao, uspavana ljepotica se probudila iz zimskog sna. Koji te je princ poljubio pa si napokon ustala?", reče Kejt. 

"Jao, vidim da nekome ne fali humora danas. Jel danas dan humorističnih osoba ili šta...?", upitah zbunjeno.

"Ne, nije dan humorističnih osoba ali je PRVI DAN SREDNJE ŠKOLE, MEDISON. PRVI DAN SREDNJE ŠKOLE!! Eh da, direktor više nije gsn. Valdorf. Sada je neka mlada direktorica. Ja i Kejt smo je jutros vidjeli kako izlazi iz kola, ako je to ona. Jaoo kakva kola vozii...ni da je Hilari Klinton."

"Pa dobro", rekoh opuštenim glasom "ipak je direktorica najveće škole u okrugu. Ima se, može se."

Baš kad smo se fino raspričali kao da se nismo vidjeli cjeli ljetnji raspust (a skoro smo svakim danom išli na plažu), začusmo jedan veoma pištav i kreštav glas. Bila je to nova direktorica. 
"Dragi srednjoškolci, dobrodošli u Srednju Školu "Marthin Luther King", moje ime je Suzan Alberfal i ja ću od danas biti vaša nova direktorica."