Drži me... 3. deo

3. Odluka

Ne...Ne mogu ostaviti Markusa da tuguje dok ja uživam...Nisam takav tip. Brzo otvaram oči i prekidam ovaj čaroban trenutak gurajući Bena od sebe. Uz jaku bol i tugu stojim i gledam njegove inenađene plave oči. Par sekundi kasnije počinjem brzo trčkarati od njega. Žao mi ga je,ipak je raskinuo sa Kristin zbog mene (barem mislim..) nako nekoliko metara od njega,stajem i okrećem glavu ka njemu i tužno mjauknem..:
"Izvini..." i tada puštam jednu suzu punu bola. Nastavljam dalje sa bežanjem. Ne znam da li je pokušao da me zaustavi. Nekada sam samo Bena htela,a sad,sad jurim za Markusom. Zašto to radim sebi? Kako sam ja ohola...

Nakon nekog vremena stajem sa trčanjem negde u školi u polusavijeni položaj naslonjena rukama na noge. Imam utisak da će mi noge ispasti od bola..Baš sam zadihana. Ispravljam se i brišem suze. Još uvek je odmor,nikog nema,svi jedu. Sedim na obližnjoj klupici i izdišem. Shvatam da sam kod učionice za likovno.
Ahhh,moj stomak:
"Gladna sam..." mrmljam sebi u bradu:
"Izvoli,ja nisam..." govori mi veoma poznat glas uz ispruženu ruku u kojoj je sedvič. Bože,kao da sam prosjak. Hitro podižem glavu i vidim Markusovo lice. Ne verujem očima. Baš je kawaii!! Ahh ta njegova smeđa kosa i te njegove zelene oči.. Baš je privlačan. :3 Ali deluje ljuto..Odmah ustajem i grlim ga a on ispušta sendič i uzvraća mi hug x3. Ostajemo na mestu zagrljeni malo duže vreme dok nas zvono ne prekine. Šteta..volela bih da ovaj tren traje zauvek. Jb se ZVOONOO!!

Sedim u klupi sa belim papirom ispred sebe. Ne usuđujem se da pogledam Bena ali pretpostavljam da ni on ne sme mene. Ovog časa sam neuobičajeno tiha što su i ostali primetili. Samo me zapitkuju nešto ali se pravim da ih ne čujem. Rešila sam da prenesem svoja osećanja na papir. Uzela sam četkicu i umočila je u tmperu. Samo sam škrabala po jadničku. Verujte mi,mene trenutno više boli nego papir.
Razne šare i linije bile su iscrtane u mnogim pravcima.
"Hej,Ket,šta predstavlja tvoj crtež?" pita me Sabrina. Samo sam je pogledala bolno i naslonila laktove na klupu. Tada počinje reka zuza koje sam pustila na sred časa. U početku me niko ne primećuje osim Sab a onda svi zure u mene kao u da prvi put vide da neko plače.
"Ket..? Šta nije u redu? Hajdemo do WC-a" kaže Sabrina i krenula sam sa njom naslonjena na njeno rame jecajući.

I dalje plačem pred ogledalom i umivam se. Barem sad ne jecam više ali ne mogu zaustviti suze. K'o da mi je neko umro,nedaj Bože,a ne da sam pod pritiskom. Ako sad toliko cmizdrim,šta će biti ako neko rikne? Realno.. Kao da sam izvor neke reke.
"Hoćeš li mi sad reći šta se dešava?" kaže moja BFF pomalo ljutito,naslonjena na zid prekrštenih ruku.
"Kad bi samo znala šta mi je rekla bih ti.." POLITIČAR!POLITIČAR!! Lažem kao kočijaš. A ne to je za psovke..jbg. Sab mi naravno ne veruje. Ona se opušteno ali ljuto igra pramenom njene riđe kose.
"Nemoj me lagati. Znam da je Ben u pitanju ali ti zbog njega nikad nisi plakala. Postoji li još neko? Ako je tako mogu ti samo reći,koga ti više voliš? Evo ti,uzmi ovo. Doneće ti sreću." narukvicu sa znakom infinity,njenu omiljenu.
"Hvala ti ali zar to nije tvoja omiljena narukvica?"zbunjeno pitam.
"Jeste ali znam da ćeš je čuvati. Hajdemo,pitaće se šta radimo toliko."
"Idem."frkćem i stavljam njenu narukvicu i divim joj se. Sad vidim zašto je tako obožava. Predivno mi ide uz moje crne oči. Obe sijaju punim sjajem. Gospode Bože,ipak i nisam tako ružna. Zapravo sam prilično slatka. Malo poziram pred ogledalom. Omg,mogu biti model. Šaljem poljubce ogledalu.
"Katnis..Šta to radiš..?" pita me Sadrina koja me gleda i neveruje.
"Haha,izvini.." malo crvenim.

Nazad na čas. Svi rade svoj posao,kao da se ništa nije dogodilo. Vraćam se nazad u svoju klupu,uzimam moja osećanja,gužvam ih i počinjem ponovo. Ovog ću puta nacrtati nešto lepo. Ne umem da crtam ali ću ipak pokušati. U glavi zamišljam predivnu livadu punu cveća i ovaca koje pasu.
"Malo zelene...bele..ljubičaste..tako,fino,odlično."mrmljam si u bradu i smeškam kao da smišljam neki fenomenalni plan za ubistvo.
Gotovo je. Kako je pre...ne,ipak nije.. Izgleda kao rad čevorogodišnjaka koji usput jede sedvič sa kečapom koji mu je pao malo na rad. Inače je valjda sve okej. Nastavnica uzima radove a ja se pakujem za poslednji čas.
Na kratko sam prestala da mislim o svemu. Ipak je u mojon glavi velika dilema. Mada mislim da sam izabrala,nadam se,pravog.