Među vukovima

Neželjena

Svakog je dana ista priča. Svi me mrze,ismejavaju,prave ludom...čak ni prijatelje nemam. Iz nekog razloga ova crnka je zlostavljena.
"Ostavi me na miru!" cijučem dok mi ovaj manijak cepa torbu i udara me.
"O,a zašto? Verovatno ćeš me reći svojoj mamici! Hahahahaha!!" znači,fore su mu na nivou jednog tećaka..
"Gde su petarde koje sam rekao da mi kupiš?!" baca mi pocepanu torbu pravo u facu
"Nisam imala para da kupim.."
"A nisi imala,a? A imala si para dovoljno sebi da kupiš drogu?! Hahahahaha!! Ne budeš li mi sutra donela petarde,izbiću te!! EMO,EMO,EMO HAHAHAH!!" preti mi prstom dok ja počinjem da pekmezarim. Jurim ka WC-u.

Ne mogu ovo više trpeti. Pogledaj samo na šta ličim. Svi me zovu EMO. Moje pocepane farmerice dokaz su moje siromašnosti,sva sreća pa su pocepane farmerice u modi..
Sedim u jednom zabačenom ćošku kupatila i plačem...Ne ide više ovo ovako. Moram nešto da učinim. Često imam suicidne misli,uvek se nadam boljem sutra ali uzalud..Par puta sam se rezala..Muzika mi je jedini prijatelj.
"Zašto ja..? Zašto?!" jecam sebi u kolena. Mislim da imam plan. Pobećiću od kuće pravo u šumu. Memam mi druge. Ako ništa više barem ću mami olakšati pošto tatu nemam.. Poginuo je u avionskoj nesreći..

Napokon kraj škole i trčim kući. Sve sam isplanirala,polazim tačno u ponoć. Poneću sa sobom sve što mi treba. Sada je tačno 23:01 i pišem mami pismo:
"Draga mama,
Znaš da te volim ali morala sam da odem odavde. Svi me zadirkuju,prijatelje nemam a i tebi ću olakšati. Nemoj me tražiti,snaćiću se ja. Napraviću kućicu i živeću srećno. Ne brini se za mene,želim ti svu sreću u životu. Volim te..
Tvoja jedina."

Nakon toga puštam jednu iskrenu suzu koja je ostavila trag na papiru.
Bacam u torbu sve što nađem ali najbitniji je "priručnik za šumovanje". Tu imam sve potrebne informacije. Ostavljam pismo na frižider. Gledam ga i suza pada niz moj obraz. Ljubim pismo kao da je to moja majka i jurim napolje. Nemojte nikada pobeći od kuće,to je mnogo bolno.

I tako je počeo moj novi život.
Sama zauvek...

Gusta šuma će me lako sakriti. Jedno 2-3 kilometra dalje od grada ću napraviti moj novi dom.
"Bože,al' je mračno..i..hladno.."uistinu je tako bilo. Prsti na rukama mi se već lede toliko da mi je bolno čak i držati lampu.
Nakon pola sata hodanja,stižem na jednu rupu u šumi,to jest,livadu. A neeeee!! Samo nee..:
"Sneg!"podižem glavu i gledam u nebo. Ove pahulje su ogromne. Sva u užasu padam na kolena i bacam se na ruke u neverici. Počinjem stiskati sneg i praviti "grudvicu". Padam na desnu stranu i grčim se. Jako mi se spava a to nimalo ne valja.:
"Mama.."prošaputam i počnem plakati.

Zraci sunca su ne probudili. Baš mi je fino i toplo ovde ali:
"Gde sam to ja..?"razgledam malo oko sebe i vidim da ležim na slami u jednoj maloj pećini nalik jazbini:
"Dobro jutro,draga. Jesi li jepo spavala?"govori mi glas iza mene na koji se ja okrećem i od straha poskočim u nazad:
"Vuk!!" vrištim.
"Ne ne ne,nemoj me se plašiti. Ja sam Belinda. Imaš sreće što sam te pronašla inače bi umrla na onoj hladnoći. A kako je tvoje ime?"OMG. Ili sam ja prsla ili je ovo stvarno. Upravo ispred mene stoji ogroman sivi vuk i pita me kako se zovem.:
"L..Lila..Ti...ti..govoriš..?"pitam uplašeno."
"Aaw,baš imaš lepo ime :3 i da,ja govorim. Zapravo,ne. Ti nas razumeš kao i sve ostale životinje. Hajde,idemo malo napolje da ti pokažem okolinu."vučica sva uzbuđena i srećna istrča napolje a meni nema druge osim da je pratim.

Vreme me je sad malo oraspoložio. Sunčano je ali ipak je napadalo dosta snega.
"Belinda,kuda idemo sad konkretno?" pitam zbunjeno.
"Gde god hoćeš,draga. Imamo vučiju dolinu,tamo sam te našla,imamo Lajkov kamen,pusta rečica,GDE GOD!" očigledno ne znam ni jedno mesto sa njenog nabrajanja.
"Imaš li ti svoj čopor?"na to je Bel stala i malo se uplašila ali ubrzo nasmejala i rekla:
"Da,ja sam alfa vučica ali smatram da nije toliko pametno da te upoznam sa mojom porodicom bar dok se ne ovučiš."
"Da šta?" aloo,ja ne znam vaše običajee.
"Ovučiš,dok ne postaneš jedna od nas i psihički i fizički. Pa,kuda?" I psihički i fizički? Šta to znači? Neću postavljati previše pitanja.
"Ajmo do puste rečice"odgivaram fino.
"Rečeno,urađeno" trčkara zadovoljno Bel dok ja pokušavam da je pratim.

Ovučiš..šta to znači?