/ne znam šta je ovo/

321 27 57
                                    

I danas je 8.12.2015., jel tako?

Sada svi očekuju onaj dio:'Još jedna random knjiga u milion njih koja zapravo i nije potrebna..'

Pa, potrebna je.

Ne znam zašto.

Potrebna je.

Ponajviše meni.

So, počeću s nekim sitnim, običnim glupostima o sitnoj, običnoj djevojci.

Zovem se Maša. NE MARIJA, NE TO MI NIJE NADIMAK, MAŠA, ZOVEM SE MAŠA. Umorna sam od toga da mi ljudi govore:'A Maša je nadimak tvoj, jel tako?' I onda zaborave, pa kažu:'Ej ti, Majo!' Momentalno se naježim. Ja jako dobro pamtim imena ljudi, i stvarno ne volim kada oni zaboravljaju moje, jednostavno me pitaj da ti kažem ponovo.

Omiljena boja mi je crna. (Da, za one koji uporno ponavljaju da to nije boja, ne zanima me, crna je moja omiljena boja)

Najviše slušam rok, ponekad pop. Cajke zaobilazim u širokom luku.

Obožavam da čitam, odem u biblioteku i pokupim sto knjiga, žena na pultu me gleda ispod oka, ja se kršim i lomim i pokušavam da vidim ispred sebe, a milion knjiga mi zaklanja pogled...strava i užas.

Omiljeni bendovi? Hm, Nirvana, Nickelback, The Neighbourhood, Arctic Monkeys, Fall Out Boy, Iron Maiden, Florence + The Machine...ne mogu baš svih da se sjetim sad.

Omiljene priče? Nemam ih mnogo, po tom sam pitanju dosta izbirljiva, ali one koje mi se sviđaju, onda ću da smaram s komentarima. ( ShadowBearer mislim da sam tebe udavila)

Rođena sam 13.11. i škorpija sam u horoskopu. Ne vjerujem u horoskop, iskreno. (Osim kada mi kažu da dolazi razdoblje mog života kad ću da se kupam u parama, a i tad me slažu)

Vesela sam, hiperaktivna, društvena, iako nemam puno prijatelja, mogu pričati sa svima. Ali u pola sedam ujutru, bolje da mi niko ne prilazi.

Ljudi često na neki glup način bježe od mene kao da sam sotona ili pripadnik neke sekte, DA, NE SLUŠAM SEKE CECE BATE ZORICE GORDANKE I ŠTA JA ZNAM, NE PJEVAM NIKAKVE CRVENE RUŽEVE NITI NEKE HALJINE BEZ LEĐA, NE SHVATAM U ČEMU JE PROBLEM. Ne pripadam nikakvoj sekti niti bilo čemu, a ljudi ovdje su jako površni i primitivni. Ako sam u crnom, ne dilujem drogu po gradu i ne žrtvujem životinje i šta ja znam, zapravo ko god da me upozna kasnije govori:'Jao a ja sam mislio/la da si ti neki bolesni mrgud'. Ponavljam, ljudi su jako primitivni ovdje. Otvoreno bulje i iskazuju gađenje iako bih ja trebala da iskažem gađenje prema njima, jer ako imaš, šta ja znam, 13 godina i pjevaš neka sranja o seksu i parama koja 'pjevaju' napucane 'ribe' sa ustima veličine moje glave i dupetom veličine mene cijele (a 175cm mene nije malo), ne očekuj da ću da kažem vau, bravo.

Šta god ja počnem, završim na tome koliko ne volim ljude ovdje. Čast izuzecima, stvarno.

Još jedna stvar. 'Jao, ti imaš pedeset kila i baš si visoka, pa ti si anoreksija.' Kada mi to kažu osobe koje me ne znaju uživo, znači nemaju pojma kako izgledam, jako me iznervira. Da, ja jesam mršava, ali nisam ni blizu anoreksije. To me iznervira i zato što govore o anoreksiji s gađenjem a toliko ljudi se bori s njom. Ja sam sasvim normalna, ništa na meni ne visi niti imam bilo kakve odlike anoreksije, tako da te komentare smatram sasvim suvišnim.

Ovdje ću da pišem o svakakvim glupostima, iskreno.

I previše sam se raspisala.

JAO I MORAM OVO DA KAŽEM HAHAHAHAHA

-Da li čitaš knjige?
Daa
-Šta čitaš trenutno?
Zorannah life&style
-Ponoviću ponovo. Da li čitaš knjige?

Ta knjiga je jako skupa a nije za ništa, osim za potpale da zimi nije hladno.

Odoh ja.

➡ Svašta I Ništa. ⬅Where stories live. Discover now