~Everything is posible~

~1 Deo~

Ustajem ujutru u skolu i obavljam higijenu obuci.Osecala sam se kao zombi. Bila sam prilicno ne ispavana. Otisla da nadjek sta cu obuci. Pronasla sam kozne helanke, belu Pink majicu i crne starke. Stavila sam malo maskare i krenula lagano peske

Setala sam laganim tempom. Slusala sam moju omiljenu pesmu "Thinking out load". Ta pesma me uvek opusti i uvek me podseti na Marka (moju simpatiju).

Stigla sam u blizini skole i videla sam njega kako sa njegovim ortakom ide u skolu. Njegov ortak zvao se Bojan. Marko je imao devojku koja je mnogo lepsa i zgodnija od mene,a Boris nije imao. Oni su bili najpopularniji decaci u skoli. Usla sam u skolu i otisla u ucionicu.

Na casovima sam se smorila. Upoznavali smo se i ponavljali staro gradivo. Nije bilo nista zanimljivo. Na casovima sedim sa jednim simpaticnim deckom. Zove se Dusan. Ima divne plave oci i braon kosu koja mu je prebacena na stranu. Pricali smo na casu jer nam je oboma bilo dosadno.

Konacno je zvonilo za kraj casova.Trcala sam niz stepepice sto sam brze mogla. Medjutim bile su klizave i pala sam. Osetila sam kako me neko dize. Polako sam otvarala oci i mislila sam da sanjam. To je bio Marko. Cvrsto me je drzao u svom narucju i gledao me zabrinjavajuce. Ispitivao me je:
Marko: Jesi dobro???
Elena: Jesam, hvala i mozes me spustiti teska sam.
M: Nisi ne lupaj. Zabirinuo sam se izgledalo je strasno kad si pala
E: Ma sve je okej. Moram ici vidimo se!
M: Cao,cao.

Elena POV:
Aaaa mislim da sam na 7 nebu. Bila sam u njegovom narucju aaaa. Umrecuu. Obrazi mi gore. Ustvari sva gorim. Huh...

Trckala sam ulicama kao neki ludak. Bila sam jako srecna.

Napokon sam stigla kuci. Odmah sam otisla da legnem jer sam bila prilicno umorna. Obukla sam moju pizamu i legla.

Jutro:
Zvoni mi telefon. Lagano se budim i gledam ko me zove. Bio je to...

*********************
Evo prvi deo. Nadam se da vam se svidja :)). Nabacite koji vote i comm ako vam se svidja i follow me. Sledeci nastavak sa 70 followersa.

Love you