Ellecrys

2.

Besno skidam spavaćicu sa sebe. Bacam je na krevet i prilazim ormaru. Ne mogu da verujem da je to uradio. Pa ja sam mu nećaka. Bez obzira šta sud kaže ja ću učestvovati u trkama. 

"Malo si napeta. Jel to zbog trke ili zbog toga što si uhvaćena? Uostalom šta si tražila kod Ellecrys?" moja najbolja prijateljica Nina, uvek brine za mene. Samo bi mogla da prestane da postavlja tolika pitanja.

"Iskreno pomalo od oba. A što se tiče Ellecrys, ne mogu ti reći" proveravam da li sam sve namestila. Nadam se da ništa nisam zaboravila. Stojim ispred ogledala razmišljajući o sinoćnom događaju. Ko je ona devojka? Zaklela bih se da sam je videla u starim knjigama o legendama.

"Electra...Electra?" čujem Ninin glas u pozadini. Trzam se iz razmišljanja. Još jednom se pogledam. Maleni osmeh mi pobeže sa lica.

"Zašto ne možeš da mi kažeš?" brzim korakom izađem iz sobe ne osvrćući se na nju. Volela bih da ne moram ništa da joj objašnjavam, ali neki deo mogu i da preskočim.

"Sinoć se desilo to da me je stric John razočarao"

FLASHBACK

"Electra...Šta radiš ovde?"

"Zdravo striče" malo mi se približio. Izgledao je zbunjeno i pomalo... besno.

"Šta radiš ovde? Dobro znaš da ne smeš dolaziti ovamo" ljutito mi je govorio pomalo povišenim glasom.

"Znam, ali jednostavno sam morala doći"

"Zašto?" zaderao se na mene. Otskočila sam od iznenađenja zbog njegovog glasa. Čemu taj grub ton? Prekršila,jesam, zakon ali to nije razlog ovolikom besu. Niko ne mora da zna, zar ne?

"Prinče, ima li nekoga tu?" iznenada na vrata ulazi stariji čovek u crvenom mantilu. On je glavni među sudijama starog zaveta.

Stric mi je uputio besan pogled zatim se okrenuo ka onom čoveku. Starac me nije odma primetio. Kada je prošao velika metalna vrata, koja su mu zaklanjala pogled, video je da se nešto dešava. Približio nam se.

Iako je on sudija koji odlzčuje šta će biti sa onima koji prekrše zakon, sigurna sam da stric može uraditi nešto povodim toga.

"Princezo, šta vi radite ovde" pogledao je u mene zatim u John-a. Upitno sam pogledala u John-a nadajući se da će mi priskočiti u pomoć, ali ništa. Nisam znala šta da kažem. Ako budem lagala sprovešće čitavu istragu, a to će napraviti još veći problem.

"Sazvaću veće''

END OF FLASHBACK

"I šta je veće izglasalo?" bukvalno sam trčala kroz hodnik. Bila sam besna.

"Proterali su me" hladno sam rekla, kao da to nije ništa. Ipak ću učestvovati u trci. Ako pobedim moraće me vratiti. Izabrani ne smeju biti van palate, a naročito van grada.

Toliko sam besna da nisam primetila da smo stigli na odredišta. Dosta muškaraca je bilo koji su se pripremali za početak trke. Prvo me nisu primetili, što mi je odgovaralo.

"Princeza je odlučila da prekrši još koji zakon hahaha" svi su pogledali u mene i počeli se smejati. Prevrnula sam očima. Skinula sam ljubičasti plašt i pokazala im da sam i ja u igri.

Crne uske farmerke i crna dekolte majica. Bila sam spremna. Duboko sam udahnula. Pogledala sam u Ninu. Imala je onaj njen smirujući osmeh. Uzvratila sam joj. Prišla mi je i pružila mi jak, topao, prijateljski zagrljaj. Uzvratila sam istom merom.

"Electra...?" Liam? Jao pa naravno, on učestvuje u trci. Meseci vežbe sigurno ne bi odustao sada. Okrenula sam se i uputila sam sladak osmeh.

"Nisi valjda mislila da učestvuješ" ma ne i ti. Samo me gledaj. Približila sam mu se.

"Da planiram" približila sam usne njegovim. Gledao je u njih nervozno, želeo je da me poljubi ali iz nekog razloga nije mogao.

"Devojkama nije dozvoljeno da se trkaju" dobacio je neku napucani tip iza Liama. Svi su počeli da se smeju. Ljutito sam ga pogledala.

"Nemoj sad,pokazi im šta umeš" Nina me je uhvatila za zglob ruke i šapnula. U pravu je.

(...)

*čuje se pucanj*

Vreme je da trka počne. Krenula sam sa startne linije. Malo sam lošija čini mi se. Jeste da ništa ne vidim ispod ovog poveza,ali osećam da sam skoro poslednja.

Povez oko očiju i vezane ruke na leđima su deo trke. Kako bi se trkači dokazali postavljeno je i dosta prepreka u šumi. Mogu se kladiti da je veliki kanjon blizu.

Vežbala sam skok preko tog kanjona,ali nikad nisam uspela skroz da ga preskočim. To jest nisam uspela da se dočekam na noge.

Osećam kako se penjem na maleno brdo. Kako sam vežbala kad dođe ravnina treba da se zaukam. Nakom 6 koraka treba da skocim. Osećam leptiriće u stomaku.

"Nije ovo mesto za jednu devojku,a kamoli za princezu" grub glas mi je nateraos strah u kosti.

Odjednom me je neko gurnuo. Osetila sam velike mišiće na svojoj maloj ruci. Odgurnuo me je i pala sam. Skotrljala sam se niz ono brdašce. Pala sam na leđa i udafila o neki čvrsti kamen.

"Auč" jak bol me je naterao na cvilenje. Ne mogu da ustanem Ajde Ellectra