»Neočekivana.«

- prvi dio.

ostavite usputne ako vam je lakše. :)

Za početak, uvešću vas u kabinet profesora MekFonela.

»Želite da kažete da moje dijete ima tri jedinice iz vašeg predmeta? Pa pobogu, on uči samo vaš predmet svaki dan po tri sata! Kada god uđem u njegovu sobu, drži knjigu iz biologije ispred sebe!«, rasrđena majka najpoznatijeg riđokosog momka u školi, Džordža Stouna, poznatog po svojoj čudnoj navici da se svake tri sekunde pomiriše ispod pazuha (ruku na dušu, uvijek je mirisao na bijeli luk i čili papričice), gledala je u, pa moglo bi se reći jednog od najzahtjevnijih profesora u školi.

Ali ovo niste čuli od mene, u redu?

»Gospođo Stoun, da li ste ikada možda zavirili, da provjerite da li iza te knjige drži telefon u koji bulji ta tri sata?«, profesor je zajedljivo rekao, te dodao:»Gledajte, ja za dvojku ne tražim mnogo. Pobogu, pa ne treba mu petica već dvojka.«

Pa dobro...to s telefonom svi radimo.

Izgleda da su nas i najstariji profesori skužili.

Gospođa Stoun ispusti zvuk zaprepaštenja, u tonu:'Kako se usuđujete, govorite mi da ne poznajem sopstveno dijete?!'

»Slušajte me...«

Ne vjerujem da bi se htjeli zadržati ovdje više.

Sada se nalazimo u hodniku, koji razdvaja muške i ženske spavaće sobe.

Gdje ćemo prvo?

Ako ste odmah pomislili na balavljenje nad zgodnim momcima bez majica, bez da slušate ono što vam pričam o kome momku, i kog treba da se klonite jer je ženskaroš, da vam kažem odmah da od toga nema ništa.

Prvo, prošlo je 20:00. Nažalost, ulazak u muški dio nam je zabranjen, a mi ne želimo da kršimo pravila, zar ne?

Za sad.

Ženski dio ima sobe od broja 237 do broja 278.

Evo nas u sobi Mile Dikmen i Darlin Bouns.

Dobro pretpostavljate, Milu su oduvijek zezali zbog prezimena.

Njih dvije su proglašene za najveće čudakinje ove škole, zbog njihovih čudnih teorija o šumi do naše škole, o govorima pred masom u kantini kako zlo dolazi, optužene su za crtanje pentagrama po cijeloj sali za fizičko od preostale farbe poslije renoviranja škole, no to nikad nije potvrđeno, jer je ova škola puna debila koji bi to uradili iz čiste zajebancije.

»Šta misliš da li večeras nestaje još jedno?«, namještajući svoj krevet uredno pod konac, (još jedna stvar po čemu su Milu smatrali bolesno opsjednutom) upitala je Darlin, plavooku crnku višu za nekih pet centimetara od nje.

»Po mojoj računici, nijedna generacija nije prošla kroz ovu školu bez da u toku njihovog školovanja jedna osoba nije nestala zauvijek u toj šumi. Naši seniori nisu imali takvo iskustvo, a imamo još jedno polugodište do kraja školske godine. Što znači, u sljedećih pet mjeseci će se dogoditi.«

»Ne želim da to budem ja, Darlin.«, Mila je pretrnula, skupivši se u klupko na krevetu.

»Ne želi niko.«

Vraćamo se nazad, sada u kabinet profesorice Holdnes.

»Mia će preći u drugu školu i tamo završiti ovu godinu, neki izgovor ćemo već pronaći. Ali ja nju ne ostavljam ovdje ovo polugodište.«, rekla je profesorka, razgovarajući na telefon, usput mlatarajući rukama.

Mia Holdnes je profesoričina ćerka, jedinica. Važi za jednu od najljepših seniorki u školi, visoke jagodične kosti, prodorno plave oči i duga, smeđa kosa.

Svačija djevojka iz snova.

No, i ona je baš kao i njena majka, puna strahova i jako sujevjerna.

Zbog razbijenog ogledala je plakala na Dilajlinom ramenu pola sata, ponavljajući da ne zna kako da izdrži sedam godina u nesreći.

Svi smo već shvatili da niko nije savršen, zar ne?

Opet se vraćamo, sada u sobu broj 246.

Soba Eline i Marije O'Brajen.

»Ko je bio zadnja žrtva?«, Elina, uglavnom poznata po svojim prelijepim likovnim radovima, koji ukrašavaju hodnike škole, izustila je tiho.

»Julija Flers. Nestala je i nikad se više nije pojavila, priče o njoj kruže stalno.«

Prije nego što završimo razgledanje, jer ćete već upoznati ovu školu do srži (ne garantujem da će vam se svidjeti, ali garantujem lud provod), zavirićemo u kabinet mog omiljenog profesora, Kučera.

»Siguran si da je tijelo sakriveno dobro? Ne znam...stvarno želim da taj eksperiment uspije. U redu, u redu...to ćemo sad malo pauzirati. Vidjećemo šta ćemo za kasnije.«

Pa..pretpostavljam da bih se sada trebala pozdraviti s vama. Ostavila sam vas zbunjene, ali ova škola nudi mnoge opcije za vas..

I još ovo...

Soba 255. Soba djevojke s kojom ćete provesti ovih pet mjeseci.

Elin Glejd.

»Nedostaješ mi, Julija.«, visoka brineta je prošaputala, gledajući u šumu kroz veliki prozor svoje sobe.

Ne brinite se, vi niste sljedeći na listi.

Ja znam ko je.

Ali ne očekujete valjda da vam kažem, zar ne?

Dobrodošli u Srednju školu „Marija Sklodovska Kiri".

Oh, i još nešto.

Moje ime je Julija Flers, drago mi je.

Nadam se da nisam razočarala s ovim dijelom. Hvala -Knock_Knock- , slomljeni_snovi , ninasalvatoretvd , lumierer , Amster_girl1403 , arealmostdestroyed , darkclownn , ostale nisam uspjela označiti and I'm so sorry about that, sljedeći put ću se nasaditi na glavu da vas označim kako treba. Promise. :)

kvinofdizaster.