Before I Die

Part 1

"Ej,Stela idem ja do Ane,da uzmem svesku iz hemije,nisam bila na poslednjem casu pa da prepisem". -"Okej ali nemoj da se zadrzavas puno". -"Pa samo da uzmem svesku i mozda popijemo kafu i dolazim". -"Vazi,ajde volim te".  Andrea je pocela da vozi pre nekih 5 meseci,iako jos nema dozvolu,ali za dvadesetak dana ce napuniti 18,pa se i ne plasim toliko zbog policije koliko njene voznje. 

-"Ma da hahah,evo me za desetak minuta kod tebe,spre...".BUMMM!!! -"Halo?Andrea?Andrea?Jesi tu?" Cekaj,sta je puklo ovo,moram jos jednom da je pozovem. Zvrr,zvrr. Ne javlja se,moram da idem da vidim sta se desilo,rekla je da je u blizini,ionako samo jedan put spaja nase kuce.Dok ubacujem kljuc u automobil krecem da se tresem,pomislila sam na najgore. Stojim u jednom mestu vec 15 minuta,neki zastoj je na putu,moram da vidim sta je to. -"-Izvinite,sta se desilo ovde?" -"Saobracajna nesreca,ne smem da odem,deca su mi u automobilu." Krecem prema kombiju hitne pomoci i iza njih ugledam kako gori auto. I to ne bilo kakav auto,nego Andrein. Ne,ja ne verujem u ovo,nije moguce. Prisla sam automobilu,dok su u tom momentu ljudi iz hitne stavljali Andreino telo da nosac. Odmah sam pozvala Stelu.Ne znam kako da joj kazem ovo. Zvrr,posle samo jednog zvona Stela se javila. -"Eeeej Ana,kako si?" -"Ne znam,ne mogu da disem." -"Ana jel kod tebe Andrea?" -"Jeste,ali ne u stanju u kakvom bi nas dve zelele da je." -"Molim??". -"Nista me ne pitaj samo kreni prema mojoj kuci,Andrea je imala saobracajnu nesrecu". U tom momentu mi je Stela prekinula slusalicu,ostala sam bez odgovora.

15 minuta kasnije -"Gde,gde mi je sestra,gde je Andrea". -"Kombi hitne pomoci je vec otisao,verovatno su u najblizoj bolnici." 
Stizem u bolnicu i ugledam Anu,brzo sam potrcala prema njoj i zagrlila je.-"Sta se desilo,Ana,molim te mi kazi da je Andrea dobro." -"Pricale smo telefonom,i samo odjednom se culo BUM,zvala sam je par puta,nije se javljala". -"Ne brini,bice ona dobro jaka je Andrea,to je moja sestra,ovo ce njoj biti kao 'macji kasalj'. Govorila sam,neverujuci ni sama sebi.I sama znam da je Andrea jaka,ali nisam se previse nadala necemu dobrom.

2 sata kasnije -"Doktore,je l' Andrea dobro?" -"Nazalost,moram vam reci vesti koje vam nece prijati." Ne,ja ovo nisam cula,ne verujem svojim usima,ovo sanjam,hajde Stela budi se. Samaram sebe,ali ne,ovo nije san,ovo je realnost. -"Andrea nije izdrzala,ovo je bio prejak udarac za nju.Andrea nije prezivela". Gledam u Anu,ona gleda u mene i obe placemo,ne mozemo da verujemo sta smo upravo cule.Ostala sam sama,bez roditelja,bez sestre. Zvala sam Tonija,njega sam se prvog setila,on je moj i Andrein najbolji drug. Bas mu je dugo trebalo da se javi,ali javio se ipak. -"Hej Toni,necu da duzim samo dodji u bolnicu kod kruznog toka,nemoj da zuris." -"Sta se desilo,odmah mi kazi Stela,jesi li u redu,nemoj da me plasis,zasto si u bolnici?" Od silnih pitanja sam pretrnula i prekinula slusalicu istog momenta,pravicu se kao da nisam cula pitanja. Dok sam pricala zadrzavala sam suze,nisam htela da ga uznemirm i potresem. Nije proslo ni 5 minuta Toni se stvorio ispred mene. "Hoces li mi sad reci sta se desilo?" -"A...a...Andrea." - "Sta sa Andreom,govori mi odmah ." -"Andrea je imala saobracajnu nesrecu,i nije izdrzala,ispustila je dah." -"Stela budi ozbiljna,ako je ovo jos jedna neslana sala mozes da zapamtis ovaj susret jer nam je poslednji." -"Ja bih volela da je sala,ali nije,moras mi verovati." -"U kojoj je sobi?" -"U ovoj ovde,ali..." Pre nego sto sam zavrsila recenicu on je usao "...ne smes da ulazis unutra."

 Video sam krevet,a na njemu osobu prekrivenu zelenom tkaninom.Prisao sam krevetu i podigao tkaninu,i ugledao Andreino lice,nisam verovao svojim ocima. Poceo sam da cupam kosu jer sam mislio da je ovo plod moje maste. U tom momentu su doktori usli,a mene izbacili iz sale. Samo sam stajao pred vratima i gledao cas u Stelu cas u Anu,zagrlio sam ih obe,i poceli smo da placemo svi odjednom.Otisli smo kod Stele i sedeli u tisini. Razmisljao sam koga da pozovemo. Andrea je imala malo ljudi oko sebe,ali oni vrede vise nego 1000 drugih. Ana nije mogla da izdrzi,morala je da ode kuci,u potpunosti smo je razumeli. Ispratili smo je i pricali kako cemo za sahranu i kad cemo. -"Izvini,znam da ovo boli,ali moramo da planiramo sahranu." -"Nemoj da se brines,pozvacu tetku i tecu,pomocice mi oni,hvala na pomoci."

-"Kasno je,mislim da bi trebao da odes kuci." -"Ja sam mislio da prespavam ovde,za svaki slucaj ako ti ne bude dobro." -"Hvala sto se brines,ali mogu sama." -"Umm,okej idem ja sad onda,ako ti treba pomoc samo pozovi,uvek sam tu." -"Hvala ti na svemu."

2 dana kasnije 

Stigli smo na mesto gde Andrea treba biti sahranjena,vec kopaju rupu. Iskreno sam mislila da ce biti svega desetak ljudi,ali doslo je pola skole,cak i neki od nastavnika,prilazili su mi i izjavljivali saucesce,zahvalila sam svima.Proces je trajao nekih sat vremena.Posle svega sam otisla sa Tonijem kuci da popijemo kafu i smirimo se.Otisli smo u njenu sobu,otvorila sam njen regal i povrsinom celih vrata regala nalazila se Before i die lista.-"Toni,sta mislis da li je u redu da procitamo ovo,ili da ipak ostavimo?" -"Pa ja mislim da je bolje da...

.

.

.

.

.

.

.

.

Sta mislite sta ce Toni reci? Ako vam se svideo ovaj deo votujte,to mi daje motivaciju da cesce i vise pisem :*