Killer

2.deo:Upoznavanje

Ostavite komentar dok čitate
Jadna... pomislio sam. Ona ovo ne može da izdrži. Ona je nežna. Ne znam ni kako je došlo do ovoga. Nije sposobna za ovo. Samo sam je čvrsto zagrlio.

***

"Ede.. ja ne mogu ovo. Ubiću se. Molim te oprosti mi. Volim i tebe i Ellu previše, ali nisam sposobna za ovo. Ubiću se. Oprosti mi. Molim te." - tiho sam mu rekla. Nisam sposobna ja za ovo.
"Retarde bolesni umukni!!! Ti si nama sve i nećemo te dati. Biću sa tobom i 24h ako treba. Mrzim te i što si na ovo čak i pomislila"- Ed mi je glasno rekao
"Kako ne razumeš? Možeš ti mene da štitiš ali taj neko će me 100% ubiti. Bolje da ja to samo uradim ranije. Neću da vas uvalim u neke nevolje. Previše vas volim nisam ja sposobna za ovo. Neko me i sada posmatra. Zamisli se u mojoj situaciji. Volim vas ali moram da se rastanem od tebe i Elle"- govorila sam mu kroz plač
"Neću ni da pričam više sa tobom. Znam kako ti je i ..."-prekinula sam ga
"Ne ne znaš kako mi je! Niko ne zna kako mi je! Mrzim svoj život! Ubiću se. Zašto sam živa? NIKO NE ZNA KAKO MI JE I NIKO NE ZNA KAKO MI JE ŽIVOT ZAJEBAN!"- glasno sam vikala. Ali opet.. niko ali niko sem mene ne zna kako mi je.-
"MRZIM SVOJ JEBENI ŽIVOT!!"
Već sam plakala dok sam to govorila
"U pravu si. Ja ne znam kako ti je ali saosećam sa tobom. Prosto znam da ti je teško."- Ed je pokušavao da me uteši ali bezuspešno
"Jebote Ede ne znaš kako mi je. Samo ja znam kako mi je. Ufff" - vikala sam na njega ali me je prekinula vibracija telefona. Poruka.. od NJEGA?? Ne ovo se ne dešava...
" Ako misliš da ćeš pobeći od problema i od mene tako što ćeš umreti. Varaš se. Neću dozvoliti da ti se išta desi. Pogotovo sada jer si baš zanimljiva... pozz Eda i Ellu.
Znaš već ko.. kissi kissi"
"Aaaaà!!"- vrisnula sam.
"Ede beži od mene!"-zapretila sam Edu
" Neću!"-iritantno je rekao
"Ubiće i tebe i mene... kako ti nije jasno??"-plakala sam

***

Telefon mi je zavibrirao.. To je bila Lizz?? Kako? Šta? Zar me se ne boji. Da. Morao sam da otvorim poruku:
"Slušaj me serijski ubico... pre svega MRZIM TE. Onda ti nisi ništa više nego neki jebeni narkoman. Ja sam jaka i izdržaću ovo. A sada naj bitnije. Želim da vidim ko si. Neću reći policiji. Nisam kukavica. I da neću pobeći. Hrabri ne beže. Ja sam hrabra a da... to možeš da zaključiš na osnovu ove poruke. Ako treba da me ubiješ uradi to. Vreme je da saznam ko si. Ako nisi kukavica pojavi se u parku iza škole za 3h. Svakako ćeš biti tamo pošto me stalno pratiš.(biću zahvalna ako me ne budeš pratio ova 3 sata. Idem da se presvučem i tako to. Nisam kukavica. Neću pobeći!) Ako ne izađeš da pokažeš ko si... ništa... samo ću znati da si jebena kukavica.
Znaš već ko.. kissi kissi"
Nije ona ovo uradila. Ne znam da li da se otkrijem. Možda je pozvala policiju. Ne ovo se ne dešava... čekaj? Ja se plašim jedne obične devojke od 16 godina? Ja? Ja koji sam hladnokrvan i koga nije briga ni za šta. Ne plašim je se. Videće ko sam i to će biti zadnje što će ikada videti...

***

Da. Ja sam to uradila. Ako treba biću hladnokrvna kučka. Da to sam ja "Lizz, štreberka(iako nisam neka hehe)-hladnokrvna kučka"- to bi mogao da bude i dobar naziv za film...
Otišla sam da kupim nove stvari. Samo crne. Kupila sam i donji veš baš SEXY. Crnu odeću. Sve crno i jedan jako jako crveni karmin. To će izgledati super! Spremila sam se i stvarno sam izgledala kao kučka. To i hoću. Hoću da vidi da ga se ne plašim.
NE VERUJEM U SUDBINU. SVE SE DEŠAVA SA RAZLOGOM!
Da to je ta Lizz koja mi se u ovom trenutku jako dopada.
Došla sam u park. Nije ga bilo. Ako se ne pojavi za 5 minuta ja idem imam i pametnija posla..
Tada sam videla nekog koji je ceo u crnom. Kao ja i približavao mi se. Krv mi se sledila. Bojala sam se ali nije sada vreme za to. Vreme je da vidim ko je on i videla sam... prezgodni dečko sa plavom kosom. Nema više od 30. Prelep je... Ne!! Seti se Lizz... on je ubica. Ne može da ti se sviđa... odmeravala sam ga pogledom od lica ka patikama. Oči su mu bile predivne. Imao je dosta tetovaža na rukama to sam videla ali kada sam došla do njegovog struka.... da li je on to imao pištolj? Za čudo me ni malo nije bilo strah... šta mi se dešava. Gde je ona devojčica koja je dugo živela u meni. Nema je. Ja sam kučka od sada i ničega me nije strah. Konačno sam odlučila da progovorim:
"Opa... gle ko je došao. Znači ipak imaš malo hrabrosti da se pojaviš. Vidim da imaš i pištolj... ako treba uradi to sada. Nije me briga..."- rekla sam bez imalo straha. Ne ovo nisam ja. Stara ja bi sada umirala od plača. Ali nikoga nije briga za mene a mene je briga za ceo svet. Iskreno zvučala sam kao prvoklasna kučka. Yea! To sam i želela.
" Šta je bilo?? Maca ti je pojela jezik?" - pošto nije odgovarao dugo morala sam ovo da kažem i tada je odreagovao...
"Šta je mala? Ne bojiš me se"- prosto sam morala da ga prekinem
"Naravno da ne... narkomanu"-narkomanu sam rekla više kroz zube. Za sebe.
"Mala! Ne prekidaj me! Jasno?"-kako ima predivan glas!! Aaa ubiću se
"Ili šta..."- kako mi prija da ga iritiram..
Izvadio je pištolj. Ne znam zašto ali se nisam ni malo bojala. Zenice su mu bile proširene. Svidela sam mu se. Voli me ako ijedan huligan može tako nešto. Ako me voli onda me neće ubiti. Valjda. Nisam se bojala. Krenula sam ka izlazu ali mi je preprečio put.
"Umorna sam. Idem kući."- rekla sam
Samo sam prošla pored njega i krenula. Stvarno sam išla kući. Neću u policiju. Nije sposoban da me ubije. Da je sposoban već bi me ubio. Čim sam stigla kući skinula sam se i ušla u kupatilo da se istuširam. Nisam imala snage da operem kusu pa sam je vezala u neurednu punđu. Kupala sam se desetak minuta jer mi se stvarno jako spavalo. Ogrnula sam peškir navukla gaćice i pidžamu na sebe i samo sam se bacila na krevet. Prijao mi je osećaj. Osećala sam se sigurno a ni sama ne znam zašto. Verovatno me je i sada posmatrao. Znala sam da me voli ako zna šta je ljubav. Svakako mu se sviđam i sigurna sam. Peti mi ali mi ne bi naškodio. Lepim mislima sam utonula u san.
Ujutru sam se probudila pre budilnika i odlučila sam da operem kosu. Brzo sam to uradila i umotala je u peškir. Dok sam smislila šta ću da obučem prošlo je dosta vremena ali sam uspela. Odlučila sam se za crni duks na kom je pisalo Stars can't shine without darkness, crne uske farmerke, crne visoke štikle i crveni ruž. Predivno sam izgledala. Kosu sam samo ispravila. Nisam imala vremena za nešto više i krenula sam ka školi.
U školi je kao i uvek bilo dosadno. Ali sam ipak odlučila da napišem poruku njemu.
"Nisi mi rekao kako se zoveš..."- pisala sam poruku pokušavajući da me nastavnik ne uhvati. Telefon je zavibrirao. Na svu sreću niko nije čuo sem mene pa sam ugasila i vibraciju
"Nisi ni ti meni rekla zašto si htela da se nađemo. Ps: lepa si danas"
E sada će o videti:
"Da vidim ko si i kako izgledaš. Nisi ništa posebno lep. I da znam da sam lepa. Još jednom te pitam... KAKO SE JEBENO ZOVEŠ"
"Justin"
"Ok. Ps verovatno si i ti sada negde sakriven na času matematike. Moram da pazim"- drsko sam odgovorila. Neću a se bakćem sa njim. Nije on vredan mog strpljenja. Niko nije vredan mog protraćenog vremena. Zvono je oglasilo kraj časa, ujedno i kraj svih časova. Nikog više nema u školi. I ja sam izašla iz škole, mada poslednja zato što sam htela ponovo da vidim Justina. Prelepe oči , predivna kosa i prelep glas. Predivan je.. nee ovo se meni ne dešava. Nije moguće da mi se dopada. Neee.. Lizz smiri se. On je ubica nije on za tebe... ispred škole sam bila jedno pola sata ali se nije pojavio. Nisam išla kući nego kod Eda. Sve sam mu ispričala. Ponašao se čudno. Zenice su mu se proširile.. neee nije valjda? Nije valjda zaljubljen u mene. Prvi put sam mu u godinu dana pogledala direktno u oči. Oduvek su bile takve. Omg! Zar je on više od godinu dana zaljubljen u mene? Ne.. ovo se ne dešava...
"Ovajj... Edeee nisi mi rekao u koga si zaljubljen??"- pokušala sam da zvučim zaintresovano
"Ovaj.... kako da kažem..."
"Jednostavno reci! "-već sam malo vikala
"U tebe" -rekao je i izašao iz sobe
Znala sam da je zaljubljen u mene. Posramio se. I ja bi se posramila. Napokon je ponovo došao u sobu. Glava mu je bila pognuta i nije me ni pogledao. Samo sam prišla i poljubila ga (u usta. Da znam prava sam kučka).
"Ede izvini. Ali volim te kao prijatelja i mislim da se to neće promeniti. Izvini"- završila sam i istrčala iz njegove kuće kada mi je stigla poruka od Justina. Više se i ne čudim toliko jer me prati.
"Koja si ti kučka! Slomila si mu srce! Voleo te je od prvog dana kako te je upoznao! Sve je dao za tebe! Voli te!
Justin"- Justin. Znala sam
"Znam da sam kučka (hvala što si primetio). Malo ozbiljnije: pričaš li o Edu ili sebi. Znam da me Ed voli ali mislim da si pričao o sebi.
Lizz"- koja hladnokrvna kučka. Yea baby. To je nova Lizz koja mi se dopada.
"Kako misliš da li pričam o Edu ili sebi. O Edu naravno
Znaš ko je da ne pišem"
"Znam da ti se i ja sviđam. Ps ti si beznadežni slučaj za mene. Ne volim te. Pre ću spavati sam Edom nego sa tobom."- lagala sam volim i ja njega. Ali sam sada jebena kučka i moram takva ostati ako joću da živim. A HOĆU!
"Volim te.. bravo!! Otkrila si Ameriku! Superr!! Samo me ti vređaj. Tako ti se sve više bliži SMRT!"
"Ne bi ti mene ubio. Voliš me. Ne možeš da ubiješ osbu koju voliš. Čak ni ti Justine. Ni ti koji si serijski ubica!" - iskreno sam napisala.

***

Ja nikoga nisam ubio. Nisam mogao. To su radili ljudi iz moje bande. Ja nisam mogao. Nisam spreman za to. Samo... ljudi me se više plaše ako im kažem da sam ubica. I da.. volim Lizz i nisam NARKOMAN. Moram biti hladan pred njom inače je volim i naj radije bih je poljubio.

Ovo je duži nastavak i nadam se da vam se dopada. Izvinite ako ima grešaka. Nisam stigla da ispravim. Volim vas

Ps: obavezno vote i komentar. Molin vas komentarišite. Previše mi znači.

Miaxxx2 kissi kissi