Tamna strana ljubavi

1) Suprotnosti se privlače

Kako to da, pitala sam se u mislima, nervozno grickajući usnu i posmatrajući sa prozora školsko dvorište, u masi ljudi vidim samo njega?
Stojao je sa strane, rukama zaklonivši cigaru od vetra dok ju je palio. Povukao je dim i nasmejao se nečemu što je Drejk rekao. Par sekundi kasnije, uputio je pogled u mom pravcu. Oči su nam se srele, njegove kestenjaste i moje smaragdne.
Provala smeha u njegovoj neposrednoj blizini naterala ga je da se trgne. Nabacio je blag osmeh na lice i bratski potapšao Marka po leđima. Zapiljio se na trenutak u pod, izgubljen u mislima, a onda se ponovo osvrnuo ka mom skrovištu. 
- Mia, pomozi mi da odnesem ove knjige do profesorke Emerson, hoćeš li? - Nikolin glas je dopirao negde iza mojih leđa. Okrenula sam se i ugledala je kako stoji, nespretno držeći u naručju gomilu udžbenika. Uzela sam polovinu i obe smo izašle na blago aprilsko sunce. 
- Nije valjda da nam se nećete ni javiti? - Mark je doviknuo, igrajući se upaljačem. Prevrnule smo očima i skrenule sa putanje, uputivši se u njihovom pravcu. Poljubila sam Marka, a potom i Maksa. Spustio mi je blag poljubac na obraz i to se jedva moglo nazvati kontaktom, ali bi mi svaki put poslalo gomilu trnaca niz kičmu.
- Svrati kasnije. Moram da te pitam nešto. - šapnula sam mu. Drejk je sa neskrivenim interesovanjem piljio u nas, pa sam požurila za Nikol koja je već odmakla u pravcu zbornice.
- O čemu ćete to ti i Maks da pričate a što ja ne smem da čujem? - upitala je radoznalo.
- Oh, ma ništa bitno. Moram da ga pitam nešto. - neodređeno sam dobacila i promenila temu. Iako smo pričale o nadolazećem testu iz anatomije, nisam ni slušala Nikolino dugo izlaganje o tome kako je profesorka mrzi, već mi je misli u potpunosti okupirao predstojeći susret sa Maksom i ono što sam želela da mu kažem. Videla sam da je raskinuo sa devojkom. Nije to bilo ništa čudno, ako uzmem u obzir da ju je prevario sa mnom. Usne su mi i dalje pamtile njegove i ono veče kada mi je tiho prišao, uzeo me u naručje i poljubio dok smo sami i skriveni od pogleda ostalih stajali na kraju njegove ulice u tami. Juče sam primetila ljubomoru u njegovim očima kada je Drejk spomenuo Ajzeka, dečka sa kojim me Nikol upoznala i očajnički pokušala da nas spoji. Bio je to lep i visok momak, kose boje peska i nebesko plavih očiju. Ipak, nije u meni budio ništa više od prijateljske simpatije. Kada je čuo za njega, Maks me je prkosno posmatrao, gotovo kao da se sprema na teranje inata. Zbog toga me je njegov raskid zbunio. Tajming je bio potpuno pogrešan.
Nikol i ja smo se vratile u školu na mesto dežurnih učenika, i uskoro je zvono oglasilo kraj časa. Maks, koji je sledeći čas imao u učionici pored, banuo je na vrata. 
- Pitaj. - kratko je rekao, dok mu je ogroman osmeh krasio lice. Ustala sam i povukla ga u drugi kraj hodnika. Njegov parfem mi je ispunio nozdrve.
- Jesi ti to raskinuo sa Melisom? - zadržala sam dah u plućima dok sam čekala da mi odgovori i dok me je prodorno gledao u oči.
- Da, kako znaš? - 
Debilu, špijuniram ti instagram, pomislila sam, ali naravno nisam i izgovorila. 
- Eh, sve ja znam.. - osmehnula sam se. - Zašto si raskinuo? - 
Ne znam šta sam očekivala da će reći. Možda da je zbog mene, jer je shvatio da me voli. Šta god da sam želela da kaže, ono što je u sledećih par trenutaka izgovorio bilo je gore od smrtne presude.
- Raskinuo sam zbog Mendi. Znaš onu plavušu koja ide u prvi pet? Zajedno smo. - istraživao je moj izraz lica, dok mu je hladnokrvan osmeh lebdeo na usnama, a ja se borila sa crnim tačkicama koje su mi plesale po ivicama vidnog polja. U sledećoj sekundi, bes je zamenio moju tugu, pa sam podigla obrvu i bezbojnim glasom mu odgovorila.
- Mislimo li na istu osobu? Imaš li ti oči? Ukus ti je kritičan.. -
- Imam oči. Dobra je devojka. - nešto poput razočarenja obojilo mu je pogled.
- Dobro, kako ti kažeš. - poklonila sam mu najšarmantniji osmeh koji sam mogla da prizovem u tom trenutku i okrenula se na peti. Odmarširala sam nazad do zbunjene Nikol, a Maks me je pratio u stopu.
- To je to? To si htela da me pitaš? -
- Da. - kratko sam dobacila preko ramena.
- Mogla si to da me pitaš i pred Nikol. - delovao je pomalo besno.
- Jesam. Gospođo, roditeljski vam je u sledećoj učionici, u toj prvi četiri ima čas. - doviknula sam ženi koja se uputila ka jednoj prostoriji.
- Ti znaš raspored cele škole, ili šta? - nasmejao se Maks.
- Ne, znam samo Ajzakov raspored. - zagledala sam se u njega, a on se okrenuo i otišao u pravcu suprotnom od moga, spuštene glave. Potonula sam u stolicu pored Nikol i uzdahnula.
Već mesecima, Maks i ja smo konstantno povređivali jedno drugo, a lepih uspomena je bilo neuporedivo manje od momenata u kojima smo zbog ponosa i inata uništavali sve. Volela sam ga kao nikoga, ali je ta ista ljubav bila ono što me je ubijalo i noćima držalo budnom. Pomislivši kako je sada za nas zaista gotovo, u mislima mi je lebdela samo jedna pomisao. Osvetiću mu se i platiće za bol koju mi je naneo. Shvatiće kakvom jačinom duša krvari kada gledaš voljenu osobu kako pod ruku drži nekog novog.