× as if no one ×

chapter I

- Barbara,čekamo te već 30 minuta. Koliko ti to vremena treba da spakuješ svoje stvari. - čuo se mamin glas iz prizemlja.

- Eeeevo gotova saaaam! - razdrala sam se dok sam silazila sa koferima niz stepenice. Mama je iznosila neko kuhinjsko posuđe iz 'stare' kuće. - treba li ti pomoć oko toga? - nastavila sam.

- Da,naravno. Samo iznesi svoje kofere ispred i ubaci ih u prikolicu. Pa se vrati da mi pomogneš da iznesem još ovo. - rekla je pokazujući na male kuhinjske aparate. Klimnula sam glavom i izašla napolje sa koferima. Ispred su bili moj otac Calvin,sestra Amelia i brat Charlie.

- Amelia,možeš li ovo samo da ubaciš u prikolicu,mami je potrebna pomoć? - upitala sam mlađu sestru. Amelia je mlađa od mene 3 godine.

- Naravno. Idi ti pomozi mami, a ja ću to ubaciti u prikolicu. - uvek je bila za pomaganje.

- Hvala malena. - rekla sam sa osmehom. Uzvratila mi je osmeh i krenula ubacivati kofere. Ja sam otišla do mame i pokupila mikser,sokovnik,blender i još neka kuhinjska pomagala. Izašle smo iz kuće. Mama je zaljučala vrata a tata je stavio znak;

' Kuća na prodaju ' - ostavio je i broj mobilnog. Mama i tata su ušli u auto, a nas troje u prikolicu. Sela sam za sto i počela da jedem. Am mi je prišla.

- Ovaj,a zašto se mi selimo? - govorila je drhtavim,dečijim glasom.

- Pa tata je našao posao u jednom gradu,posao je dobro plaćen a on ne može svaki dan da ide 67 kilometara na posao. Pa smo morali da se odselimo kako bi tata moga da radi normalno. - odgovorila sam joj.

- Mhm,shvatam. A hoćemo li tamo imati prijatelja? - nastavila je sa pitanjima.

- Verovatno,moramo se uklopiti u okolinu. Ne brini se,sve će biti u redu.

- Hvala seko,nadam se da hoće. - zahvalila se i zagrlila me.

- Uvek tu za moju malenu. Šta god ti treba samo pitaj Am. - uzvratila sam. - Idi do mame i pitaj je kad stižemo. - klimnula je glavom i odjurila.

- Hello from the other side... - pevala sam pesmu 'hello' od Adele. Išli smo jako brzo. Volim kad tata ide brzo, sviđa mi se to nekako. Odjednom sam sklopila oči.

- Barbara budi se stigli smo. - čuo se Charlie-ev glas. Podigla sam glavu,sve oko mene je bilo belo. Odjednom sam se stvorila ispred nekakve škole. Deca su me gledala popreko. Niko mi nije prilazio. Polako me je obuhvatala jeza. Baš se pitam,da li ću naći prijatelje ovde? Da li ću moći da ostanem ono što jesam ili ću morati da se promenim? Amelia me je to pitala i rekla sam joj da ne brine. Možda trebamo da brinemo, možda nas ne prihvate..........................
- Barbara budi se! Hajde,nemoj da spavaš. Ustani da vidiš,pogled je predivan. - Charlie me je budio. Podigla sam glavu i shvatila da je sve ono bio samo san. Thanks God. Ustala sam i pogledala kroz prozor. Prelepo je. Tata je,kao što sam rekla,našao posao u Sidneju. Grad je prelep,ništa lepše nisam videla. Kladim se da je lepši uveče.

- Barbara, mama je rekla da stižemo u šest. - govorila je Am. Pogledala sam na sat i videla da je 15 do 6. Znači uskoro smo tamo. Ne mogu da verujem koliko sam dugo spavala. (........................................)
Stigli smo. Izlazim iz prikolice. Tata i mama su već napolju,kao i Lie (Charlie) i Am. Izašli smo ispred i ugledala sam odgromnu kuću. Predivna je. Mama je izvadila ključ iz džepa i otključala vrata. Otvorila ih je i ušli smo.
- Vau,predivno je. Ovde ćemo da živimo? - čula se Amelia.

- Pa da,od sada je ovo naš dom. Idite i odaberite svoje sobe. - reče tata i svo troje pojurismo uz stepenice. Charlie i Amelia su odabrali sobe koju se bile jedna do druge. A ja sam odabrala sobu u potkrovlju. Nisam znala,ali moja soba ima i kupatilo. Supeeeer. ^_^ Sišla sam dole, izvadila kofere i počela da ih unosim u svoju sobu. Čim sam unela sve kofere raspakovala sam se i bacila se na krevet. Bio je veliki,imao je zavesu preko. Oduvek sam želela nešto tako. Izvadila sam telefon i ušla na instagram. Opa,5 poruka,67 lajkova, 5 komentara i 21 novi pratilac. Dugo me nije bilo. Zadnja slika je postavljena pre 2 nedelje. Ouuu....puno. Ležala sam tako neko vreme i začuo se mamin glas.

- Deco,večera je spremna.

Sišla sam dole,pogledala na sat 20.30 PM,sela za sto i počela sa jelom.

- Tata,kad krećemo u školu? - pitao je Lie,inače on je od mene mlađi 1 godinu.

- Pa krećete u ponedeljak,sledeći. To je za 9 dana. Lepo ćete se ponašati ne želim da ni čujem da se nastavnici požale na vas. Jasno?

- Tek? Jasno,tata. - rekao je Charlie i nas dve smo ponovile za njim ovo 'jasno tata'.

- Mama ja sam preumorna. Idem na spavanje. Laku noć svima. Volim vas.

- Okej dušo,i mi smo. Nećemo do kasno. Laku noć,istusiraj se pa lezi. - osmehnula sam se i otišla do svog kupatila. O DA,JA IMAM SVOJE KUPATILO. Ušla sam u tuš kabinu istuširala se i izašla. Obukla sam svoju pidžamu i legla na krevet. Odmah sam zaspala.

Moja prva priča i njen prvi deo. Znam da nije zanimljiv,ali verujte mi da će uskoro biti mnogo zanimljivije. Hvala svima koji će čitati priču. Ly.

Leave comment & vote. Thanks.....