MRZIM TE

Untitled Part 1

POKUSAJ ME UHVATIT.....

Večeras idemo u lov.Kao što znaš več duže vrijeme ga pokušajemo uhvatit,do sad nismo jer izvori o tačnoj lokaciji nisu bili tačni,ali ovaj je pouzdan.Tačnije radi se o našem čovjeku i želim da budeš ti ta koja će voditi ovu akciju s obzirom da imaš dosta uspiješnih riješenih slučaja-kaže mi šef i baca mi na sto dosije sa dodatnim informacijama o večerašnoj akciji.Da radim kao policajka već 6 godina i za tako malo vremena uspjela sam da izgradim dobru karijeru riješavajući jako bitne slučaje kao što je i ovaj.Naravno nije bilo lahko sve to steći odjenom al trud se isplatio i sad sam jedna od najboljih.Došla sam u New York prije 15 godina i završila uspješno s najboljim prosjekom policijsku akademiju i sve to da bih sebi osigurala budučnost,i drago mi je da sam u tome uspjela.
Ukoliko i gdje - pitam šefa,jer moram se pripremit ipak ovaj slučaj je najteži
Večeras u 00:00h,ulica Royal skladište br.10 - znači tu se krije miš,bit će zabavno gledat ga iza rešetaka.
I da Anabel uhvati govnara - kaze mi dok izlazi.Ime:Markos,Nadimak:Crni,Dosije:krađa,diler,kindapovanje,pranje novca,nasilno ponašanje,mogučnost ubojstva još se istražuje.Čitam već dva sata o njemu i nikako da shvatim kako nemaju ni jedan drugi dokaz protiv njega osim dilanju droge i pranju novca,možda nije toliko opasan kao što se čini.Daj Anabel urazumi se,čuj možda nije pa svi oni opasniji dobro uklone dokaze iz misli me prekine telefon koji zvoni.
Javim se - za pet minuta u salu za sastanke - čujem svog šefa.
Nakon 4 sata na sastanku i raspravljanju o pozicijama i planu hapšenja,dolazi na redu vježbe i ilustracija događaja jer ništa ne smije krenuti po zlu inače slučaj propada i gubimo a ovo nam je zadnja prilika i nema promašaja.
00:00 h
Svi smo več spremni za pokret i trenutno smo na putu do ulice royal.Kako se bližimo ulici moja nervoza je veća,ne nije me strah samo ne želim da pođe nešto po zlu.Po stoti put sebe prekorim o negativnom razmišljanju i kažem bit će sve uredu.Stižemo na određenu lokaciju i krećemo prema skladištu br 10.Polako ulazimo kroz tajni prolaz koji nam je rekao izvor i zauzimamo mjesta.Kako se bližimo čuju se glasovi i dernjava,polako se približimo i akcija.
Ruke u vis i da se niko nije mrdnuo,pucat ću - kažem i uprem pušku u jednog od njih,al ne vidim onog glavnog njeg.
Ja odo pretražit desni dio a vi im stavite lisice i ako ne dođem za 20 minuta krenite po mene - kažem i krenem.Ulazim u neki hodnik i sve je jako mirno i tišina,samo čujem svoje korake i disanje.Vidim vrata i polako prilazim,prislonim se ne bil šta čula al ništa sama tišina.Otvaram i polako ulazim.Nečija soba,krevet,sto,stolica,kupatilo sve je uredno kao da niko nije bio tu.Okrenem se da izađem kad uočim papir kraj kreveta.Uzimam i otvorim. Pokušaj me uhvatit - piše.Znači tako voliš da se igraš e pa igrat će mo se.Izlazim iz sobe i idem dalje niz hodnik.Sve sam pretražila al od njega ništa,uzlud gubljenje vremena jer kreten je pobjegao.Vračam se istim hodnikom kad odjednom osjetim nečije ruke na ustima,osjetim slabost i muti mi se kao da u se onesvjestit.Okrećem se u nadi da udarim tog nekog al kasno već osjetim da padam i tonem u tamu i jedino što čujem Zdravo moja policajko.Tama.

Nadam se da će vam se svidjet.Kažite šta mislite o ovoj priči da li da nastavim?:-* :-*