Ja: Mama,nikad ne bih zaboravila svoje rodno mjesto i tebe ali bas nikad!
Mama:Natalia!Kad ces se dozvati? Ne moze i to je kraj! Vise nema rasprave..
Ja: Ne mogu vise ovo trpiti!
Otrcala sam u sobu bez ikakvog razmisljanja i nije me bilo briga ni za Val ni za bilo koga drugog. Samo sam plakala jer ne mogu zivjeti svoj san.. Oduvijek sam pjevusila i u skoli su mi svi govorili kako imam dara za muziku. A ja sam se samo zahvaljivala ne shvatajuci to ozbiljno. Sada kada imam priliku zivjeti svoj san: Ne MoGu.
-Kucanje na vratima-
Ja:Odlazi Val znam da si to ti!
Mama:Nije Valerie ja sam! Pusti me unutra! Čuješ li me uopće?
Ja: Mama molim te idi.. Želim malo biti sama!
Mama: Ok, ali samo sam ti željela reći da ću razmisliti!
*odlazi*
Ja: ( u sebi) Razmislila ona ili ne, ja čak i ne znam da li uopće mogu pjevat..
Hvalla na 100 pregleda i na tome što ste pročitali. Žao mi je jer nisam bila aktivna, laptop mi je bio na popravci 😌
YOU ARE READING
Violetta {Balkan}
FanfictionMoja prva fanfiction priča na novom profilu.Pošto želin da i ovaj bude aktivan kao i prethodni objaviću malo vişe priča.Ova sad je o Violetti i nadam se da će vam se svidjeti.
