Lost But Found

3. Part

Ella's P.O.V.

Bip bip bip bip..

Ugh prokleti alarm, pomislila sam, dođe mi da razbijem i Thea zajedno sa njim. Lupam retardirani alarm i na kraju pada na pod. Đavo je umro. Huehuehue. Theo polako i lenjo otvara oči, pokušavajući verovatno da shvati gde se nalazi.
"Hajde lenštino, ustaj!" drala sam se i počela da skačem po krevetu, ne bih li ga probudila. Ne uspeva mi... Imam ideju.. Polako, na prstima, odlazim do kuhinje i uzimam veliku, pivsku čašu. Sipam ledene vode i vracam se u sobu. Na vratima sam, gledam da li ustaje ili idalje leži. Na moju sreću idalje leži. Pih. Polako idem do Thea. Ledena voda iz čaše polako dolazi u dodir sa njegovom kožom.

"Aaaaaaaaaaa!! Koji k*rac Ella?!" drao se sav mokar dok sam se ja valjala od smeha po podu.
"Hahahahaha tako ti i treba kad me ne poslušaš!" smejala sam se idalje.
"Smešno ti je, jel da? Oh, sad ćemo da vidimo ko će da se smeje!" rekao je i krenuo da me golica. Pala sam na krevet i pokušavala da se oslobodim, ali uzalud. Najednom, neko je zvonio na vrata. Zbunjeno smo se pogledali.
"Ja ću." rekao je, "ti idi u kupatilo ili negde drugde, ako su tvoji."
"Ok!" viknula sam već na pola puta.

Ušla sam u gostinsku sobu i sela na krevet. Čula sam mrmljanje od dole i otišla do vrata da čujem o čemu pričaju.
"Theodore, znamo da je Ella kod tebe." rekla je moja majka.
"Nemoj da nas lažeš, inače ćemo da uđemo sami i da je nađemo." rekao je moj otac.
"Slobodno, izvolite. Nije tu." rekao je Theo, pokušavajući da zvuči što ubedljivije.

Odjednom sam čula penjanje uz stepenice i brzo sam se odmakla od vrata. Legla sam pod krevet i čekala. Nakon par minuta čula sam otvaranje vrata. Videla sam dva para nogu što znači da su to mama i tata, a kasnije i Theove.
"Vidite? Nema je!" rekao je Theo.
"Dečače, smatraš li nas glupim? Znamo da je ovde i pretražićemo svaki kutak ove kuće, ne zvao se ja Wiliam Alex Dawson!" viknuo je moj otac pun besa i tvrdoglavosti.

10 minuta kasnije~

Našli su me. Ja sam pametna, pa sam kinula, umesto da se na neki način suzdržim. Ugh. Pozdravljam se sa Theom i, kako se udaljavam od njegove kuće, vidim da oblikuje usnama izvini. Samo sam klimnula glavom, naslanjajući je na prozor auta.
"Mlada damo, kad se vratimo kući, spremićeš kofere i vozimo te u Akademiju." rekla je moja majka praznim tonom. Posle nekog vremena, stigli smo kući. Otrčala sam u sobu i krenula da razbacujem sve stvari. Pala sam na kolena i shvativši da sam izgubila ovu bitku, krenula sam da pakujem kofere. Shvatila sam da ne mogu protiv njih. Posle dugog vremena pakovanja, jer sam odugovlačila, konačno sam se spakovala. Ponela sam i mog srećnog Teddy Bear-a i sišla u dnevnu sobu.
"Hajde, Ella, krećemo." rekao je otac. Samo sam klimnula glavom i sela u auto. Ovo će biti dug, dug put.

***

Anđele, Anđele? Da li si dobro? Ne budi tužna. Budeš li bila tužna, nećeš moći da me nađeš u Akademiji. Tako je, Anđele, bićemo u istoj školi. Hajde, jedan lep osmeh da vidim, pričao je taj glas. Konačno, posle dugo vremena, videla sam ga celog. Nasmejala sam se i rekla: Hvala, plavooki..
Ime mi je Edward, Edward Jones. Do sledećeg puta, Anđele.

Ella's P.O.V.

Budim se iz još jednog prelepog sna. Edward? Akademija? Zanimljivo. Pih, to je samo san.
"Ella! Ella!" vikala je majka, "nemaš vremena da sanjariš! Stigli smo."

Svuda oko nas je bilo drveće, a pažnju mi je privukla jedna velika, stara zgrada. Akademija? Hah, zar ću ići u neku zgradu koja će se uskoro raspasti? Ne hvala.

"Ella! Dete, usredsredi se!" rekla je. Ispred nas se pojavila jedna žena, verovatno u kasnim četrdesetim.
"Dobar dan!" rekla je ushićeno, "ja sam direktorka, Alexandra Smith. Nadam se da će ti se dopasti naša škola...." nastavila je još nešto da priča, dok su meni oči bile uperene u dečka crne kose kao ugalj. Ko je to? upitala sam samu sebe. Dečko se okrenuo i gledao me ravno u oči. Duboke, plave oči su me progutale..