PRVI DIO
Izgubila sam se. U sopstveniim mislima ne mogu da nadjem red, povezem tok i fokusiram se na samo jednu 'misao'. Ne mogu da razumijem sebe i svoje ambicije. I mozda nije do mene, jer.. Niko drugi isto tako ne moze da me razumije, sve je to do misli. Do zelja, snova, nadanja i ocekivanja. Nije do mene.. Ponekad se zapitam ko sam ja da bilo sta trazim na ovom svijetu kad' imam sve. Prijatelje, porodicu, krov nad glavom, hljeb i vodu..Ali opet postoji taj neki dio mene koji jednostavno 'stvara' sve te moje snove, na svoju ruku , bez mog odobrenja...Bas sbog tih 'bubica' u glavi cesto nisam upucena u desavanja u kuci i onda krece vika, ljutnja, kazne frkte na sve strane..
-''Zasto nisi sklonila tanjir za sobom?!''
-''Zivis li ti uopste u ovoj kuci , gasi svjetlo za sobom!''
Obicno mi i dan tako pocinje. Inace.. Ja sam Anja, imam 15 godina i prvi sam razred gimnazije. Skola vam sve govori , toliko je sve zahtjevno i tako ughhh.. Al' dobro da se vratim na pocetak dana. Posle alarma koji me obicno ne probudi slijedi mamino upadanje u sobu. I to ne bilo kakvo nego kao da je 3 svjetski napolju -_- ''DIZI SE, ZAKASNICES , PRVI TI JE CAS GEOGRAFIJA, ZNAS DA JE ONA PROFA ZEZNUTA...'' Ja ono, wtf, odakle znas ti moj raspored :''D I tako se nas dvije pola sata svadjamo i onda obje zakasnimo, ja u skolu ona na pos'o xd U skoli je kao i uvijek red, rad i disciplina , zivit' ne mozes.. -___- Ali nosim se nekako sa svim tim , jer inace sam izdrzljiva osoba, mozes me gazit' koliko hoces ali ne i dokle hoces, jer onda PLANEM. Haos vam je to , to kad Anju uhvati ludilo hahah .
I tako moj je zivot isao iz dana u dan u krug , bez novijih desavanja. Sve do jedne srijede, kada sma procitala nesto jako zanimljivo na netu, u nekim , sad' da be roknete ne znam kojim novinama , ali cucete sta ...
