101 način da budeš uhapšen

Ako vam je sudbina predodredila da se ponovo vidite,tako će i da bude.

d-Postoji li neko gluplji od vas?!-neko u daljini se drao kao konj,a mogu da predpostavim i ko-Ne,ne postoji!Svi ste glupi kao tocila!I svi ste otpušteni,svi,do jednog!

Jadni...U stvari,nije me briga.Ili ja,ili oni,ja sam valjda važniji.A kako sad da uđem,dođavola?!Seljaci se sigurno još motaju ovuda,nema teoretske šanse da ih opet zeznem.Uf,šta ću sad...Možda da se vratim pdakle sam došao i ostavim Ester da živi svojim životom?Daj,koga zezaš?!Nema povlačenja sad,nisi kukavica...A i kako da se vratiš sad kući?Samo ćuti i uradi nešto.Ko još normalan priča sam sa sobom?Osim mene,naravno?Niko,ja sam fenomen prirode.
Hodao sam oko zgrade trudeći se da me niko ne vidi i obišao je tako bar tri puta a i dalje nemam ideju šta da uradim!Hajde,mozgu,radi!

-Koja gužva...-neko je promrmljao iza mene zbog čega sam poskočio jedno dva metra u vis-Problem sa ulaskom?

Okrenuo sam se prepadnuto i zatekao dve ženske prilike kako me ozbiljno gledaju,obe sa rukama prekrštenim preko grudi.

-Vi ozbiljno niste normalne!-viknuo sam šapatom besno-Hoćete srčku da dobijem,ha?!

-To bi smo obe najradije i htele,ali...-Ebi je frknula besno i pogledala me pravo u oči-Simnjam da bi se Ester to svidelo.

-Zbog nje sam i došao!-povikao sa odjednom malo preglasno-Imate li ideju da nekako odem kod nje?!

-Zašto bi išao?-Ešli je pitala i previše ozbiljno nego što bi trebala i što je za nju uobičajeno-Da joj još malo uprošastiš život?

-Ja joj upropastio život?!-pomalo iznervirano sam pitao-Zašto sam joj ja upropastio život?!

-Još i pitaš?!-Ešli je zarežala i približila mi se više nego što je trebala i unela mi,se u lice-Kako te uopšte nije sramota da pitaš,ti bezobrazniče jedan?!Nemaš savest uopšte!Moja prijateljica je skoro umrla zbog tebe!

-Kao prvo,nisam joj tražio da se baci ispred mene.-počeo sam polako kao da je glupa pa me ne razume-Kao drugo,na neki način sam ja njoj na kraju spadio život,zar ne?

-Odlično,divan si,pravi prijatelj i najbolja osoba koju znam,hoćeš li sad da se makneš iz njenog života?!-bukvalno me je ubijala pogledom-Ako nećep,mogu odmah da zovem policiju!

-Ti tupani ne bi znali ni da de jave na telefon...-promrmljao sam za sebe,a onda shvatio da je ovo ipak ozbiljna situacija,tako da je potrebna i neka ozbiljnost-Samo hoću da je vidim,ok?I posle odlazim,obećavam.

-Zauvek?-pitala je sumnjičavo s jednom podignutom obrvom.

-Da!-rekao sam uzbuđeno i pogledao je molećivo-Samo mi pomozite da uđem i vidim je,posle ću,da isparim!Kao magla,kao avet,kao vetar,kao nindža,kao...

-Ok,ok!-Ebi me je prekinula pokretom ruke-Shvatili smo!

-Kako da ti verujemo?-Ešli je prekrstila ruke preko grudi i pogledala me sumnjičavo-Nije baš da si osoba od reči.

-Nisam,ali...-uzdahnuo sam tužno i duboko je pogledao-Kako ne razumeš?

-Šta ne razumem?-pogledala me je zbunjeo kao da sam neki ludak.

-Kako ne razumeš da ja nju volim?-hladno sam je pitao i toliko sam i ja sam sebe zbunio,a kamoli njih dve.

-N-ne...-trebalo joj je malo da se pribere-Ne laži!Svo troje dobro znamo da se samo pretvaraš!

-Ja se pretvaram?!-atvarno ću obe da ubijem ovde,pa nek crknem-Ona je mene vukla za nos pred svima,zavlačila me,zašto sam ja kriv?!

-Zašto su onda došao ako te je vukla za nos?-Ebi je pitala i dalje previše ozbiljno nego što je za nju normalno.