All Our Little Things

Hey angel

Zraci zlatnog sunca su obasjali celu Floridu, i probijali se kroz zavese na prozorima. Lokalna radio stanica se oglasila uz vremensku prognozu i laganu pesmu za tipično nedeljno jutro.
Probudivši je miris mamine kuhinje, nevoljno je ustala i krenula ka kupatilu da obavi jutarnju rutinu.
Mlazevi tople vode na licu su je dodatno razbudili, primetivši da nema podočnjaka ispod njenih kristalno plavih očiju sa dugim trepavicama. Vratila se u sobu i sela na pod ispred ormana ne znajući šta da obuče za Casual Sunday. Uzela je sive helanke sa dubokim strukom i kraću svetlo roze majicu na kratki rukav. Veoma je zgodna, sve joj stoji. U srednjoj i na faksu su se okretali za njom kad god se pojavi u farmericama dubokog struka, i to joj je prijalo.
Pročešljala je svoju dugu smeđu kosu koju je danas planirala da skrati, te laganim korakom sišla u kuhinju na doručak.

"Dobro jutro mama... " rekla je, još uvek pospanim glasom dok je uzimala tanjir i escajg.

"O, dobro jutro Evelyn. Kako si spavala dušo?" gospođa Robbins ju je veselo pozdravila pružajući joj topao osmeh.

"Dobro sam spavala... Nego, ja danas planiram skratiti kosu i spakovati stvari." nabrajala je stvari koje treba da uradi danas dok je uzimala zalogaj toplih palačinaka.

"Pa dobro mila, neće taj stan i posao na Menhetnu pobeći. Opusti se, i polako." mama ju je tešila dodavajući joj čašu svežeg soka.

Čulo se zvono na vratima te je Evelyn požurila da otvori, videvši na vratima Alexandra, svog rođenog brata. Skočila je u zagrljaj visokom momku sa tamnom kosom i tamnim očima na majku koji je voleo bradu od nekoliko dana i ostavila nežan poljubac na njegovom obrazu.

"Polako ludačo, sruši ćeš me!" rekao je Alexandar sa smehom u glasu, srećan što je vidi.

"Jedva sam dočekala današnji dan, mnogo si mi nedostajao Alex." nije napuštala njegov zagrljaj, najsigurnije mesto na celom svetu.

"I ti si meni nedostajala, mala Eve." ostavio je mek poljubac u njenoj kosi te su ušli u kuhinju da zajedno doručkuju.

_________ EVE'S FLASHBACK_________

"Ne, nemoj ići! Molim te!" vikala je na sav glas dok me je Alex krio iza kauča gde bačeni predmeti nisu mogli da me povrede. Imala sam samo 3 godine, dok je Alex imao 8.
Po dnevnom boravku su leteli moji omiljeni jastuci, moje igračke, mamine vaze sa cvećem i mnogo stvari je slomljeno.

"Nećeš me naterati da ostanem i odgajam ovu decu koja i nisu moja! Zbogom Sophia!" zalupio je vratima i mama je sela na pod i počela da plače.
To je sve čega se sećam u vezi našeg oca.

________END OF FLASHBACK________

Nakon doručka i odlaska kod frizera gde su pričali o njenom budućem poslu na Menhetnu, Alex i Eve su otišli u njenu sobu, dok je gospođa Sophia stavila sudove u mašinu i otišla u kupovinu namirnica.
Tiho je sedeo na prozoru njene sobe, dok je čekao da dođe iz kupatila.

"Jel mi dobro stoji ovako?" ušla je u sobu sa sveže opranom i osušenom kosom koja je sada bila malo ispod ramena sa plavim pramenovima koji su izvirivali iz smeđe kose.

"Mnogo bolje ti stoji. Iskreno." nasmejao se široko gledajući njenu kosu.

"I? Kakav je stan?" upitala ga je znatiželjno, sa velikim osmehom na licu. Imala je rupice na obrazima kojim niko nije odoleo.

"Pa.." nasmejao se i nastavio, ".. Velik je, ima jednu spavaću sobu, jednu radnu sobu, terasu u spavaćoj koja gleda na Central Park uprkos drugim zgradama koje su mu bliže. I samo ponesi svoju odeću, ostalo ti ne treba." osmeh je rastao na njenom licu dok je pričao o stanu, kao i uzbuđenje što će ostvariti svoje snove.

Pričali su satima o njenom preseljenju i o njenom budućem poslu kojem su se svi radovali, i svi čekali sa dozom strpljenja.

"Znači sigurna si u celu stvar sa preseljenjem u New York i sa tim poslom?" majka joj je ponovila ovo pitanje nekolicinu puta stežući levu šaku u desnoj, plašeći se za svoju devojčicu koja će oduvek biti malena.

"Mama, po koji put ti kažem, sigurna sam. Nemoj me pitati to više. Znam da se plašiš." Eve ju je tešila pripremajući večeru za njezine i Alexove najbliže prijatelje.

Elegantno se šetala po kuhinji pripremajući piletinu sa bešamel sosom, dok je Alex sekao povrće na sitne kolutove i mešao sa sirćetom. Videlo se da svojim kulinarskim umećima oboje liče na majku, koja je izvanredna kuvarica.

"Alex, ovo je spremno. Idem da se našminkam i obučem. Obuci belu košulju i zavrni rukave. Budi normalan." nasmejala se dok mu je govorila šta da radi i pogledala ga je sa iskrenim uzbuđenjem u očima.

Popela se gore u sobu i stala ispred velikog ogledala. Dvoumila se između nude palete senki i klasičnog crnog ajlajnera i odkučila se za ajlajner. Tanko i elegantno je iscrtala ajlajner duž linije kapka i izvukla krilo i stavila bronzer na lice koji joj savršeno ističe jabučne kosti. Stavila je nude mat ruž na svoje usne i otvorila ormar. Ugledala je klasičnu bež haljinu i bez razmišljanja ju je obukla.
Haljina je bez rukava i prikriva dekolte, uska je i doseže skoro do kolena. Uz haljinu je prebacila preko leđa i nadlaktica svileni šal iste nijanse kao i haljina. Obula je klasične crne štikle i pretvorila svoje kovrdže u blage talase te se našpricala omiljenim Gucci parfemom. Izavši iz sobe, preko puta je ugledala Alexa u beloj košulji koju mu je rekla da obuče i klasičnim crnim pantalonama i cipelama.

"Može i tako." nasmejala se i pogledala ga. "Ne treba ti ni kravata."
prišla mu je da mu namesti kragnu bele košulje koja ima miris muškog Boss parfema.

"Jak ti je taj parfem sestro. Menjaj ga ako misliš da nađeš nekog dečka skoro." smeje se i gleda je kako se mršti.

"Moj parfem je lep. Ne znam o čemu pričaš." Eve se pravi važna i silazi dole i zatiče mamu u dvorištu sa gospodinom Millerom.

Iako se njihova mama dugo nakon razvoda činila kao ženom kojoj očajnički treba muškarac u životu, ona je ustvari vrlo nezavisna žena kojoj je veoma malo potrebno za sreću, a to su oduvek bili njih dvoje.
A gospodin Miller? Čovek koji je svih tih godina bio njena podrška u odrastanju i vaspitanju ovo dvoje mladih, ali izgleda i čovek koji je razmekšao to tvrdo srce.
Oduvek su imali neki čudan odnos, koji je u poslednjih nekoliko godina prerastao u neku vrstu ljubavi.

"O kako ste mi lepi! Moja najlepša deca!" ponosno je govorila o njima dok su silazili niz stepenice.

"O, dobro veče Trevore! Kako ste?" Alex se rukuje sa gospodinom Millerom koji im sve te godine ne dozvoljava da mu persiraju i da ga oslovljavaju sa 'gospodine Miller'.

"Alex, koliko puta sam ti rekao da mi ne persiraš? Dobro sam, držim se. Vidim da si i ti dobro. Lepo te je sestra obukla." Eve se nasmejala i rukovala se sa Trevorom.

"Eve draga, društvo samo što nije došlo, a postavljeno je sve u trpezariji. Proverite da li je sve na svom mestu i otvorite ono vino." mama joj je nameštala šal i pričala šta treba da radi.

"Sophia, pa nisu oni više mala deca. Opusti se, znaju oni sve." Trevor ju je tešio. Ima pravo. Nisu više mali, Eve ima 24 a Alex 29.

"Dobro, lepo se provedite, ja ću na zadnja vrata ući i otići u sobu. Budite dobri." Sophia se okrenula za Trevorom i otišli su u susednu kuću da piju kafu i pričaju o svakodnevnim problemima sa kojima se susreću.

Minuti su prolazili u nameštanju escajga i tanjira za večeru i za završavanje deserta, dok se nije čulo zvono na vratima.