Potreban si mi

Chapter 1

Chapter 1

Veceras ja i moj brat Tom pravimo party. Pozvli smo moju najbolju prijateljucu Ivanu, Annu i Petru ,a moj brat je pozvao Markusa i Franca. Otac je otisao na poslovni put u New York jer ce tamo otvarati novu firmu. Nasi prijatelji su dosli u 22:00 sata. Napravili smo jako dobar party koji je trajao do 4 sata iza ponoci. Ostali smo ja, Tom,Ivana i Markus. Odkako sam se upoznala sa Ivanom i Markusom, Markus je uvjek osjecao nesto prema Ivani ali ona na to nije obracala paznju. I tako dok smo nas cetvero ostali sami krenu li smo pricati o duhovima i tim nadnaravnim pojavama, Markus je predlozio da prizivamo duhove. Ivana je odmah pristala, Tomu je to bilo zanimljivo pa je i on pristao, ali mene je jako bilo strah... Markus mi je rekao:
-Hajde, nece ti se nista dogoditi.
Ivana i Tom su me takoder nagivarali, i ja sam na kraju pristala. Zakljucali smo vrata, upalili svijecu,ugasili svjetlo,sjeli u krug, a na stol smo poredali abecedu i stavili smo casu u sredinu... Markus je rekao da je on to gledao na filmu i rekao je da se ne brinemo... Rekao je da cemo prizivati dobrog duha. Ja sam to sve gledala u panici bilo me je strah, al' nisam htjela odustati,zeljela sam vidjeti kako se to radi, no vidjela sam da i oni to jako zele raditi pa i zbog njih nisam htjela odustati... I tako smo krenuli sa prizivanjem... Markus je bio glavni i on je govorio:
- Duše javi se, daj nam neki znak,dobri duše javi se.
Mi smo onda to skupa ponavljali, sve dok se casa nije pomakla... Kada sam vidjela da se casa pomice oblio me je hladan znoj... Mislila sam da ce mi srce otkazati. Svi su bili pomalo prestraseni, ali ja sam umirala od straha. Casa se po stolu pocela misati do slova do slova i tako je stvarala rjeci...
Markus je pitao, a duh je odgovarao:
- Dali si ti dobri duh?
- Jesam!
-Kako ti je ime dobri duse?
- Moje ime je Daymon!...
Odjednom ja nisam mogla vise pocela sam vristati,upalila sam svjetlo, ali oni au mi rekli da sam naljutila dobrog duha i da ce me stici kazna za to sto sam ga prestrasila. Ja sam umirala od straha cak sam dobila i temperaturu. Tom je morao biti kraj mene,ali su i Ivana i Markus ostali uz mene. Ujutro kada sam se probudila osjecala sam ce cudno. Sva sreca pa je bila nedjelja pa nisam morala ici u skolu. Tom je donio kroasane za dorucak ali ja to nisam mogla jesti. Poslje je dosao otac i donio nam puno poklona iz New Yorka. To mi je i pomoglo da zaboravim na proslu noc. I tako kada je dosla vecer legla sam u krevet i bilo me je oped malo strah ali sam uspjela zaspati. Nakon nekoliko dana oporavila sam se. Ivana me pozvala da dodem kod nje prespavati. Morala sam pitati oca za dopustenje, jer je Ivana zivila dalje od mene. Otac me je pustio. Bila sam jako vesela. Ivana je dosla do mene i spremale smo moje stvari. Kada smo dosli do nje njeni su roditelji rekli da nece biti kod kuce 3 dana. Ta nas je vjest odusevila. Njeni su roditelji otisli ali zato se u susjedstvu doselio jedan jako fin decko. I tako ja i Ivana smo raspremale svoje stvari i ja sam nazvala oca i pitala ga dali smijem ostati ovdje 3 dana jer ce Ivana inace bit sama. Naravno dopustio mi je. Kada smo ogladnjele narucile smo pizzu. Bilo nam je odlicno. Krenule smo pricati viceve. Toliko nas je smijeh obuzeo da smo se smijale svacemu. I tako dok smo se smijale cule smo neki strasan zvuk. Odjednom smo se prestale smijati i obuzeo nas je strah. Nakon par trenutaka oped se cuo taj zvuk. Nismo mogle sebi doći. Stisnule smo se jedna uz drugu i pokusale smo saznati odkud taj zvuk dolazi no kada se taj zvuk oped pojavi toliko se poplasimo da jedva znamo gdje smo... Tako se to par puta pojavljivalo sve dok nije stalo. Kada je stalo popile smo casu vode da se smirimo. Kada smo se smirile pogledale smo na sat 12:30 . Izisle smo vani, ali tamo je sve bilo mirno i tiho. Bile smo jako zbunjene. Usle smo u kucu i razmisljale smo o tome. Zvuk je bio jako jeziv da nismo mogle pretpostavit sta se desava. Otisle smo u njenu sobu obukli pidzame, oprale zube i legle u krevet. Predlozila sam da pricamo lijepe stvari tako da zaboravimo na ovo sta smo cule. I tako smo mi pricale i zaspale. Ujutro smo se probudile i spremile smo se za skolu. U skoli ja i ona skupa sjedimo. Kada nam je bio sat informatike profesor Jasper nam je dozvolio da budemo na internetu jer je njega uzasno boljela glava. Ja i Ivana smo krenule igrati neke igre taxi. I poslje je Ivani palo na pamet da na internetu probamo saznati nesto o tom zvuku. Pokusavale smo svasta utipkavati,ali nista nije govorilo o tome. I tako sat je zavrsio, i otisle smo se druziti za skolskim prijateljima. Kada je skola zavrsila moj otac je dosao po nas i odvezao nas je k Ivaninoj kuci. Dosle smo kod nje ispisale smo zadacu i otisle smo praviti lazanje. Njih sam radila samo jednom i bilo me strah da nece nam lijepo ispasti, ali ipak Ivana je to pravila vise puta pa je ona to jako dobro napravila. Tako sam ja slucajno pogledala kroz prozor i ugledala tog jako lijepog momka. Zamisljala sam ga pokraj sebe. I tako sam se ja u njega zagledala i zamislila da uopste nisam skuzila da je in mene primjetio, i cak mi je mahnuo. Woow... Nitko sretniji od mene. Pala je vecer a na programu je bio strasan film. Horor! Pozvala sam svog brata i njegove prijatelje da dodu al nisu mogli doc. Ali ja i Ivana smo ga odlucile gledat. Taj film je trajao od 22 sata do ponoci. Krenule smo gledati film i jako smo se uzivjele u njega. U filmu je radnja bila da duhovi ulaze u ljude i ne pustaju ih tako lako... I kada je zavrsio taj film, zacuje se oped taj zvuk...