Neki od najboljih trenutaka u zivotu, su oni o kojima ne pricamo nikome.
_________________________________
.
.
.
Antoine je uspeo da ubedi Elenu da mu kaze gde zivi Teresa i nakon sto je dobro promislio, otisao je kod nje.
Pozvonio je na vrata njenog stana i cekao da mu otvori. Nakon nekoliko sekundi ugledao je njeno prelepo lice.
Ali nesto nije bilo u redu. Ona nije bila dobro. Pokusala je nesto da kaze, ali je pocela da pada te ju je Antoine brzo uhvatio. Uzeo ju je u narucje i uneo u stan.
Spustio ju je na kauc i seo pored nje te je uhvatio za ruku.
"Jesi li dobro?"
"Jesam, hvala", tiho mu je rekla, te zatvorila oci na nekoliko sekundi.
"Jesi li dobro?" Ponovio je pitanje na sta je ona klimnula glavom, te pokusala da se uspravi, ali ju je Antoine zaustavio. "Lezi".
"Dobro sam, stvarno", pokusala je da ga ubedi, ali bezuspesno.
"Jesi li jela nesto?" Klimnula je glavom, ali je Antoine znao da ga laze te ju je samo pogledao. "Pricaj sa mnom".
"Ne mogu, ne sad", uspravila se tako da su sad sedeli jedno pored drugoga.
"Hoces da te vodim u bolnicu?" Odmahnula je glavom te se naslonila na njega. On joj je opipao celo i shvatio da ima veliku temperaturu.
"Dobro sam", prosaputala je, ali joj Antoine nije verovao.
Uzeo ju je u narucje i odneo do kola te odvezao u bolnicu.
"Treba mi doktor Lobos, hitno", rekao sam zeni na salteru te je ona uzela telefon i pozvala ga.
"U svojoj ordinaciji je", usao je u ordinaciju i spustio Teresu na krevet.
"Dobar dan, Antoine!"
"Dobar dan, doktore. Molim Vas pregledajte je, nije dobro".
Nakon sto ju je pregledao, pozvao je sestru da joj izvadi krv, dok je on pricao Antoineu sta je sa Teresom.
"Ima visoku temperaturu i imunitet joj je opao. Neka ostane ovde nocas da prima infuziju. Sutra ce joj biti gotovi rezultati krvi".
Teresu su premestili i sobu, a Antoine je svo vreme bio sa njom, nije se odvajao od njenog kreveta.
"Idi kuci", Teresa mu je rekla, ali je on samo odmahnuo glavom.
"Bicu sa tobom dok te ne puste", nije zelela da se svadja sa njim, te je samo zatvorila oci i pokusala da spava.
♢♢♢
Antoine je, kao sto je i rekao, ostao sa Teresom celu noc. Ujutru su je pustili kuci, nakon sto su utvrdili da je sve u redu, da nije nista opasno.
Ostavio je Teresu u njenom stanu i nakon sto se uverio da je dobro, otisao na trening.
"Zasto mi Antoine nije javio da si u bolnici?" Elena ju je upitala kada ju je pustila da udje u stan.
"Ne znam, verovatno nije hteo da brines".
"Jesi li dobro sada?"
"Jesam".
"Sta ce sada biti sa vama dvojima? Jeste li pricali?"
"Ne znam. Nismo pricali, ja nisam htela".
"Mislim da bi trebalo da mu kazes istinu, zasluzuje da zna", Teresa je znala da mora da mu kaze, ali se ipak plasila. Cega? Ni ona sama nije znala.
_____________________________
Nadam se da vam se svidja.
❤
YOU ARE READING
The Artist || Antoine Griezmann
Fanfiction-Potreban mi je onaj tvoj zagrljaj, kad me cvrsto pribijes uz svoje telo. Potrebne su mi tvoje mekane roze usne da ponovo osetim tvoju zudnju za mnom. Potreban si mi ti, da me ucinis ponovo zivom, jer otkad sam otisla od tebe, ja sam sve.. samo nis...
