Everything has changed :D

Chapter 17

Probudila sam se I videla da je 9:00h.Nikad do sad nisam spavala do ovako kasno.Ustala sam,uzela papuce na noge I izasla do kupatila.Obavila sam jutarnju higijenu I vratila se u sobu gde sam obukla crne trenerke I sivu majicu.Sisla sam dole I videla Liama kako sedi u fotelji  sa nekoliko modrica I posekotina na licu,a Emily mu dezinfikuje rane.Potrcala sam ka njima.

Ja:Sta se desilo?

Emily:Liam je isao da kupi pecivo u pekari I onaj tvoj Harry ga je presreo I istukao.

Ja:Jao.Liame jesi li dobro?

Liam:Nije mi nista.Kada me je istukao rekao sam mu sve I on mi se izvinio.

Ja:Ja sam kriva.Izvini sto sam te uvalila u probleme.

Liam:Nisi ti kriva.Ne brini se povuci ce se ovo.-rekao je I osmehnuo se.

Tada je zazvonio fiksni.Emily se javila.

Emily:Stvarno?Evo odmah stizemo-rekla je sa ushicenjem I velikim osmehom na licu.

Emily:Jonathan se probudio.

Pocela sam da skacem ko luda po sobi.Zagrlila sam Emily.

Emily:Idemo odmah.

Ja:Da idemo,a sta cemo sa Liamom?

Emily:Tu su Niall I Zayn.

Ja:Aham.

Nas dve smo izasle u hodnik,obule patike I izasle iz kuce trazeci taxi.Jedva smo nasli slobodan.Usle smo I Emily mu je rekla adresu bolnice.Ja sam platila,izasle smo I brzo smo utrcale u bolnicu.Emily je trcala po bolnici,a ja za njom.Usle smo u Jonathanovu sobu.Sedeo je na krevetu I cim je video Emily osmehnuo se I ona je potrcala ka njemu.Zagrlili su se.Kada ju je pustio okrenuo je glavu I video mene.

Emily:Jonathane,znam da ces se ljutiti na mene jer sam je pozvala,ali ona ti je sestra.

Jonathan:Ona nije moja sestra.

Te reci su me jako zabolele.

Emily:Znam da ti nije lako sto si ostao bez roditelja,ali ona nije nista kriva.

Jonathan:Znam-rekoa je tiho I poceo da place.

Emily ga je ponovo zagrlila.Pokazala mi je rukom da pridjem.Prisla sam im I Jonathan je pustio Emily I snazno me zagrlio.Ovo nisam ocekivala od njega.Zagrlila sam I ja njega.Njegove suze su topile moju majicu,ali to nije bilo vazno,vazno je da vise nije ljut na mene.

Jonathan:Izvini Amy.izvini molim te.

Ja:Ne brini.

Osmehnuo se I jace me stisnuo u zagrljaj.

Jonathan:Nisam mogao da podnesem tako veliki gubitak,pa sam se zato I odselio, molim te oprosti mi.

Ja:Oprosteno ti je.

Pustio me je iz zagrljaja I ponovo se osmehnuo.

Tad je usao doktor.

Dr.:Pa Jonathane kako se osecas.

Jonathan:Dobro.

Dr.:Za 2 dana moci ces kuci.

Jonathan je samo klimnuo glavom,a doktor je izasao.

Emily je prisla I zagrlila nas oboje,a mi smo joj uzvratili zagrljaj.  

Ljudi evo 17. nastavka.Ja nemam vise inspiracije za ovu pricu i razmisljam da je zavrsim za nekih 3 nastavaka.Sem toga tada bih mogla vise da se posvetim mojoj drugoj prici Bullet,a i nemam vise toliko vremena da bih pisala 2 price.Uzivaj te u ovom nastavku i ako niste procitali moju novu pricu zamolila bih da je procitate i da je komentarisete.Pozz.