SMS •h. s.•

0.7

Harry

Svako ima neku tajnu,zar ne?
Mislim,to je normalno.Niko ne govori svakome ono najdublje,ono što krije u duši.

To je normalno,čak i moj najbolji drug Google kaže da je tako.

"Harry,stigla je Cara"-Moja mama poviče i ja se nasmejem.

Ovaj dan ćemo oboje zapamtiti.

"Harry!"

"Silaziiiim!"-Viknem kada potrčim prema vratima ali pre nego što stignem da pogledam ispred sebe zakucam se u Caru koja je stajala na početku stepenica.

Jedino što stignem da uradim u tom trenu bilo je da je prebacim iznad sebe i čuvam od moguće smrti dok padamo iz stepenice.

Poslednje čega se sećam je mamin vrisak i Carin plač,a zatim crnilo.

Cara

"Harry!"-Prošapćem kada on otvori oči.

"Car"-Prošapće.

"Tu sam,ne brini"-Uhvatim ga za ruku i pogledam u njegove predivne,umorne zelene oči.

"Da li si ti dobro?"-Upita.

"Ja sam odlično"-Nasmejem se.

"Dobro je"-Odahne.

"Gde te boli?"-Upitam.

"Ovde"-Pokaže na svoje čelo.

Primaknem ruku njegovom čelu ali ga ne dodirujem.Zažmurio je.Pomerim kovrdžu koja je nespretno visila i prstom mu okrznem kožu.Čim sam ga dodirnula stresla sam se.Primakla sam ruku sa namerom da ga pomilujem ali u tom trenu,kao da je moj mozak izgubio kontrolu nad telom.

Ustala sam sa stolice i sela pored njega.Otvorio je oči i pogledao me.
Primakla sam glavu njegovoj kada je ponovo zatvorio zelene dragulje.
Kao po naređenju,usne sam prislonila uz njegovo čelo.I nisam se zaustavila.
To je postao poljubac.Poljubila sam mu modricu na čelu.
Taj osećaj je neopisiv.Zadrhtala sam ali nisam prestala.

"I ovde"-Pokazao je na svoju jagodičnu kost.

Spustila sam usne na mesto koje je on dodirnuo.

"I ovde"-Pokazao je na svoj nos.

Nasmejala sam i premestila usne na njegov nos.Poljubila sam mu vrh nosa i mogla sam umreti.Tu,na tom mestu gde sam sada ljubila njegovo lice.

"A najviše ovde"-Odmakla sam se od njega,ne puno,samo par centimetara,dovoljno da vidim da pokazuje na svoje usne.

Pogledam njegove usne,rumene i kao da bride.Nasmejem se i zažmurim.Milimetar po milimetar pomičem svoje lice prema njemu.

"Cara"-Promrmlja."Požuri,mnogo me boli"-Nasmejem se i spustim usne na njegove.

Čim su se naše usne dodirnule,moje noge i ruke kao da su se odsekle.

Bolnica je postala raj a njegove usne najlepši čokoladni kolač.

Lakim pokretom pomeramo usne u ujednačenom,nežnom ritmu.

"Cara!"

"Cara,šta to,zaboga radiš?!"

Polako otvaram oči ali nešto nije kako treba.

Okrenem se oko sebe ali ne vidim Harry-a.

"Mama,gde je Harry?"-Upitam je.

"Harry je u bolnici mila"-Tiho mi kaže.

"Ali ja sam sada....oh"-Tužno uzdahnem kada shvatim da je to sve bio samo san.

"Ako si dobro,možemo ga posetiti"-Mama predloži ali ja odmahnem glavom

"Idi ti,ja ću ostati da odremam"

"Da li si sigurna?"-Upita.

"Naravno,pozdravi ga"-Nasmejem se.

"Hoću"-Sagne se da me poljubi."Volim te"

Da li je moguće da ja to želim?

Evoo i menee

Da li ste me zaboraviliiii?

Ja vaas neee

Volim cas punoo i pisite mi sveee sto mislite u komentarimaa

Ljubim vaaas
xxxx