Neverovatne avanture Narutislava Uzumakića!

Narutislav priča:

De ste bre ljudi, i ovo nije SerbianGamesBl. Ne, ne, ovde je neko mnogo bolji!

Ja sam Narutislav Uzumakić, verujte mi, mada ne viđem zašto mi ne biste verovali. Moj san je da postanem Hokagej, i znam da vas to puno zanima. Takođe znam kolko vas samo zanima priča mog života. A sad da vas ne držim u nejizvesnosti, da počnem!

Moj zavičaj se nalazi u zemlji Kupusa, u Selu skrivenom u Sarmi. Zavičaj znači da sam se tamo rodijo. Mada, moj život tamo nije uvek bijo lep, verujte mi.

Da razjasnimo prvo, ja sam mindža, odnosno šinjobi. I ostali u mom selu su uglavnom mindže. Ali ti ostali nikada nijesu bili dobri prema meni, verujte mi. Odbacivali su me i nijesu davali svojim decovima da se druže sa mnom, i ja sam bijo tužan i usamljen.

E sad, sve je to bilo tako zato što ja nijesam običan mindža. Moj tatica je bijo Hokagej, četvrti po redu, i bio je toliko dobar tatica da mi je uništio život zapečativši to čudo u mene! I sad ja treba da mu budem zahvalan! Spasijo selo, uh kako me zabole, a šta je sa mojim životom!

Izvinite malo sam se zanijo.

E da, dakle on je u mene zapečatio tu ogromnu demonastu stvar poznatu kao Devetorepi Burek ili neformalno rečeno Kjurek. I mošte misiti, ovaj smrdljivi treći Hokagej i dalje misli da ja nemam pojma o ovome. Ae da malo u njega turimo jednog Kjureka pa da vidimo dal će da primeti!

Dođavola, opet sam se zanijo.

I tako. Ali umesto da ih sve ubijem sa Kjurkovom moći odlučijo sam da ih malčice zajebem. Nateraću ih da promene mišljenje o meni tako što ću postati Hokagej!!!

Al dobro za sada mi i nije tako loše.

Trenutno sam, pošto sam još uvek samo gejnin, u timu sedam. On se sastoji iz mene i još tri osobe: Mog sensejija i moja dva naj drugarića, Saskeja i Sakurve čan. Ako budete imali sreće, možda ih i upoznate kasnije.

Ostanite uz mene i moje mindža drugariće!

Poyy!