Tih nekoliko sekundi dok ne izronim na površinu su mi omiljeni. Tada sam stopljena sa vodom. Ništa ne postoji. Tišina kojoj ne treba ništa, čak ni kiseonik. Samo more i ja - kao jedno. Tada nestane ceo svet. Svi problemi. Pod vodom mi se izoštre čul...
Gledam u svoja stopala.Na malom prstu mi je velika ogrebotina,juce sam se udarila o stenu, pa osecam peckanje jer mi morski talasi zaplju- Skuju noge.Udisem svez vazduj koj mirije ma jod,na morsku travu,na ribarsku mrezu ostavlj-nu na molu.Tek je sedam ujutru i opustene sam jer nema nikoga.Nema turista,mema buke,ne-ma jedriličara iz obljiznjeg kluba,nema graje, povika,prskanja.Galebovi kruze iznad mene. Brojim u sebi-jedan,dva,tri-kao da sam na takmičenju i očekujem zvuk pistaljke za start,zaustavljem dah i skačem na glavu.Onda osećam kako mi more miluje telo,a to jr najlepši osećaj na svetu.Tih nekoliko sekundi dok ne izronim na površinu su mi omiljeni.Tada sam stopljena sa vodom.Ništa ne postoji.Tišina kojoj ne treba ništa,čak ni kiseonik.Samo more i ja-kao jedno.Tada nestane ceo svet.Svi problemi.Pod vodom mi se iztošte čula,nisam više kao slabovida.Nestane ceo spoljni život. Zatim izranjam da uzmem dah i nastavljam da plivam.Dalje od bova jer kad sam u vodi,meni ne trbaju granice.Kad plivam ne sledim pravila.Postajem neko drugi.Nisam stidljiva,niko mi ne govori da ispravljam ledja,niko me podjseća da stavim naočare.Pod morem nemam očiju.Plivam
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
