''Tvoja teta je rekla da ćeš doći.'' Rekao je profesor i duboko uzdahnuo. ''Nadam se da nećeš krenuti njenim putem.'' Nadodao je i zabrinuto pogledao. Kakvim putem? O čemu on priča? Nabacila sam osmijeh da se ne primjeti da mi ništa nije jasno. ''Profesore, ispričajte joj. Nije joj jasno.'' Rekao je Harry i zlobno se nasmijao. Wtf? Kako je znao da mi ništa nije jasno? Dok sam se ja čudila, profesor je započeo sa pričom. ''Tvoja teta se spetljala sa vukodlakom. Znala je da je to zabranjeno, ali ona je bila tvrdoglava.'' Rekao je i boja glasa mu se promijenila. Pričao je to sa trunkom mržnje i malo sažaljena. Moja teta je varala svog muža? ''Vukodlak je bio tvoj tetak.'' Rekao je Harry i zakašljao se. Što je ovo? On čita misli? ''Jep.'' Nadodao je i ležernim hodom krenuo van iz prostorije. Jep? Što mu je to značilo? Da čita misli? Ne, ne, nemoguče. ''Teta ti nije rekla od čega je njen muž umro?'' Pitao me profesor. Klimnula sam glavom kao 'ne'. ''Pojeli su ga vukodlaci, a i ona je slično završila.'' Omg. Mog tetka su pojeli vukodlaci? Ali, moja teta tako nije završila. Nestala je u nekoj magli? ''Svejedno. Nadam se da...'' Mrmljao je profesor i kolutao očima. ''Neću se spetljati s nekime tko nije moje... Vrste?'' Rekla sam i zadobila njegov veliki osmijeh. ''Brzo učiš.'' Rekao je. Nasmiješila sam se prema Veronici i krenule smo van iz dvorane. Ponovno, hol pun mitskih bića. Svi su izgledali normalno, kako se promijene? Ili, kako ja mogu postati mačka? Ponovno onih mojih milion pitanja. ''Umm... Gdje je Harryeva soba?'' Pitala sam Veronicu na što je ona zastala. Okrenula se prema meni i raširila oči. ''Ti se šališ.'' Rekla je i puhnula. Zašto bih se šalila? Želim ga pitati dali zbilja čita misli. Ja sam inače jako znatiželjna. ''Što će ti njegova soba?'' Pitala me i podigla jednu obrvu. Okej, ovo joj ne mogu reći, ispast ću glupa. Što da kažem? Ajde, Gab... ''Samo sam pitala. Zanima me.'' Rekla sam i izvukla veliki 'fake' smile. Svakim trenutkom sam očekivala njen odgovor. ''Negdje na drugom katu. Mislim da je soba 269 ili 270.'' Vidjelo se da je odahnula. Počela je hodati, a ja sam ju pratila kao mačka. Pa, ja i jesam mačka. Nasmiješila sam se sama sebi u bradu.
''Ovo je tvoja soba.'' Rekla je Veronica i otvorila plava vrata sobe. Plava? Ušle smo unutra. Bila je to srednje velika prostorija s jednim krevetom, pisačim stolom, stolicom i velikom policom za knjige. ''Wow.'' To ej bilo jedino što je izašlo iz mojih ustiju. ''Hm... Ostavljam te sada. Doći ću po tebe prije nastave, za otprilike...'' Rekla je i podigla rukav majice. Pogledala je na sat. ''Za sat i pol.'' Nadodala je i zatvorila vrata za sobom. Ostala sam sama. pa, gospodine Harry, sada ćete dobiti posjet. Zlobno sam se nasmijala sebi u facu i polako krenula prema vratima. Pogledala sam na hodnik i nikoga nisam prepoznala. Samo tu i tamo koji tineđer prođe i uđe u svoju sobu. Koračala sam hodnikom i gledala brojeve soba na vratima. 266, 267, 268... 269? To je ta soba, uvjerena sam. Pokucala sam nekoliko puta. Iznutra se nije ništa čulo. Otvorila sam vrata i susrela se sa mračnom prostorijom. Upalila sam svijetlo i vidjela da ga nema. Na stoliču pored kreveta stajala je knjiga. Zatvorila sam vrata i polako se približavala da ju uzmem. Okrenula sam prvu stranicu i nigdje nisam vidjela tekst. Što je ovo? Neka šala? Nekoliko sam puta trepnula i okretala sve stranice. Bacila sam knjigu natrag i krenula izači. Primila sam kvaku kada me nečija gruba ruka primila iznad lakta. Zažmirila sam i stisla zube. Netko mi je puhao za vratom. ''Što radiš u mojoj sobi?!'' Izderao se meni poznati muški glas. Harry? ''Oprosti.'' Promrmlja sam, a on me još jače stisnuo za ruku. ''Molim te, pusti. Boli me.'' Tiho sam pričala dok sam trpila užasnu bol u ruci. ''Zašto da te pustim?'' Pitao me i začula sam lagani i zlobni osmijeh. Kako je glup! ''Povuci to!'' Izderao se i stisnuo me uz vrata. Još uvijek sam bila leđima okrenuta prema njemu ali sam osjetila da me oštro gleda. ''Što to?'' Pitala sam, a on me još jače stisnuo. ''Što ćeš ti u mojoj sobi?'' Pitao me. ''Molim te, samo me pusti.'' Rekla sam kroz zube i osjetila kako njegova ruka otpušta. Osmijehnula sam se. Naglo me povukao za ruku i okrenuo prema sebi. Stavio ej ruke na vrata tako da sam bila između njih. ''Da čujem.'' Rekao je dok nije spuštao pogled s mojih očiju. ''Samo sam te htjela nešto pitati.'' Tiho sam rekla dok sam pogledavala njegove velike ruke. ''Zato kopaš po mojim stvarima?'' Pitao me. Otvorila sam usta da nešto kažem no, nešto me gurnulo prema njemu. Odmaknuo je ruke s vratiju, a ja sam završila na njemu. Njegov miris mi je ulazio u nosnice. ''Koji vrag?'' Izderao se na tipa koji je otvorio vrata. Tiho sam puhnula i pogledala prema tom tipu. ''Prekidan nešto?'' Pitao je dok je pogledao u mene, pa u Harrya. Što bi bilo? Koja budala. Kada je vidio da Harry šuti, prišao je do mene i pružio ruku. ''Jacob.'' Rekao je nabacio veliki osmijeh. Omg. ''Gabriella.'' Rekla sam i primila mu ruku. ''Čudno mirišeš.'' Rekao je. Molim? Ja čudno mirišem? Koja budala. Harry se počeo smijati. ''Ona je mačka.'' Sasvim tiho, kroz smijeh je rekao. Pa, što onda? ''Što ona radi u tvojoj sobi Harry?'' Povuknuo je Jacob i raširio ruke prema Harryu. ''Ne petljaj se, izlazi van!'' Viknuo je Harry, a Jacob je ljut izašao van i zalupio vratima. Opet sam ostala sa Harryem sama. Uf. ''Vidim da me se bojiš.'' Rekao je i primio se za bradu. Jesi skužio? Aleluja. ''Skužio sam, da. Samo reci što trebaš?'' Pitao me. Osjetila sam neko olakšanje zato što je smirenije pričao. Njegove gotovo tamno zelene oči, sada su bile za nijansku svijetlije. Nasmijala sam se i pogledala u pod. ''Čitaš misli?'' Pitala sam ga i vratila pogled na njega. Pogledao em čudnom facom i prišao mi bliže. ''Otkri sama.'' Šapnuo mi je na uho. Osjetila sam nejgov dah i polako se odmakla i krenula van. ''Nismo još gotovi. Gabriella Laurence.'' Rekao je. Izašla sam van i duboko udahnula. Pogledala sam na sat. Kako još nije 5 ujutro,a vani je dan odavno? Aham, ja sam u nekoj drugoj zemlji. Nasmijala sam se i krenula prema svojoj sobi. Ušla sam unutra i susrela se sa Veronicom. Ugh, što ću sada? ''Bila si kod njega?'' Iznervirano me pitala i digla se sa moga kreveta. ''O čemu ti pričaš?'' Pitala sam ju iako sam znala na što misli. ''Da, mogla sam znati.'' Puhnula je i pogledala u stranu. Dobro, bila sam kod njega, i? ''Gabriella, okani ga se. On je kao prvo bad boy i sve radi iznenada. A,kao drugo, shvati on...'' Nabrajala je neke stvari dok ju nisam prekinula. ''Voli muškarce?'' Rekla sam i dobila njeno klimanje glave. ''Dobro, išla sam ga nešto pitati. Nemoj misliti da mi se sviđa.'' Rekla sam u smijehu i na njoj vidjela olakšanje. ''Ajde,moramo ići. Nesmiješ zakasniti prvi dan.'' Rekla je i nasmiješila se.
