I pismo

871 81 23
                                    

Dragi Luise,

Znam da ovo pismo možda nikada nećeš pročitati, ali svejedno ću ti ga napisati do kraja.
Dve godine. Prošle su već dve godine od kada smo se rastali i pošli svako svojim putem. Čini mi se kao da je bilo juče.
Neću lagati, nedostajao si mi. I i dalje mi nedostaješ. Moja ljubav prema tebi se nije promenila ni nakon dve godine. Čak mi se čini da je postala snažnija i veća. Ili je to pak samo žudnja za tvojim toplim zagrljajem i jakim mirisom tvoje majice.
Pokušavala sam krenuti dalje, ali nisam mogla. Ni jedan muškarac nema ono što si ti imao.

Nadam se da si dobro i da si barem ti našao ljubav i usrećio se.
Znam da se sada pitaš zašto ti uopšte pišem i zašto baš sada nakon toliko dugo vremena. Pretpostavljam da je razlog taj što ti se nisam uspela zahvaliti na tolike lepe godine provedene u tvom društvu. Iako me sada sigurno smatraš histeričnom devojkom koja želi pažnju bivše ljubavi, veruj mi da grešiš. Ja u tebi i dalje vidim najboljeg prijatelja, iako se nisi javljao nakon svog naglog odlaska pre dve godine. Zato ti se želim otvoriti i podeliti s tobom neke lepe uspomene, pa mi se možda i odljutiš i prestaneš sa tom tišinom koju si stavio među nama, pritom mi nikad ne rekavši pravi razlog svog odlaska.
Pre nego što uopšte počnem sa tebi možda bledim uspomenama, želim te pripremiti na to, jer čitati ispisane uspomene i prisećati se tih zlatnih dana je Boga mi teško. Barem meni jeste. Uspomene koje imam na tebe me ne mogu naterati da te mrzim iako imam sva prava na to. Ostavio si me samo tako, bez ijednog navedenog razloga zašto. Razne misli i teorije mi kruže glavom dok pokušavam sama sebi otkriti tvoj pravi razlog. Volela bih ga nekad i dobiti od tebe. Mada, ne verujem da si uopšte i odlučio čitati ovo nakon što si prepoznao rukopis. Preće biti da si ga od ljutnje pocepao u parčiće i bacio. Opet, imam neku malu nadu da si odlučio suprotno i odlučio se konačno suočiti sa ovom devojkom. Možda na kraju i dobijem odgovor?
Ne želim te više ometati. Odmori od mene do sledećeg pisma, ako ga uopšte budeš želeo čitati i iako ga ja budem uopšte poslala. Jesam prevrtljiva, možda ni ovo pismo ne pošaljem.
Uživaj u životu kojeg sada imaš. U devojci ili ženi, deci ako ih imaš. Šta god imao sad, želim ti svu sreću ovog sveta. Zaslužuješ da se smeješ i uživaš u životu.

Zauvek tvoja,

Elenor.


2018 update: Znam da tema nije baš originalna i malo nespretno pisana, ali opet sam vezana za ovu priču, tako da je neću skidati sa profila. Opet, nadam se da vas priča neće potpuno razočarati. Ako želite možete baciti pogled na neke moje druge kvalitetnije priče na profilu. :) Uživajte ❤

All Rights Reserved © sciintilla- 2017

12 pismaWhere stories live. Discover now