12 pisma

e i g h t

Dragi Louise,

Danas je tačno sedam godina od kada si me prvi put izveo na sastanak. Ko bi rekao da ima već toliko?
Sećam se da sam celo prepodne paničila i proklinjala sebe što sam pristala, jer sam se plašila. Plašila sam se da ću te razočarati na bilo kakav način. Da ću te obrukati. Jer ipak, ti si pre toga imao već tri veze, koje su ti brzo dosadile i uplašila sam se da tako ne bude i sa mnom. Pomislila sam da ću ti brzo dosaditi poput njih i da ćeš me samo tako ostaviti...
Veče. Kazaljke su pokazivale da je tačno devet sati. Postajala sam sve nervoznija i nervoznija, jer sam znala da ćeš se svakog trenutka pojaviti pred vratima. Kada sam začula zvono trnci su prošli kroz moje telo i tada sam rekla sebi -- sad ili nikad.
Kada sam ti otvorila vrata dah mi je na trenutak zastao. Bio si poput princa. Princ o kome sam toliko maštala kao mala je tada stajao preda mnom.
Sećam se da si bio obučen u uske crne farmerice, usku crnu majicu i preko obukao svetlo plavu teksas jaknu. Tamno-smeđa kosa blago podignuta na gore, tako da ti šiške nisu smetale. Izgledao si predivno. Sebe sam upoređivala sa svim i svačim, nisam se smatrala dostojnom tebe. Ti si bio popularan u svom društvu, dok sam ja bila uvek povučena i tiha devojka sa malo prijatelja. Gotovo da ih nisam ni imala. No, pustimo sad to.
To veče je bilo magično veče. Mislim da se nikad u životu nisam tako iskreno smejala i zabavila se. S' tobom sam se uvek osećala živo.
Trenutak kada smo se odlučili malo stišati i predahnuti od svih tih igara i ludih mašinerija u zabavnom parku je meni uvek bio najdraži, ali ujedno i najstrašniji.
Šetali smo malo dalje od zabavnog parka i pričali o nebitnim stvarima, koje su nam u tom trenutku padale na pamet. Osećala sam se samo trunčice opuštenije od kako smo napustili zabavni park.
Vetar je počeo da duva, a meni je postajalo sve hladnije u letnjoj beloj haljinici, koja mi je dosezala jedva nešto ispod kolena. Primetio si moje drhtanje i bez razmišljanja skinuo svoju teksas jaknu i obgrlio me njime.
Još jednom si mi pokazao koliki si ustvari džentlmen i koliko umeš da budeš romantičan, iako si većinom vremena uvek bio nestašan dečko.
Kada si nas najednom zaustavio i stao ispred mene -- znala sam šta to znači. Trenutak kojeg sam se najviše plašila je došao na red.
Nisam odvajala pogled sa tvojih okean plavih očiju. Bože, koliko sam opsednuta tvojim očima... Plave poput dubokog okeana u kojem negde duboko vlada večna tama. To se tako moglo definisati. Volela sam te oči više od svog života. I i dalje ih volim.
Samo par sekundi neprestanog gledanja, odlučio si spustiti svoje nežne usne na moje. Taj osećaj je bio neopisiv. Telo mi je u tom trenutku potpuno malaksalo i nisam znala šta da radim, a da ne upropastim svoj prvi poljubac u životu. Ali na kraju je sve ispalo kako treba uz tvoju pomoć. Opustila sam se i uživala u poslednjim minutima našeg sastanka. I dalje mi je čudno nazvati ga sastankom...

Zauvek tvoja,

Eleanor.