U bolnicu je stigao Jungkook.Prvim avionom se vratio iz Kine.
,,Kako je ona?"
Upitao me je zabrinutim glasom.
,,Ne znam...Čekamo doktor da izađe."
Osetio sam kako me neko vuče za rukav i okrenuo sam se.
Ugledao sam Rainu majku.
,,Moja ćerka...Kako joj je?"
Uhvatio sam je za ruke.
,,Čekamo doktora da izađe i kaže nam."
Spustio sam je da sedne.
Podpuno je razumem i ja sam zabrinut.
Čulo se otvaranje vrata i svi smo pogledali u doktora.
Duboko je uzdahnuo i ruke stavio u džepove.
Pogledao je u njenu majku.
,,Vaša ćerka ima tumor na mozgu u blizini očiju."
Svi smo ga šokirano pogledali.
,,I završićemo operaciju koja može da ima tri ishoda.Prvi je da sve prođe dobro,drugi je da ostane slepa,a treći ne mogu da vam pominjem.Verovatno znate...Sada pitanje za majku.Da li želite da izvršimo operaciju?"
Majka je pogledala u doktora i stala ispred njega.
,,Spasite moju ćerku.Molim vas."
Doktor je samo klimnuo glavom.
,,Spremite salu za operaciju."
Rekao je jednoj sestri koja je stajala pored njega.
Oboje su otišli.
Prišao sam njenoj majci i pomogao da sedne na stolicu.Ovo joj previše teško pada.
Niz njeno lice počinju da se cakle suze.
***
Stojim ispred aparata za pića.Pritisnem dugme i uznem sok.
Seo sam na stolice pored.
Jebaćuti život ako ova operacija ne uspe.
Rukom sam stisnuo limenku koju sam držao u ruci i bacio je na pod.
Rukama sam prolazio kroz kosu stiskajući glavu.
,,Znao sam da se nerviraš."
Čuo sam dobro poznat glas iza sebe.
Jungkook...
Seo je pored mene.
,,Ja...Znam da će operacija uspeti ne brini."
Ohrabrivao me je rečima.
,,A šta ako ne uspe..."
Dok sam izgovarao ove reči njegova pesnica se našla na mom obrazu.
Od jačine udarca sam pao na pod.
Ojačao je mali....
,,Kako uopšte to možeš da pomisliš?"
Upravu je.Rukom sam brisao krv sa usne.
,,Upravu si."
Pružio mi je ruku i uspravio.
,,Ponosan sam što imam tebe za druga."
Moje ruke su se našle oko njegovih leđa.
,,Dobro hajde da se vratimo ispred sale."
***
Minuti,sati,dani,meseci,godine,decenije...Kao da su prolazili dok smo čekali.
A u jednom trenutku je sve stalo.
Izašao je doktor i svi smo se okupili oko njega.
,,Dobro je prošlo."
Na doktorovom licu se pojavio osmeh.
Svi smo duboko izdahnuli.
,,Ali moraćemo da pratimo dalje stanje pacijenta."
Doktor je otišao.
Seo sam na stolicu,a do mene Jungkook.
,,Rekao sam ti."
Nasmejao sam se i navalio glavu na zid sa uzdahom.
***
Došao je doktor.
,,Kako ste sada?"
Upitao je majku.
,,Odlično...Hvala vam puno doktore."
Pogledao je u mene.
,,Ti si joj dečko?"
Ponosno sam se osmehnuo.
,,Da."
,,Dobro je čuvaj."
Klimnuo sam glavom.
Užurbano je dotrčala sestra.
,,Doktore pacijentkinja koju ste operisali gubi vid."
Ona i doktor su otčali kao i ja za njima.
***
,,Žao mi je dečko,ali tvoja devojka je ostala slepa."
Izbezumljeno sam gledao doktora.
,,Možeš da uđeš da je vidiš."
Otvorio sam vrata i ušao u sobu.
Bespomoćno je ležala na krevetu.
Prišao sam krevetu i uhvatio je za ruke.
,,Jimin..."
Njen nežan glas je progovorio.
,,Ja sam..."
Na moje oči kreću suze.
Osmehnula se.
,,Da li hoćeš da budeš moje oči?"
Obrisao sam suze i čvrsto je zagrlio kao da držim ceo svoj svet u rukama.
,,Hoću..."
Osetio sam da i ona plače.
Neću dozvoliti da pustiš više ni jednu suzu.
The end...
_____________________________
Ovo je sada sigurno kraj knjige.
Hvala svima što ste čitali.
Takođe čitajte i ostale moje knjige.
Nadam se da ste uživali dok ste čitali.
Volim vas sve i com mišljenja 💞
