×× prolog ××

53 5 0
                                    

"Zayn!",njegova ruka me snažno povlači dok gazim mokar trotoar.Zastajem i hvatam dah okrećući glavu u stranu.
„Nemoj Alfie",trzam ruku i ostavljam ga da stoji na kiši. Teram se da požurim, pluća mi traže sve veću količinu vazduha dok mi srce nenormalnom brzinom pumpa krv. Kiša pljušti po meni. Osećam se ponovo živim dok prelazim ulicu. Znam da nemam mnogo vremena do početka pa ne zastajem. Misli mi lete na sve strane kada ugledam masu pijanih i nadrogiranih tinejdžera željnih noćnog života,usput pokušavam bar malo da se saberem. Poslednji put gledam u telefon i podsećam se da je četrnaesti novembar i deset do deset uveče,a zatim skidam mokru jaknu i sedam u zamračen ugao,sam,sklanjajući slepljenu kosu sa lica. Kao i obično donose mi tri flaše žestine. Otvaram jednu smirujući disanje i pogled mi zastaje na sredini kluba. Gledam u praznu šipku. Uzimam gutljaj. Izdišem sa olakšanjem. Čekam je.

Don't Be So Shy [ DBSS ]Where stories live. Discover now