Don't Be So Shy [ DBSS ]

×× part 1 ××

Prošlo je više od pola sata rekao bih,I dalje cedim jednu flašu žestine jer želim da budem svestan kada je ponovo ugledam i udahnem život. Koliko moraš biti očajan da vidiš većinu svog sveta u jednoj devojci na osnovu izgleda,pokreta ili osmeha? Toliko je privlačna a tako odbojna. Nikada nisam imao muda,da joj pridjem. I da pridjem,šta bih mogao da kažem? Da sam psihopata koja je uhodi oko pola godine jer više nema svoj život? Sem toga,ne želim ponovo da dozvolim nekoj da me slomi. Sreća je lepa samo dok se čeka ipak. Postajem nervozan,ustajem I krećem ka šanku. Blago mi se muti ali uspevam da se provučem kroz masu. Vlasnik kluba sedi na barskoj stolici I prosto rečeno nadgleda situaciju. Naslanjam se I tražim čašu vode,osećam da me neko kača i..to je ona. Dah mi zastaje,nosi usku teget haljinu sa otvorenim ledjima I žuri. Tako je lepa..Gazda joj nešto prigovara I pravi ljutu facu,skoro da mogu da joj pročitam sa usana "oprostite". Grabim čašu sa vodom I vraćam se,šou upravo počinje. Srce mi poskakuje kada vidim da dolazi,crn veš I brus joj pristaju,ističe savršeno liniju tela hodajući nogom ispred noge. Hvata jebenuu šipku. Na svim tim mladim licima se vidi nezadovoljstvo. Prave pokrete kao da im je to sranje sve na svetu,uvijaju se,spuštaju. Gigi deluje kao da je tek završila sa partijom plakanja. Ni ne trudim se da joj gledam dupe ili grudi,pratim joj samo pogled. Ima divne oči,ponekada na kapcima ima precizno izvučen ajlajner,a nekada stavi senku. Nikada ne preteruje sa šminkom.Dvaputa je bila I bez šminke..i tada je bila lepa više nego što sam mogao da zamislim. U jednom momentu vidim kako pravi besnu facu I sklanja ruke sa šipke. Dižem se. Neki mamlaz joj je uhvatio pozadinu,refleksno mu udara šamar I kreće nazad.

-Ne!! – derem se,kao da me iko čuje I čaša mi u ruci puca koliko je jako stiskam. Tek sam počeo da uživam. Ona mi nestaje sa očiju,želim da otkinem ruke tom pijanom gadu. Guram sve ispred sebe sa parčetom stakla u ruci. Nečija ruka me ponovo povlači,okrećem se I udaram ga u nos.

-Jebote Zayn,jesi li normalan?! – Alfie se hvata za nos.

-Šta ćeš ovde?! – vičem mu na uho,previše je glasno.

-Idemo kući,nećeš ići da praviš tamo sranje Zayn. – stiksam pesnicu ponovo I pipam telefon u džepu drugom rukom. Vibrira ali ne zanima me ko je u pitanju.

-Nosi se odavde! – guram ga I nastavljam dalje. Više ne znam do kada će da trpi moja sranja,jedini je prijatelj koji me prati u stopu I pazi me kao da sam malo dete. Gazda je nestao sa barkse stolice,gledam u svim pravcima,ali je nema. Još više besnim kada mi barner nudi salvetu natopljenu alkoholom zbog ruke koje krvari. Uzimam je I zahvaljujem se,ne pamtim kada me je neko primetio,svi prolaze pored mene kao da sam senka noću. Po danu,ne postojim. Gigi izlazi sa skroz druge strane I krećem u tom pravcu bacajući pare za flaše alkohola. U šortsu je I majci bez rukava,vuče sa sobom nešto što liči na putnu torbu. Borim se da je stignem,imam osećaj da više neće ovde dolaziti I boli me ceo grudni koš. Svi oko nas nastavljaju da se zabavljaju,ispada joj nešto,saginjem se da uzmem,telefon I svežanj novčanica. Tudje zadnjice me kačaju,samo što sam se ispravio ponovo je nema. Ta devojka je brža nego što sam mislio. Razočaran sam jer sam nesposoban da se jednom potrudim za nešto. Koračam ka izlazu,potrebna mi je kiša. Muka mi je I samo želim da ispovraćam tu kučku od vodke. Gledam u njen telefon dok izlazim. Na svu sreću,otključan je,sigurno mogu još nešto da otkrijem što ne znam. Iz misli me trže vrisak,podižem pogled.

-Pusti torbu kučko! -taj gad joj cima torbu iz ruke I gura je na mokar beton.

- Neču da trpim iživljavanje tvojih klijenata ovde! - ne da se,žilava je. Pre nego što me Alfie povuče ponovo izmičem,koračam I udaram ga po potiljku. On pada,Gigi se podiže sa razmazanom šminkom. Odeća na meni se cedi dok vadim njen telefon I novčanice. Klima glavom I uzima mi iz ruke,Alfie mi pruža ključ I jaknu,odlučujem da je ogrnem jer je užasno hladno.

-Idi dok se nije osvestio.Umeš da voziš? – dajem joj ključ auta u dlan I skoro sapćem ulicu. Gleda me sa raširenim očima. Mislim da će Alfie da me pojede ako mu sjebe auto.

-Da,ali..

-Nema ali,moraš da ideš odavde Gigi. – mršti se kada joj spomenem ime,na njenom mestu bih sebe zveknuo,ali ja je okrećem I guram.

Trčkara do auta,noge joj prekrivaju samo mrežaste čarape.Imam sreću što je Alfie tu. Pomaže mi da vlasnika uvučem u klub ponovo I stavljamo ga na šank. Barmen paniči,ali me ne zanima,kupim se I odlazim dok me ne umešaju u sranje. Zastajem ispred kluba da uzmem cigaru.

-Do djavola u jakni su mi! –udaram rukom od zid.

-Smiri se čoveče,imaš prvi put priliku da pričaš sa njom,što si debil? – sečem ga pogledom.

-Gospodjica je uzela tvoj auto Alfie,ne zaboravi da možemo samo da hvatamo taksi,ko zna,možda I pobegne od ovakvih budaletina.

-Neće ako ne budeš prvo veče hteo da je odvučeš u krevet. – ćutim da ga opet ne bih udario,ne zaslužuje jer duplo više radi za mene nego ja za njega. Umesto toga uzimam telefon I pozivam taksi.

-Doći če za tri minuta,mrzim taksi.

-Pa I ja bih mrzeo Zayn da sam nekoj nepoznatoj ribi uvalio ključeve od auta,mogla je da sačeka I da idemo zajedno. Osim toga,šta vidiš u njoj?

-Šta tebe briga,bavi se svojom devojkom. – gutam knedlu jer ne želim da mu pričam ništa,razumem da smo najbolji prijatelji ali neka osećanja treba da ostanu skrivena.

-Poznajem te Zayn bar malo,sliniš za njom.

-I da balavim toliko koliko kažeš,nije tvoj problem.

Taksi se parkira I napokon sedamo u njega. Mnogo je toplije I stresam se od hladnoće,košulja mi se slepila za telo. Navaljujem se na sedište I sklapam oči dok Alfie priča adresu. Sasvim je svejedno,živi u kući prekoputa mene. Hvata me umor po prvi put nakon neispavane prethodne noći.

*negde oko 23h*

-Zayn..Zayn..- treska me I mrda. Udaram ga po ruci blago.

-Probudi se,stigli smo. Gigi.. – otvaram oči na spominjanje njenog imena,Alfie plaća I ponovo sklanjam kosu I izlazim. 

Gigi stoji na terasi,ispred vrata,za jednu devoku fino je parkirala auto.

-Idem kući,ujutru ću doći po ključ I srećno sa njom. – tapše me po ramenu,klimam glavom I približavam joj se.

Srce mi ponovo divlja I nisam siguran šta bih rekao pa uzimam ključ I otključavam kuću. Nesigurno ulazi ali prikriva to vešto.

-Na spratu,prva soba levo,naći češ u ormanu odeću,presvuci se.

Ne progovara,okreće se I odlazi. Umesto da me napadne,išutira,izdere se,ona me sluša. Mislim da je uplašena trenutno I šokirana. Ne znam da li voli čaj ali defintivno ću da napravim. Ako ništa bar ću pokušati da je ugrejem. Pored toga,pravim tri sendviča I stavljam na tanjir. Dekoncentrisan sam da bih išta lepše spremio. Uzimam tanjir I šolju I pentram se gore. Ulazim polako u svoju sobu,sedi umotana ćebetom,nosi moju crnu majcu na sebi. Kosa joj je mokra. Ostavljam hranu I čaj na noćni ormarić.

-Nisam siguran šta voliš. – sležem ramenima.

-U redu je. Krvari ti dlan. Želim da pričam sa tobom. – glas joj je topliji I prijatniji.

-Idem da se presvučem Gigi. Posle..

Hvata me za ruku I samo što mi nokte ne zabije u meso. Odmahuje glavom.

-Nema prokleto posle. Očekuješ da budem u kući potpunog stranca i da sedim mirno bez ikakvog odgovora na sva pitanja koja imam u glavi.

Uzdišem i spuštam se na kolena znajući da me neće pustiti.

-Ko si ti?!