Ne mogu sebi da donesem dobro. Ne mogu ni drugima. Prokletstvo sam za svakog ko me upoznao.
Kada sve sagledam tako je, donela sam nesrecu drugima ali i sebi, ne mogu nikom nista dobro doneti.
Ljubav koju trazim ceo zivot, ni sama ne znam zasto, lako mi se nudi. Ja imam sta kome ponuditi ali ocigledno sve radim u pogresnom trenutku, ponekad su i pogresni ljudi, a kad dodju oni pravi onda vise ne znam kako da se ponesem.
Tesko je ziveti moj zivot, tako je prokleto tesko, jer naposketku nemam koga da krivim, sama sam dugo odlucivala o svemu, a ipak one odluke zivota su drugi odneli.
I sada stojim na raskrscu zivota, ispunjena sam, imam sve porodicu, ljubav, sve ono sto se dugo ocekivalo od mene, ali kada ostanem sama, tako sam prokleto sama, sama sa sobom , a ta samoca ubija, praznina koja ne moze nicim da se popuni.
Nisi srecan, a to ne moze niko da ti nadomesti.
I kad pogledam unatrag sva moja predhodna bol se uvek isplatila.
Neke suze se isplate, a neke ostanu da peku ceo zivot, rana na srcu nikad ne zaceli potpuno, sve dok ne dodje neko i sastavi komadice tvog srca da ponovo bude ono sto je nekad bilo,jer ljudi se dele na uglavnom dve kategorije, one koji dodirnu nase srce pa ga rane i one sto ga dodirnu pa ga izlece.
Mozda ne znam zasto, ali bolje se osecam kada pisem, i kad to isto procitam, ne verujem da je moje, ne verujem da je to moj zivot, ali jeste moj je i tako prokleto surovo tezak, ali moram da ga zivim.Uvek imam neki razlog.
Tesko mi pada ali sam zelela jedno istinito iskustvo da podelim sa vama.
