1. ,, Cirque du Freak. ''
Hodala je polako,elegantno i uzvišeno,no trapavo i bila je svesna toga. Volela je sve stvari koje nisu imale veze sa normalnosti,te je i sama bila takva. Bila je svesna da je drugačija,ali nikada sebi nije davala za pravo govoriti da je posebna.
Dobijala je razne poglede drugih ali to je nije zanimalo - imala je potpuno drugačija zanimanja i interese,nije ju bilo briga šta će neko drugi da kaže. Svoje mišljenje joj je bilo dovoljno i tako je uspevala. Mislila je da ako hoćeš bolje sutra da moraš zaboraviti na juče. I bila je u pravu. Iako su svi želeli da znaju njenu priču,niko nije hteo da sluša,ali su jednog dana shvatili da se sve što je rekla obistinilo.
Dosadio joj je život u Cirkusu. Kao avanturista,nije volela da ju neko ograničava,no ovaj put je morala da ispoštuje ograničenje koje joj je dato. Sada,posle toliko godina ima priliku da izađe iz Okruga i to ju je razveselilo. Brojala je dane i dane,minute i sekunde,sve dok nije došao taj trenutak. Imala je šansu i želela ju je iskoristiti.
Sa osmehom na licu,koji joj je prelepo stajao,polako se zaustavila ispred vrata Ureda. Što ako joj ne dopuste,ne poveruju joj? Što ako ju jednostavno odbiju? Lagano je zagrizla donju usnicu i zatvorila oči na trenutak,te skupila hrabrosti i svoje blede ruke savila u drhtavu polu-pesnicu,a onda nekoliko puta pokucala na stara,otrcana vrata zbog kojih se prvi put obradovala što ih vidi.
,, Napred! '' - čula je promukao i grub glas sa jakim američkim akcentom koji je dolazio sa druge strane. Nasmešila se sama sebi i uhvatila se za hladnu kvaku. Nije mogla verovati da se ovo dešava.
Nesigurno je malo pogurala vrata što je izazvalo neprijatan zvuk,no nije ju bilo briga,kao da ga nije ni čula. Pred njom je sedeo visok,mršav čovek,srednjih godina,malih crnih očiju i prijateljskog izraza lica. Okrenula se brzo i zatvorila vrata,što je izazvalo ponovnu buku,te se okrenula na peti i sastala se lice u lice sa njim.
,, Ellie. Naš najmlađi vampir iz porodice Crepsley. '' - rekao je i dao joj neki osmeh,te pogledom joj pokazao na staru crvenu stolicu ispred njega. Malo se nasmešila i pomalo nesigurno se približila nekoliko koraka ka njemu. Sela je na prašnjavu površinu i ''raskomotila'' se na njoj ukoliko je to bilo moguće. Osetila je znoj kako probada njeno čelo i ruke. Bila je nervozna,jako. Sasvim malo pročistila je grlo no nije baš pomoglo - nije znala zašto,ali osećala se pomalo jadno.
,, Um..došla sam zbog.. '' -predivni glas ispunio je sobu,dok se igrala sa svojim prstićima. Plave oči bile su fokusirane na njene patike. Odjednom su izgledale tako zanimljive.
,, Treba ti nešto? '' - Gospodin Tall je progovorio,malo okrenuvši glavu na drugu stranu pokušavajući da joj vidi oči. Iskreno,iako to nikada nije priznavao voleo je njene oči i divio im se. Uvek je želeo ćerku,a ona je predstavljala idealan njen lik.
,, D-da. '' -drhtavim glasom je progovorila i podigla glavu gore,gledajući ga u oči. Mogla bi mu sad upasti u misli,mogla bi mu sad narediti da uradi bilo šta,ali nije htela. Oduvek je osećala neko strahopoštovanje prema njemu,nije znala da li je to zbog toga što ju je primio u Cirkus ili jednostavno zbog osobe kakva jeste. Verovatnije je ono prvo,ipak je ona retko pokazivala osećanja,ništa nije radila ako nema koristi od toga.
Gospodin Tall joj je dao upitni pogled,što je značilo da treba da priča. Samo jedna rečenica ju je delila od slobode,morala je to učiniti. Na kraju krajeva,o tome je maštala poslednjih 130 godina.
,, Htela sam da vas pitam..Mogu li,ja..ovaj.. - narkatko je zastala i progutala gnedlu koja joj se skupljala u grlu. Unutrašnji glas ju je ohrabrivao i ponavljao iste reči ,,možeš ti to. '' - Da li mogu da napustim Cirkus neko vreme? '' - sve je rekla brzo,u jednom dahu,i skupila blago obrve. Plašila se odgovora. Mr.Tall se blago nasmešio te svoje ruke položio na drveni sto. Nije znao šta da radi,ovo malo stvorenje mu je i suviše priraslo srcu.No znao je,ako je pusti da će ona biti srećna. A to je ono što je želeo za nju. Znao je zbog čega toliko žarko želi to,znao je vrlo dobro koliko je mislila o ovome i koliko dugo je gradila sudbinu onih koje želi blizu sebe.
Ellina glava je bila u haosu. Ti stari zidovi bele boje,stari nameštaj i išekivanje odgovora dovelo ju je do ludila. Izvlačilo je neku negativnu energiju iz nje,za koju je posle trebalo dosta vremena da je smiri,kao ogromni talas da čuva od uništenja.
Ni trenutka više nije mogla izdržati. Želela je što pre izaći iz ove sobe i nadisati se hladnog,svežeg vazduha.
,, Dozvoljeno ti je. '' -grubi glas gospodina Tall-a ispunio je ured. Elline plave oči gledale su u njega šokirano,srećno. Znala je koliko je teško od njega dobiti dozvolu za napuštanje Cirkusa,makar i na kratko. Izraz njenog lica i iskra u oku je sve govorila. Pokušavala je da nađe prave reči,da se zahvali,no jednostavno glasa nije bilo. Ustala je polako sa neudobne stolice dok joj se mr.Tall samo nasmešio i u znak toga da je razumeo svaku reč koju nije rekla,potvrdno klimnuo glavom.
Laganim koracima se uputila ka vratima,dok je pod pod njenim nogama bolno škripao. Brzo je uhvatila ledenu bravu i povukla ka sebi,te bez reči izašla iz ureda. Prelepi osmeh je otkrivao njene bele zube,dok je hladan vetar mrsio njenu dugu smeđu kosu sa crvenim pramenovima i otežavao pogled. Izgledala je i više nego srećno. Pa kako i ne bi? Ima priliku da ga upozna. Ponovo.
**
,, Rena,kažem ti,neću to obući! '' -kažem grubljim glasom i ljutito sednem pored nje na krevet. Rena me je gledala molećljivo,oči su joj bile prepune ogromne molbe dok su gledale u moje. Rena je oduvek bila tvrdoglava i uporna. To me je nerviralo kod nje,ponekad zbilja ume da pretera. Njene krupne zelene oči su bile usmerene u moje,dok je u svojim nežnim rukama držala tamno plave hlače.
,, Molim te,Ellie. Za mene? '' - predivni glas ulazio je u moje uši čineći da se za trenutak izgubim u njemu,kao da slušam najlepše odsviranu melodiju. Delovala je na mene,uvek je to znala. Bila je jedan od jakih Vampanissa*,ali moram priznati da sam uvek bila jača od nje.
Napravila je poznati 'puppy face' i stezala farmerice u svojim nežnim rukama.
,, U redu. Ali samo taj dan. '' - rekla sam na šta je ona skočila na mene,te je obmotala svoje ruke oko mog vrata,zamalo me oborivši. Ostavila je mali poljubac na mom obrazu te skočila sa kreveta dok se kretala ka komodi za 'ulepšavanje' ,bar ju je tako ona nazivala. Uvek sam joj govorila da joj nije potrebna šminka,no ona me nije slušala.
Podigla sam pogled i videla visoku,vitku devojku smeđe kose i zelenih očiju. Osmeh joj je izvio usne,dok me je gledala duboko u oči. Laganim koracima,uz malu škripu dovukla je obližnju stolicu do kreveta i smestila se na nju. Malo se promeškoljila,te iz malog džepa izvadila tri različita laka. Jedan je bio roze,drugi neon zeleni i žuti. Volela je te boje,stalno ih je koristila i uvek je imala jedan od njih na svojim noktima,u krajnem slučaju,sve.
,, Ali,Rena,znaš da se meni boja noktiju menja po raspoloženju. Nisu mi potrebni. '' - rekla sam na šta joj je osmeh sa lica koji do sada nosila spao,gledajući me tužno.
,, Da,ali,šta misliš,kako će ljudi reagovati kada vide to? '' - rekla je i ostavila ih besno do sebe. Bila je u pravu. U tom mestu i dalje ima ljudi koji se sećaju.. ,, Da,zato ti i kažem. Pobogu,nećeš valjda tamo da te otkriju?! '' -pročitala je moje misli i gledala me uznemireno,brižno.
,, U redu. Mislim da to i ne bi bilo baš lepo iznenađenje. '' - rekla sam i namrštila se,te joj pružila obe moje ruke u krila. Zadovoljno se nasmešila i uzela roze lak. Polako je protresla bočicu sa tekućinom nekoliko puta, te je otvorila. Prošla je nekoliko puta prstima po četkici čineći je besprekorno čistom. Zamočila je unutra i laganim pokretima prionula na posao.
**
,, Kako ćeš ići do tamo? Treba li da te odbacim? '' - začula sam prelepi glas,čineći da se okrenem. Iza mene je stajao čovek od 40-ak godina,naravno imao je mnogoputno više,u crnom odelu i razbarušenom riđom kosom,sa ožiljcima po licu kao i obično. Stari ujak Robert Crepsley.
,, Ne. Mogu sama,nije daleko. '' - rekla sam i nasmešila mu se,na šta je on uzvratio.
,, Sećaš se plana,celog? '' - podigao je malo obrve i gledao me pomalo zabrinuto.
,, Da. '' - kratko sam odvratila i malo mu se približila. Zahvalna sam mu na svemu,zbilja jesam. On je zaslušan za to što sada stojim ovde,pred njim.
,, Trebala bi da kreneš. I molim te,molim te,nemoj da uprskaš. Sigurna si da možeš sama? '' - pitao je na šta sam se nasmejala. Zar sumnja u mene?
,, Ne brini se. '' - kratko sam odgovorila,dok su mu se usne razvlačile u zadovoljan osmeh.
,, Baš kao pravi Vampir. '' - rekao je i dalje se smešeći,dok sam gledala kako u sekundi nestaje u tamnoj noći.
**
- Postoje dve vrste vampira. Vampiri i Vampanissi. Razlika među njima je ogromna.
Vampiri nikada nisu ubijali ljude i nisu imali darove. Nisu bili beznačajni,ali se oni i Vampanissi nisu podnosili.
Vampanissi su druga vrsta vampira. Oni svoju žrtvu ubiju na neobičan način: Prvo im ponudi šansu. Ima priliku da živi i bude vampaniss,ili da ga ubije. Ljudi su obično birali život i tako se kasnije kajali. Ukoliko žrtva izabere smrt,to je bila užasna smrt. Vampanissi bi ga prvo zagrizli u vratnu arteriju i pili krv,te bi ih kasnije rastrgali i unakazili. Takođe imaju darove koje ste do sada možda primetili: Crveni pramenovi,promena boju noktiju po osećanju,besprekorno laganje,prozirnost i još niz ostalih koje ćete saznati u sledećim delovima.
Ellie je Vampaniss.- Renin savet: Za lepo nalakirane nokte,uvek prvo protresite bočicu. Skinite višak sa četkice,a potom jednim potezom nanesite lak preko sredine nokta. Drugi potez ide sa jedne strane,a treći sa druge. Sačekajte da se prosuši pre nego što nanesete drugi sloj,a kada se i on osuši,nanesite sloj providnog laka da zaštitite svoje delo. Mahanje rukama poput ludaka mnogo je efikasnije od duvanja u nokte - vlaga iz vašeg daha čini da se lak duže suši. -
___________________________________________________________
Eto ga.
1. Šta mislite o priči?
2. Šta mislite o Ellie?
3. Šta mislite o Reni?
4. Kako vam se čini ideja o vampanizima (vampanissima)?
5. Šta mislite o ovim savetima na kraju dela?
Najduži komentar dobija posvetu,nadam se da vam se sviđa.
Kritike,pohvale i mišljenje u kom.
Hvala ko čita. <3
Lots of love,
Harry_Sara2.
YOU ARE READING
- '' War of Damned. '' -
Fanfiction'' Zašto baš on? '' - negodovala sam. '' On nam je potreban. Možeš li to napraviti? '' - pitao je sa nadom u glasu. '' U redu. Moram li ga ubiti? '' '' Ako ne uspeš,da. Uzdamo se u tebe. Ellie,on nam je ključ,ne zaboravi. '' '' Uradit' ću to. ''...