Za početak htijela bih reći nešto o sebi.Dakle zovem se Laura,imam 14 godina…i muči me samo jedna stvar,Dali me on voli?
Svaki dan kada bi otišla u školu,hvatali bi me trnci ili oni 'leptirići' u trbuhu,što su bili znak moje uzbuđenosti kada ga vidim.
Nažalost ne idemo u isti razred,ali meni je dovoljan samo pogled onih plavih očiju,koje mu tako dobro pristaju uz smeđu kosu.
Upravo je počeo sat,a ja već odbrojavam do zvona.I tako 45 minuta dosade i razmišljanja o njemu.Odjedamput se začulo zvono,u sebi sam rekla:'aleluja'.Dok smo se selili u drugu učionicu,prošao je pored mene i pozdravio me.Ja sva zbunjena nisam znala što bih rekla,jer naravno bila sam sramežljiva,a pogotovo kad je on u pitanju.To je bio prvi put da me pozdravio ili čak pogledao,jer je uvijek bio negdje u žurbi.Moja ljubav prema njemu bila je ogromna.I sada došli smo do mog pitanja dali me on voli?Dali je njegov pozdrav bio neki znak ili…
Par dana kasnije moja prijateljica imala je rođendan.Organizirala je zabavu na koju ja naravno 'moram' doći.
'možeš li mi pročitati popis koga si sve pozvala'-znatiželjno sam je upitala nadajući se da će negdje biti njegovo ime.Pročitala je skoro pola škole ali nigdje njega.Pokušavala sam se izvući da ne mogu doći na zabavu,jer naravno da ne bi bilo isto bez njega.
'hajde nemoj se izvlačiti,znam zašto ne želiš doći'-rekla je svojim zvonkim glasom
'ovaj…-odugovlačila sam
'ajde ne brini pozvat ću ga na svoju zabavu,pa u zraku se vidi koliko ga voliš'-smješkala se.
'ajme stvarno,hvala ti'-odgovorila sam joj a u glavi mi govorilo yes,yes.
E sada kada se riješila ta stvar,polako me počela hvatati paranoja,jer nisam imala ništa za obući.No to je bilo najmanje bitno.najbitnije je to da sam ja napokom skupila dovoljno hrabrosti i odlučila mu reći tu čarobnu riječ:'VOLIM TE'!.Za par sati je zabava,hvala bogu uspijela sam si pronaći nešto prikladno.Kada sam došla,pozvonila sam,a kad ono on otvori vrata.
'oprosti mislim da sam fulala adresu'-rekla sam crvenih obraza
'Ne nisi,tvoja me prijateljica zamolila da otvorim vrata'-rekao je svojim vedrim glasom
'aha onda slobodno uđem'-odgovorila sam mu.
'da naravno'-rekao je.
Svuda po kući je vonjao miris cigareta,alkohola…
Izašla sam jer nisam mogla podnijeti takav smrad.
Odjednom okrenem se a ono on dolazi za mnom
'nešto nije u redu?'-upitao me.
'Ne ne sve je uredu,slabo podnosim miris cigareta i alkohola'-odgovorila sam spuštenih obrva.
'aha okej,nego kad smo već ovdje htio sam te nešto pitati?'-rekao je gledajući me kao anđela.
'Daa…'-rekla sam znatiželjno.
'umm dakle htion sam ti reći da te volim,i ako mi želiš biti cura'?
'stvarnoo,ajme pa ja te to pokušavam pitati već skoro godinu dana.'
'značili to da ćeš mi biti cura'?
'da naravno o tome sanjam'
'nego ajde vratimo se mi na zabavu ljubavi moja'
'idemoo'-rekla sam s velikim osmjehom na licu.
I tako želja mi se konačno ostvarila,za koju je odgovorna moja prijateljica jer ga je odlučila pozvati na zabavu.Sada imam svoga princa na bijelom konju,kojeg sam osvojila na neobičan način.
