Sa tobom sam počinjao dane
i u tami ispraćao iste.
Želje širih kao kakve grane,
grudi punih, savesti nečiste.
Za tebe sam imao strpljenja,
bodrio te kada niko nije.
Duši tvojoj dao ohrabrenja
više nego svoje mi milije.
Čekao sam te i danju i noću
pitajući uvek dal ćeš doći.
Pred tobom zaboravih strogoću
s tobom bilo gde bih mogo poći.
Zaboravih i dušu i telo,
tvoje volje postao sam rob.
Uvenulo moje biće celo,
bez sanduka otišlo u grob.
Samom sebi iskopo sam rov,
svoju dušu stavio na klat.
Oka tvoga večiti blagoslov,
sudbe moje poslednji dželat.
