I to jebeno drustvo,i ti jebeni prijatelji. Iako nisu krvi nista,unistili su ceo svet u meni. Kada smo sami,cini se da ne postoji tema o kojoj ne mozemo da razgovaramo. Cini se kao da pricamo pogledima,dodirima.. cini se kao da je nesto posebno,a onda.. Onda ti to sve zbog prijatelja unistis. Jer bitniji su oni nego ja. Razumem. Shvatam. Ali dokle? Zasto oni ne znaju za nas? Zasto te je stid da me drzis za ruku pred njima? Zasto ja? Zasto bas ja?
