More je tog popodneva zaista podivljalo. Bura je bivala sve snažnija i došla je do tog stadijuma, da je stvarala talase koji su zapljuskivali trup broda i išli tako visoko da je voda već počela da pravi bare na palubi. Sunce je već zalazilo, dan se polako gasio. Bura se još uvek nije umilostivila. Dajana, više gonjena talasima nego motorom, oteturala se u neželjenom i nepoznatom pravcu i dospela na ostrvo, udarivši prethodno u kopno, bulb pramcem i nasukavši se. Ostrvo se zapravo i nije moglo nazvati pravim imenom. Bilo bi čisto laskanje, nazvati hrpu kamenja, naj amorfnijih oblika ostrvom. Ostrva bi trebala biti kao oaze na moru, bujna i zelena. Mesto na kom su se nasukali putnici Dajane, je bilo u potpunosti formirano od kamenja, algi i morske trave. Izgledalo je kao da nema ničeg drugog osim toga. Jedna velika pustara.
,,Gde smo do vraga ovo dospeli?" histerično će Tomas. ,, U srcu jebenog ništavila" - odbrusi Konor. - Eto tvog poznavanja upravljanja brodom, izvrstan navigator, nema šta!", napade ga Tomas. "Nije on kriv", ubaci se Sofija, "Video si i sam, da je naš brod bio prepušten na milost i nemilost proklete bure, tako da ne možeš svaliti svu krivicu na Konora.
- Ti da ćutiš, zbog tvoje panike smo i izgubili kompas i orijentaciju. Pomračila si nam bila svest svojim pesimizmom i kuknjavom. Proklet nek sam što sam te uopšte i poveo. U takvim situacijama trebamo biti pribrani i optimistični, a ne pesimistične kukavice!", dreknu Tomas. Sofija pognu glavu i ne reče ništa, kao da prihvata kritiku.
Dok je Tomas divljao i svaljivao krivicu na dvoje saputnika, Konor je otvorio kartu pokušavajući da pronadje gde su locirani, ali bezuspešno. "Ovo mesto uopste nije iscrtano na karti, nek idu do djavola i kartografi koji su izradjivali ovo sranje. " ljutito će Konor. Pokazivao je Sofiji i Tomasu, kažiprstom po karti, " vidite, mi smo zaista u središte ništavila. Ne postoji bar ni tačkica na karti koji bi nagovestila da se tu nalazi ovaj pakao. Dodirivao je prstom plavu površinu, odnosno okean na karti.
- Odsečeni smo od ostatka sveta, progundja Tomas. Trebali bismo potražiti pomoć vani. "Zar sad?", upita Sofija. "Napolju je mrkli mrak, bolje da provedemo ovo veče na brodu, nego napolju tumarajući po ovoj prokletinji, dobaci Konor.
- Šta je, zar se plašite mraka? Eh, s kim sam ja rešio da putujem, obične kukavice! "Smiri se, možda će nadoći plima i izvaditi nas iz ovog sranja" reče Konor. "Ja idem da potražim pomoć još sada, ne pada mi na pamet da čekam plimu, moje vreme je skupo!" viknu Tomas. Idem da pogledam i u kakvom je stanju brod, da li je prilikom udara oštećen skelet pramca. "
Tomas uze baterijsku lampu i izadje iz kabine, uputivši se da ostvari naum kojeg su se trenutno njegovi saputnici pribojavali.
