Svestan sam čime se bavim. Ja od toga zavisim. Ljudi me smatraju uličnim zabavljačem koji prodaje sladolede njihovoj deci, a zapravo ih iskorištava za sopstvenu hranu. Kako divno. Volim da sejem strah u njihovim dušama, što im obično i bude poslednji strah u životu pre nego što ih pojedem. Oni dođu veseli tražeći sladoled. Ja ih zaoravo ščepami i ubacim u kombi, a potom odnesem na deponiju, tamo ih rascepim i pojedem unutrašnje organe. Jauču, ali ih niko ne čuje. Baš to volim. Mada, sad želim da promenim taktiku. Namera mi je da osnujem ceo šou, tjs. cirkus gde ne samo da ću jesti decu, već i odrasle. Biće veoma zabavno. Pozvani ste........
YOU ARE READING
1. poglavlje
HorrorSvestan sam koliko me se deca plaše. Ali to je upravo ono što mi je potrebno. Njihov strah. Mogu reći da se ponovo rodim kada ih vidim preplašene sa suzama u očima. Želim da jedem njihovo meso, dok oni vrište na sav glas, ali ih niko ne čuje. Misle...
