Gospođica Luda

Prolog

– Gospođice Daglas, imate li da kažete nešto u svoju
odbranu? – pita me stariji detektiv dok me onaj mlađi samo
posmatra. Ne mogu da verujem da sam završila u policijskoj
stanici, ponovo. Otac će me ubiti.
– Naravno da imam ali nisam sigurna da Vi imate vremena
za moju priču – odgovorim ozbiljno.
– Ne brinite imamo mi dovoljno vremena – iskrivio je brk i
stavio svoju ruku na naslon stolice u stilu nekog detektiva iz
krimi-serija prošlog veka.
– Onda sedite – uputim mu osmeh i ispravim se.
– Sve je počelo onog dana kada sam se spremala da bacim
tipa sa mosta. Da me nije pozvala moja majka i izložila mi svoje
lude planove ništa od ovog se ne bi dogodilo! – moja majka je
stvarno luda. – Kažite mi, molim vas, koja to majka traži muža
za svoju ćerku koja ima tek dvadeset i sedam godine?
– Spremali ste se da bacite tipa sa mosta? – pogleda me u
čudu.
– Pa da, tako zarađujem.
– Zarađuje tako što bacate ljude sa mosta? – raširio je oči
još više u neverici.
– Ponekad, imam različite metode, nekad ih upucam, izbodem nožem, otrujem, sameljem u industrijskoj mašini za meso,
pregazim kolima... – pokušavam da se setim svih svojih metoda
za ubistvo.
– Čekajte malo... Vi ubijate ljude? – uspravio se.
– Hello, to sam maločas rekla – je li on glup ili gluv?
– Priznajete da zarađujete novac ubijanjem ljudi? – trepnuo
je nekoliko puta kao da je pokvaren. Ma šta je njemu?
6
– Naravno, ponekad ih i mučim, ne mogu samo hladnokrvno da ih ubijem, to ponekad nije pravedno a i, priznajmo,
nema tu zabave.
– Vi to radite iz zabave?
– Ne, nego zato što su loši ljudi zlikovci, silovatelji, ubice,
nasilnici a neki su samo kolateralna šteta, moram da upotpunim
priču – ne mogu ubiti samo glavnog negativca i završiti priču
posle dva poglavlja.
– Priču? Čime se vi bavite, gospođice Daglas? – napokon
se oglašava mlađi detektiv. Dobro je, ume da priča.
– Pišem kriminalističke romane. „Gospođica Luda" – istaknem ponosno. – Znam, znam, ime mi je ludo, ali u moju odbranu
bila sam šašava tinejdžerka kad sam počela sa pisanjem, nisam
baš očekivala da ću se proslaviti – izdeklamujem vedro i odjednom se začuje glasno TUP.
– Je li se on to upravo onesvestio? – pogledam u starijeg
detektiva koji leži na podu. Jednostavno je pao.
– Jebote, nisam znala da sam toliko poznata, definitivno
moram da tražim veći procenat zarade od izdavača