ANGELS OF DARKNESS

2. DEO

Jedva sam pojela one pahuljice i otišla do sobe da stavim maskaru i mat olovku za usne pošto se ne šminkam puno. Pogledala sam u svoju gustu kosu, tamno braon boje koja nekakada podseća na crnu, koju sam ispeglala sinoć i koja se već naduvala malo, ali je po mom mišljenju izgledala super jer nije ista kao ostale, ali me ponekad jebe u zdrav mozak. Stavila sam svoj omiljeni parfem, namestila jaknu i prebacila ranac preko ramena u kom je samo jedna sveska i olovka, jer ionako ne planiram išta da pišem. Duboko sam uzdahnula i izašla ispred zgrade gde me je mama čekala u autu. Zao mi je sto smo morali prodamo nas stari auto, ali šta je tu je. Ušla sam i sela na zadnje sediste, ali ubrzo sam se setila nečeg pre no sto smo krenuli. -ČEKAJ!- viknula sam na mamu i izašla iz kola trčeći nazad u zgradu prema stanu. Uletela sam u sobu i dohvatila slušalice, pa se brzo vratila u auto. -Ideš u školu da učiš, a ne da slušaš muziku- rekla je moja mama neodobravajućim tonom, dok me je gledala ispod oka. -Jebi ga, muzika mi je kao vazduh- rekla sam na šta je samo zakolutala ocima. Posmatrala sam oko sebe grad pokušavajući da upamtim put, ali mi nikako nije išlo jer zaista ujutru ne mogu da razmišljam. Nakon 10-minutne vožnje smo stigli ispred velike ustanove koja je bila ograđena sivom ogradom i imala parking spreda. Nakon sto smo se parkirali izašla sam iz kola i pažljivo osmotrila ustanovu.  Ogromna je, sa 4 sprata, a 5 spratu je potkrovlje. Puno prozora, kamera, a velike mermerne stepenice vode do velikih crnih vrata. "Vrata pakla" pomislila sam sarkastično i nasmejala se sama sebi, na šta me je mama čudno pogledala. Samo sam odmahnula glavom i nastavila da posmatram dvorište. Jedan putic je vodio od parkinga do jedne prelepe fontane kod koje se ukrštaju 4 puta. Onaj koji je išao na desno iz mog ugla je vodio ka sali za fizičko koja, koliko mi je mama rekla uključuje bazen, teretanu, i neke terene. Levi put je vodi ka izlazu iz dvorišta, a ovaj pravo napred ka školskim vratim. Pored putića se nalaze klupe na jednakoj udaljenosti od par metara i lepim cvecem i pažljivo oblikovanim žbunjem. Na livadicama pored putića je čistina i drveće kod ograde ali sam pretpostavila da učenici tu često sede na odmorima. "Veoma je lepo" pomislila sam, ali ipak nije bas moj fazon. Jedini sto mi ovo čini lepim je ova fontana iz koje je trče voda, i čiji žubor popunjava ovu tišinu. -Idemo li?- upitala me je mama na šta sam samo klimnula glavom. -Nemoj da budeš nervozna, uklopices se sigurno- rekla je i čvrsto me zagrlila. -I smanji taj parfem, ne nalazim ga na ulici- rekla je gledajući me. -Okee mama- ja zaista ne znam da normalno stavim parfem, uvek se doslovno okupam u njemu. Uhvatila me za ruku i povukla ka školi, ali čim sam videla kako učenici prolaze i gledaju me odmah sam joj pustila ruku, jer ne želim da me pamte kao maminu mazu. Osetila sam mnoge upitne poglede na sebi, ali se nisam obazirala. Uskoro smo stigli do direktorkine kancelarije, u kojoj nas je dočekala niska ženica, sa bledo braon kosom vezanom u urednu pundju, i velikim osmehom. Izgleda kao veoma simpatična žena i mislim da će mo se slagati. Na stolici preko puta njene sedi jedna farbana plavusa u 30-im, sa krupnim braon ocima i lepim osmehom mada je izgledala kao da je stroga. -Dobar dan, ili bolje reci dobro jutro- rekla je direktorka i pružila mi ruku u znak da se rukujemo. Pogledala sam je malo čudno jer je ipak progovorila srpski i to sa odličnim akcentom. -Zivela sam neko vreme u Srbiji- rekla je tumačeći moj zbunjen pogled. -Uzgred ja sam Mila Antonic, direktorka ove škole, a ovo je Milica Jovanovic, tvoja nova razredna koju sam namerno izabrala za tvoji razrednu jer je iz Srbije i pomocice ti da sto pre naučiš jezik.- rekla je direktorka i otišla do zvučnika koji se nalazio na njenom stolu i rekla nešto na nemackom, a za to vreme sam se rukovala sa mojom novom razrednom i pregledala raspored koji mi je dala. Prvi čas mi je književnost sto moja nova razredna i predaje, pa će me ona odvesti na čas. -Upravo sam pozvala učenicu iz tvog novog odeljenja, Elenu, koja je takodje iz Srbije i koja će ti pomoći oko škole, učenja i jezika dok ne budeš mogla sama da se snadjes-rekla je direktorka gledajući me pravo u oci. Potvrdno sam klimnula glavom i zahvalila se. Nakon par sekundi u kancelariju je ušla brineta, moje visine, veoma lepog lica i gradnje sa naocarama. pozdravila se sa svima, a onda smo ona i ja morale da izadjemo ispred kancelarije jer moraju moja mama, direktorka i razredna da popričaju nešto. -Dakle, ti si nova ovde?- upitala me je brineta nekako stidljivo. -pa mislim da jesam- rekla sam i osmehnula joj se na šta mi je ona uzvratila još veći osmeh. -Uzgred ja sam Elena-rekla je. -Ja sam Jelena- rekla sam, uputivši joj osmeh. Spustila sam pogled i zagledala se u pod kao da se tu dešava nešto važno. -Nervozna si, znam kako ti je- rekla je gledajući me. -Zapravo, sam vise zbunjena nego nervozna.- -Ne brini, brzo ćeš se ti uklopiti, izgledaš kao dobra osoba.- -Hvala-promrmljala sam i dalje zamišljeno. U tom trenutku je izašla moja mama iz kancelarije, a iza nje moja nova razredna. -Da li želiš da idem sa tobom do učionice?- pitala me moja mama brižno me gledajući. -Ne trebaš, idi kuci pa će mo se cuti posle škole.- -Vazi, samo se lepo ponašaj i budi prirodna.- rekla je gledajući me nezno. -Ejj odluci se, ne može oba- rekla sam na šta je Elena počela da se smeje. Mama se samo nasmejala i krenula u pravcu vrata, ali kao da se setila nečeg naglo se okrenula, došla do mene, zagrlila me i poljubila.-Ok, znam da me voliš, ali malko preterujes- rekla sam na šta me je još čvršće zagrlila i napokon izašla iz škole. -Idemo- rekla je razredna i krenuli smo ka učionici liftom, inače učionica nam je na 4 spratu. Kad smo stigli ispred učionice, Elena i razredna su me pogledale upitno. Duboko sam uzdahnula, zanemarujući brze otkucaje srca i popravila jaknu, nakon čega sam im klimnula glavom i otvorile su vrata. Prvo je ušla razredna, za njom Elena i ja poslednja. Preletela sam pogledom po učionici i videla tipičnu grupicu dečaka kako sede u zadnjim klupama, a sve devojcice su mi izgledale kao kurve, u minicima, i majicama koje otkrivaju ceo stomak, i kilo šminke. Kad sam ušla učionicom je zavladala tišina. Razredna me je prvo predstavila odeljenju i pozelela mi srecu i taman kad je trebala da završi prekinuo ju je muški glas. Pogledala sam u tog dečka koji ju je prekinuo i shvatila da je jedan umišljenko koji ima para i koji je iskreno, zgodan. Ima plave oci i plavu kosu i vidi se da su sve devojke lude za njim, ali me je njegovo pitanje iznenadilo. -Mala, imaš li dečka?- pitao me je sa nekim podsmehom u glasu. -Pod br. 1 mali ti u gaćama, pod br. 2 slobodno smatraj da sam udata i zaobilazi me u širokom krugu i pod br 3. nisi moj tip.- rekla sam drsko ostavljajući ga bez reci.  -Uuuuu ala te spustila hahahah- cerekali su se njegovi drugovi. -A kakav je to tvoj tip?- pitao me je. Preletela sam pogledom po učionici posmatrajuci učenike, ali nisam primetila nijednog specijalnog. Brzo sam pogled na njega i odgovorila mu.  -Moj tip je totalno drugačiji od tebe- rekla sam i obratila se razrednoj pre no sto mi ovaj postavi još neko pitanje. -Izvinite razredna, gde bih ja mogla da sednem?-  -Ammm pa jedino slobodno mesto je u poslednjoj klupi pored Alexa.-rekla je, a ja sam preletela pogledom po učionici i shvatila da prica o jednom dečku tamno braon kose i očiju. Pogledao je razrednu nekako upitno i odmakao se do zida napravivši mi mesta da sednem. Upitno sam ga pogledala ali on je samo pola sekunde gledao mene i onda se odmakao do prozora.

Ljudi, zaista se izvinjavam zbog moje neaktivnosti, ali imam dobro opravdanje. Prvo sam bila na moru i nisam imala nigde interneta i nikako nisam mogla da objavljujem nastavke, zatim smo se vratili pre par dana sa mora, a brat mi je nekako uspeo slomiti punjač od telefona i kako sam jedina u porodici koja ima iPhone telefon mi je bio isključen par dana. A sada imam zabranu telefona jer imam zaključenu dvojku iz matematike i jedva uspem da uzmem telefon. Zaista se izvinjavam i trudicu se da češće objavljujem nastavke, imam dosta napisano i zaista bi mi značili vaši komentari. U početku će biti malo dosadno jer vas uvodim u pricu i radnju, ali obećavam da će prica postati mnogo zanimljivija. Izvinite još jednom.

Vote&com
Love you... 😘