SESTRE-DRUGA SEZONA

Nova misija

"Želi da ga ubiješ?"

Klaus iznenađeno pita, te odmah nakon toga doda:

"Stani, pa to uopšte nije Irinin stil!"

"I nije. Promenila se, ne prepoznajem je."

Stavim ruke u kosu, te se zagledam u pod..

"Želiš vodu ili kafu?"

"Ne želim ništa, moram da nađem tog Lukasa.."

"Nećeš ga valjda stvarno ubiti?"

"Zar ti ne bi isto uradila za mene ili nju?"

"Bih i zato želim da idem sa tobom."

"Ne."

Ko iz topa, odsečno kažem.

"Vas dvoje morate da ostanete ovde, jer, ona sutra izlazi iz bolnice, morate da je uzmete i odvedete kući i vodite računa o njoj dok mene nema. Razumete?"

"Sofia.."

Klaus me molećivo pogleda.

"Pitam, da li razumete?"

"Razumemo."

Oboje mi potvrde, te ja ustanem.. I zagrlim Viktoriju.

"Ni ne pomišljaj da kreneš za mnom, naljutiću se."

Šapnem joj na uho, i poljubim u obraz.

"Prepuštam ti slučaj.."

Klimam glavom, te dođem do Klausa, on me zamišljeno par trenutaka gleda dok vrti jedan pramen moje crne kose oko prsta.

"Znaš da mi se ovo nimalo ne sviđa."

"Znam."

Nasmeje se, i gledajući celo moje lice, pogled mu se zaustavi na mojim usnama.

"Ali isto tako želim da znaš da sam mnogo ponosan na tebe, i na tu činjenicu što pored sebe imam devojku kao što si ti."

"Hvala ti, znači mi to što me ne osuđuješ."

"Nikada te neću osuđivati, draga."

Oči mu zacakle, i to mi izvuče osmeh.

"Dođi ovamo.."

Kaže, i nakon toga usledi kratak, ali vrlo lep i prijatan poljubac.

"Sada, idem.."

Tužna zbog činjenice što se naš poljubac tako brzo završio, izlazim iz bolnice i ulazim auto.
Nisam sigurna odakle bih mogla da počnem sa potragom, ali možda bi najbolje bilo da dođem do kluba u kom se sve to desilo?

Pa, 'Star' otvori svoja vrata, stiže Sofia Blek. Upalim auto i krenem da vozim ka klubu u kome je moja sestra silovana.

U komw je moja sestra silovana.

Osetim kako mi se koža naježi čim na to pomislim u sebi..Taj nemili događaj je ostavio trag i na nama, ne samo na Irini.
O, ali ne brini Lukase, još noćas, ili eventualno još noćas i sutra uveče možeš mirno da spavaš, naći ću ja tebe, možda još večeras, pa, što si mirno spavao, spavao si.
Iskreno, ja ne bih mirno spavala da sam učinila nešto tome slično. Zapravo ja sam činila mnogo gore stvari, ali silovanje..To je oduzimanje nečije nevinosti! Dođavola, ima samo 17 godina. Ona je dete, samo dete..Nije zaslužila ovo. Nije zaslužila patnju. Dovoljno ju je pogodila smrt Karoline..I Iana..I Helene. Toliko puno mrtvih..
Da li sada razumete zašto hoću da se rešim tog skota?

Moja mala sestrica. Platiće za svu bol koju joj je naneo. Platiće za svaki trag koji joj je ostavio na telu, a posebno i najviše će da ga zaboli onaj psihički bol koji joj je stvorio. Navukla je traumu sa samo 17 godina. Živote kučko.

Ugasim auto kada se parkiram ispred kluba, izađem i uđem u isti...Muzika trešti na sve strane, pijani ljudi igraju, ljube se..Piće i razni narkotici su na sve strane..Ovo mesto je postalo jadno. Zašto mi je ovaj klub uopšte ikada bio simpatičan, ne sećam se da je ovakav bio pre godinu, dve..Dolazim za šank, bacim pogled na jednog momka na kog ni ne obraćam puno pažnje, čak ga ni ne pitam za mesto, već samo sednem pored njega, i naručujem tekilu. Konobar me jedva čuje, ali kada vidi ko sam, nasmeje se, i zanemari sve druge, te sipa u jednu čašu tekilu, i donosi mi je..

"Moja stara mušterija...Sofia Blek. Pa gde si ti curo!?"

Veselo mi kaže, te se pozdravimo. Nedostajao mi je ovaj čovek. S obzirom da sam stalno dolazila ovde, brzo sam mu postala poznata po svojim pijankama, dosta puta mi je zvao taksi, i držao mi je glavu dok sam povraćala, a priznajte, takvi ljudi se poštuju!

"Tu i tamo sam Antonio."

"Ali u našem klubu te više ne viđam."

"Pa.."

Naslonim se na šank.

"Znaš, rekla bih da sam više omatorela za ovakva mesta.."

"Ne pričaj gluposti, imaš sigurno 20 godina."

Nasmejem se i ispijem gutalj tekile.

"Za deset dana punim 23."

"I ti misliš da si matora?! Ma daj, ovde dolaze ljudi koji imaju po 40 godina!"

Da, verovatno toliko otprilike ima i Lukas. Nezasićeni pedofil.

"Primetila sam."

"Pa,jel se večeras osećaš mlado pa si ovde?"

"Mlado se osećam uvek."

To i u neku ruku jeste istina.

"Drugi razlog me dovodi ovde..Znaš li možda nekog Lukasa? Preksinoć je bio ovde..Visok, ima crnu kosu.."

Antonio ni ne stigne da mi odgovori, jer ga dečko do mene pretekne.

"Zašto Vas zanima Lukas?"

Okrenem se,i tek sada obratim pažnju na njega, i sama zaključim da sam to trebala odmah, čim sam sela na stolicu..