Ljubav? Za mene je to samo jedna rec bez znacenja. Nikada nisam verovala u ljubav, muka mi je i na samu pomisao te reci...Kao sto svi znamo svemu dodje kraj, pa tako bi jednom dosao kraj i toj ljubavi. Nikada nisam zelela povredjeno srce, nikad' poraz samo pobedu. Nisam nikada zelela da osetim bol, patnju...Jedino cega sam se plasila jeste bolno, slomljeno srce. Zato nikada i nisam imala decka. Uvek sam izbegavala muskarce, nisam im dopustala da mi tek tako udju u zivot, jer znam da bi mi se na kraju desilo ono cega se najvise bojim...Jedini muskarac u mom zivotu jeste moj prijatelj Mike. On mi je poput brata, uvek je tu za mene. Kada mi treba neka pomoc ili nesto slicno uvek je tu. Naravno pored Mike imam i najbolju prijateljicu Victoriu. Ona je drugacija od mene, i ima sasvim drugaciji pogled na svet. I ako smo razlicite, ipak smo najbolje prijateljice. Svo troje idemo na isti fakultet...Ehh a onda sam tu i ja. Svi me znaju kao "Ledenu Kraljicu". To ime ime mi je dao Mike, verovatno zbog ledenog srca kojeg imam u sebi. Sebe bih opisala kao hladnu osobu. Volim sve sto je brzo. Volim brzu muziku, brze automobile i motore. Imam 20 godina i zovem se Kate Gilbert.. Imam sestru Emily koja je jednu godinu mladja od mene. Ona je susta suprotnost meni. Otvorena je prema svima, komunikativna i nema ledeno srce kao ja. Cini mi se kao da nasi roditelji vole vise nju nego mene. Kao da ih nije briga za mene. A kako i nebi, kada se ponasam otresito i buntovno. Moj otac Archibald bavi se nekim porodicnim biznisom, pa nam tako omogucava da dobijemo sve sto pozelimo. Posto nas otac nije bas cesto kod kuce, za nase "vaspitanje" se brine nasa majka Isabella. Nju interesuju samo parfemi, butici, haljine, lepota i stalo. Zaboravih da spomenem da sam neko vreme trenirala boks. Tako da ako me neko slucajno napadne, koristim samoodbranu. Nisam zavisnik tuca, ali ako me neko bas nagazi nece proci bas tako lako. Umem da se branim i verbalno i fizicki. Tako da mi nije potrebna tudja "zastita". Moj stav je: ne diraj me, ne diram te. Negde u dubini duse mozda je postojao tracak nade da ce se neko mozda naci da otopi taj led u meni, ali bojala sam se da to priznam sebi. Da li je moguce da se nesto tako dogodi...? Da li je moguce da ce se neko naci da otopi taj led duboko u meni...? Jednostavno sam se uvek plasila tih odgovora...
A/N: Nadam se da vam se svidja uvod i izvinite ako ima kresaka. :)
Love you ♥ NS
YOU ARE READING
ICE
FanfictionOna je bila led. Nije dozvoljavala muskarcima da joj ulaze u zivot. Ne postoji muskarac koji je iz njenih usta cuo "Volim te". Jedino cega se plasila jeste slomljeno srce. Bila je gruba i drska, uvek je imala odgovor na sve. A sta ce se desiti kada...
