Something new ✔

Part 1

Pre nego što počnete da čitate ovu priču, želim da vam kažem da je ova priča već jednom bila objavljena, ali sam je slučajno izbrisala. 😅 Ona je takođe i moja prva priča za BTS koju sam objavila na ovom profilu. Sama sebi se divim kako sam uspela baš nju da izbrišem. 😂 Čitaoci koji su tu od samog početka ovog profila će je možda prepoznati, a za ove koji su tu nakon što sam je izbrisala, nadam se da će vam se svideti. Nadam se da će je i stari čitaoci ponovo pročitati. Unapred se izvinjavam ako ima nekih gramatičkih grešaka i slično. I odmah da kažem, sadržaj priče je isti kao i prvi put kada sam je objavila. Nego, da ne dužim više. Uživajte! 😄

---------------------------------------------------------

"Talia. Hajde ustaj." Milovao me je po glavi.

"Još 5 minuta." Promumlala sam i okrenula se na drugu stranu.

"Dobro. Ali nemoj da kasniš. Imam nešto važno da ti saopštim."

"Okey." Rekla sam i zagrlila medu sa kojim sam spavala.

I da, to je bio moj tata. Ili kako ga ja zovem 'papi'. Ne znam zašto, ali oduvek ga tako zovem.

Prošlo je više od tih takozvanih '5 minuta', a ja silazim niz stepenice i dalje u pidžami sa medom u rukama.

"Dobro jutro papi. Šta je danas na meniju?" Rekla sam dok sam zevala.

"Khm, khm." Nakašljao se.

Zbog tog kašlja sam ga pogledala i iza njega ugledala neku ženu koja je izgledala kao da je u njenim 40-im.

Gledala sam u prazno sa otvorenom vilicom. Ko je sad pa ona? Čekaj! Pa ja sam u pidžami i sa medom u rukama ispred nepoznate osobe!

Nakon tog shvatanja sam trčeći počela da se penjem uza stepenice. I zahvaljujući mojoj 'dragoj drugarici sreći' spotakla sam se na zadnju i prosula se na sred hodnika.

Mamu ti...

Ustala sam i nastavila da trčim ka svojoj sobi. U pozadini sam čula papija kako me zove. Ignorisala sam ga.

Upala sam u sobu kao manijak i zalupila vratima iz sve snage. A onda je usledio talas besa.

"UFF! Kako sam tako smotana?! I ko je uopšte ta žena? Zašto je ovde?" Milion pitanja mi se vrtelo po glavi.

"Talia." Čula sam ga kako me zove iz hodnika.

Pre nego što je stigao da otvori vrata, pojurila sam ka njima, uprkos bolu u nozi, i zaključala ih.

"Trenutno ne želim da te vidim!" Razdrala sam se i bacila se na krevet.

Trljala sam mesto na koje sam se udarila. Na koga li sam ovoliko smotana? UFF!

"Talia. Ona... Ona mi je buduća žena." Rekao je kroz vrata.

U sekundu sam se stvorila ispred njih, otključala ih i otvorila.

"Šta?!" Gledala sam ga iznenađeno.

Tek sada sam primetila da je i ta žena bila sa njim.

"Da, dobro si čula. Venčaćemo se."

Gledala sam ga bledo. Kao duha. A onda me je pamet vratila u realnost.

"A nije ti palo na pamet da ću se ja možda protiviti tome?! Ha?!" Počela sam da vičem.

"Idi dole, dok mi obavimo naš razgovor." Rekao je toj ženi, koja je odmah, nakon njegovih reči, sišla u dnevni boravak.

"Što se mene tiče, možeš i ti da ideš. Ne mogu da verujem da si mi ovo uradio. Mogao si makar da mi kažeš. Ali na vreme. A ne kada si već sve odlučio." Krenula sam da zatvorim vrata, ali je on postavio nogu i sprečio me.