Something new ✔

Part 14

*jutro*

Polako otvaram oči, i prvo šta vidim je Jimin kako spava.

Aww... Čekaj! Kako sam dospela ovde?!

A onda su mi se scene od prethodne noći pojavile pred oči. Pocrvenela sam i opet pogledala Jimina. I dalje je spavao.

Moram da izađem pre nego što umrem od sramote.

Sklonila sam Jiminovu ruku sa sebe i umesto sebe stavila jastuk. Jimin ga je zagrlio i nastavio da spava. Polako sam ustala i uputila se ka vratima.

Otvorila sam ih, pogledala Jimina još jednom i izašla.

Ne mogu da verujem šta se desilo juče. Mamaaa... Ali je bilo tako čarobno. Nezamislivo. Njegove usne... Uhh.

Stavila sam ruke na obraze i osetila kako mi gore. A onda sam ih pomerila na usne. Pocrvenela sam i počela da trčim.

Otišla sam u kupatilo i istuširala se. Onda sam se vratila u moju sobu i obukla obični šorc i belu majicu na bretele.

Sišla sam u kuhinju i počela da spremam doručak.

...

Stavljam poslednji tanjir na sto, kad, odjednom, osetim ruke oko struka. Poskočila sam i okrenula glavu da vidim ko je.

"Jimin?" Rekla sam malo iznenađeno.

"Good morning sunshine." Rekao je i poljubio me u obraz.

Pocrvenela sam i okrenula glavu u suprotnu stranu.

"D-da. Jutro." Rekla sam stidljivo.

Tek kada se odvojio od mene videla sam da je samo u šorcu, sa peškirom oko vrata i mokre kose. Bez majice. Opet sam skrenula pogled i pocrvenela još više.

O moj Bože. Te pločice... AHH!

"Možeš li još da pocrveniš ili je to najviše što možeš?" Rekao je i nasmejao se.

Streljala sam ga pogledom i sela za sto. Počeli smo da jedemo. Sve vreme je vladala tišina. Ali ne ona neprijatna. Sasvim suprotno. Prijalo nam je ovako.

Kada smo završili, uzela sam tanjire i počela da ih perem. Jimin je stao pored mene.

"Pomoći ću ti." Rekao je i uzeo jedan tanjir.

Nasmejala sam se i nastavila da perem. A onda sam se setila jednog pitanja.

"Amm... Jimin?"

"Hmm?"

"Šta smo mi sada?" Pitala sam i odmah pocrvenela.

Spustio je tanjir i pogledao me začuđeno.

"Ma nema veze. Zaboravi da sam išta pitala." Rekla sam i nastavila da perem tanjire.

"Pa mislio sam da je ono sinoć sve reklo. Ili ti to hoćeš zvanično da čuješ iz mojih usta?" Rekao je.

"Amm... Ja..."

"Talia..." Prekinuo me je. "Hoćeš li biti moja devojka?" Rekao je i malo pocrveneo.

"Ja... Da." Rekla sam stidljivo.

Nasmejao se i zagrlio me. A onda me je poljubio. Uzvratila sam. Onda smo počeli da se krećemo unazad.

Došli smo u dnevni boravak i pali na trosed. Nastavili smo da se ljubimo. A onda smo čuli kako je nešto palo. Odvojili smo se i pogledali u pravcu zvuka.

Imali smo šokirane izraze lica. Brzo smo se odvojili i ustali.

NEEE! KAKO?! NE MOGU DA VERUJEM! SADA ĆU DEFINITVNO DA IZGUBIM GLAVU! NEEE!