Pogledao sam časovnik,kazaljke su otkucavale,bila je već ponoć.
Ležao sam u krevetu,umotan u svoje toplo ćebe.
Bilo je mračno,razmišljao sam zašto me Bog kažnjava..
Koliko god pokušavao da ubedim sebe da nisam ništa loše učinio,jednostavno ne može biti tako.
Bila je to jedna devojčica,koja je bila veoma lepa,imala je tihi i nežan glas,kao da je anđeo.
Počela je da se menja,nije bila kao pre.
Zbog nje sam zamrzeo nekoliko meni dragih osoba,počeo sam da ih ogovaram,psujem.
Mislio sam da su zaista takvi kao što ih je ona opisala.
Gledao sam osobe koje volim,kako se pretvaraju u osobe koje ne poznajem.
"Kao nekad,nikad pre"
Tek sada shvatam da sam napravio VELIKU grešku,i da se mnogo kajem zbog toga.
Možda mi se zato i dešavaju loše stvare ili je jednostavno sudbina tako htela da bude.
Šetam Knez Mihailovom ulicom,toliko osmeha,toliko srećnih i zaljubljenih ljudi na jednom mestu..Prosto se rasplačem kada pomislim da ja nikog ne zanimam.
Mrzim ovaj okrutni svet,mrzim propale abortuse koji sude nekome na osnovu izbora muzike,stila oblačenja..
Ja ponekad i strahujem da kažem da slušam Justina Biebera jer će me masa njih napasti.
Zaista ne shvatam takvejude.
Voleo bih da imam pravog prijatelja kojem mogu sve reći..
Niko od tih ljudi koji me pljuju mučno ne zna istinu o meni,niti kako se ja osećam..
Ovaj svet je pun ljudi koji osuđuju druge ljude na osnovu njihovog izgleda itd.
Nadam se da će to jednog dana sve prestati i da će mojim mukama doći kraj.
