I opet buđenje u mom dosadnom životu. Svaki dan mi je isti, svaki dan moram biti uzorna djevojčica imučnih roditelja. Mrzim to što jesam, nikad se ništa novog ne događa u mom životu, ali nikad to nikome nisam rekla. Moja majka je obična da ne kažem 'sponzoruša', nikad ju u životu nisam čula da je mom ocu rekla da ga voli, niti ništa slično. A moj otac? On mi se isto gadi, uništio mi je djetinjstvo i misli da sam mu oprostila sve ono sta mi je napravio. Prema njima moram imati 'poštovanja' gadi mi se to jednostavno gadi... Muka mi je od svega, pogotovo od svih onih rozih hajinica koje ne volim, ali moram nosti... Moji roditelji su bili razlog zašto nemam osjećaje prema nikome.
'ELIZABETH'- izderala se moja iritantna majka sa vrata moje sobe... 'Samo spavaš dali si ti ikad od koristi? '
'Oprosti, evo sad ću' i poklonila joj svoj jedan lažan osmijeh, neznam što je njoj, bilo je 8 sati ujutro i još subota..
'To je moja djevojčica' rekla je to sa svojim iritantnim, strogim i kreštavim glasom.
Zazvonio mi je mobitel, lijeno sam ga uzela i javila se
'Idemo diži se spavaice, danas idš samnom u šoping' rekla je moja najbolja prijateljica Izabella.
'Ali Bella tek je osam sati ujutro, kud idemo vec tako rano,nista nece raditi' rekla sam joj, mora da je zaboravila koliko ima sati.
'Izi(svi me tako zovu samo moja iritantna majka me zove Elizabeth) znam al danas je onaj tulum 'godine', nemoj mi rec da si zaboravila.' izdera se u telfon, morala sam ga malo maknut sa uha, i da posve sam zaboravila na tulum, na pameti mi je puno drugih stvari.
'Naravno da nisam' morala sam joj slagat inaće bi poludila
'Odlično dolazim po tebe za sat vremena, bui spremna' rekla mi je veselim glasom
'I da ima jedan mali probem, mislim da nejdem na tulum, nema šanse da me ovi dvoje puste ikud' rekla sam to malo tužnim glasom, te sam sam maknula pramen svoje plave kose iza uha.
'Nemoj me zajebavat, pa imaš još malo pa 20 godina i ti i dalje dopuštaš da ti oni upravljaju životom, reci ima da ideš učit kod mene i da ćeš prespavat' rekla je strogo, ' Sad se stvarno moram ic spremit, budi spremna za sat vremena' nadodala je. Nisam stigla ništa reći već je poklopila slušalicu.
Nisam znala što obući. Obukla sam haljinu koja je dosezala koljena, bila je krem boje i imala je rukave do laktova, na noge sam obula bijele tommsice.
Dolje za stolom su sjedii mama i tata. Oboje su čitali novine i pili kavu.
'Majko, oče danas idem kod Izabelle moramo učiti idući tjedan imamo važan ispit' slagala sam im, po neznam koji put, postala sam već profesinalka u laganju.
'Nemože' glasno je rekla moja majka, i nastavila čitati novine
'Oče?' pitala sam ga, a on je pogledao moju majku da mu da znak sta da odgovri, ali na kraju je samo šutio.
' Kakvi ste vi to roditelji, gadite mi se! ' Ne,ne,ne nisam to smijela reč nikako.
Moja majka se ustala i došla do mene. 'Kako se to usuđuješ pričat samnom Elizabeth Daniele Teasdle? ' rekla mi je, te me je čušnula. Iznenadila am se. Na mom licu ostali su tragovi njene ruke. Samo sam ju pogledala i digla se sa stola. Moj otac kao i obično je to sve ignorirao.
Otišla sam u sobu i uzela svoj kofer, spakirala svoje stvari i krenula dolje. Sad mi ih je dosta, trpila sam ih 20 godina, e pa više neču.
'Mlada damo kuda si ti krenula? ' Pitala me moja majka.
'Što dalje od tebe' Odgovorila sam joj, lice joj je problijedjelo i samo me gledala, nikad u životu nisam joj rekla tako što.
'Vidjet ćemo oliko ćeš dugo izdržat bez mene' Lice joj se vratilo u normalnu boju. Moj otac je to samo promatrao.
Izašla sam van, i ispred kuće me je već ćekala Bella, krenula sam prema njoj. No odjednom me netko uhvatio snažno za ruku i povukao prema sebi. Bio je to moj otac.
' Stvarno mi je žao zbog tvoje majke, i tebe što se dogodilo' reklao je.
' Sad ti je žao za sve, a kad sam te najviše trebala nisi bio pokraj mene' Rekla sam mu sa suzama u svojim plavim očima.
' Molim te vrati se, ako ne sad onda uskoro..' rekao je to tužnim glasom.
' Dosta mi je svega, muka mi je od svega a najviše od vas dvoje' Nemogu vjerovat šta se samnom događa, nikad se nebih usudila nikome to reči pogotovo ne njima. Mislila sam da ću dobiti još jednu šamarčinu ali ovaj put od njega. No on je samo gledao u mene bijesnim pogledom, i dao mi je karticu.
' Evo izvoli da imaš makar za stan, nemoraš se ni vratit tvoja majka je imala prvao' Rekao je to glasno i dao mi karticu..
Ne vjerujem šta mi je taj čovjek kojeg moram zvati 'tata' upravo sada reklao. On je otišao i mogla sam ćut kako je glasno zalupio vratima. Stajala sam sleđena još par trenutaka ispred kuće te sam se probudila u stvarnost.
' Wow, što se to sada dogodilo i što će ti koferi?' zbunjno me pitala Bella.
' Ovaj upravo sam se posvađala sa roditeljima' Rekla sam joj sa malo tuge u glasu. Bella mi se priblizila i snažno me zagrlila...
' Nema veze, ibolje ti je bez njih, možeš živjeti kod mene mojima nečeš smetati oduvjek su te voljeli' Rekla mi je još uvjek dok smo bile u zagrljaju
' Stvarno ti hvala' rekla sam joj
' Ma nista,i nemoramo danas na onaj tulum ako se ne osječaš dobro' Morale smo ć na taj tulum to bi ujedno i bio jedini tulum na koj sam išla u ovih 20 godina.
' Normalno da idemo na tulum, a i bit ce mi bolje bez njih, jedino sta su radili u mom životu je to da su prigovarali i ispravljali me.'
Kad smo se vratile iz šopinga osječala sam se puno bolje, ovaj put mi je Bella uglavnom birala odječu. I to su uglavnom bile nekakve uskte traperice koje u životu nisma nosila, i haljinice koje mi se i nisu baš sviđle ali mi je Bella 'zaprijetila' da ih moarm kupit.
