Sudbina

1...............Kasna jesen u Istanbulu donela je sa sobom kiše. Olovni oblaci spuštali su se na more ljubeći penušave talase. Vetar je duvao prateći tužnu povorku. Umro je Ekrem Kervandžoglu veliki magnat i dobročinitelj. Gledao je oko sebe uplakana lica svojih rođaka i srce mu se steglo. Strica je pamtio po dobroti i razgovorima zlata vrednih. Njegova plemenitost je mnoge usrećila. Njegovi posmrtni ostaci su došli avionom iz Njujorka. Petnaest godina nije dolazio u Tursku jer je bolest uzimala maha. Omer se radovao njegovim dolascima još kao dete, bivao je par dana i vraćao se jer od njega je zavisila cela porodica. Hasanu svom rođenom bratu je ostavio sve i otišao sa delom novca u Ameriku. Vrlo brzo je napredovao i napravio jednu od vodećih kompanija za preradu čelika u Čikagu. Svakog praznika su stizali paketi puni poklona, o njima se pričalo danima...mnogo bolnice i škole su su na svakoj svečanosti spominjale njegove ime. Bio je ponos svoje zemlje. Sahrana je bila ogromna, reka ljudi je koračala u tišini. Svi su stali da odaju počast jednoj iskrenoj i dobroj duši, čula se molitva...U samo groblje uđe konvoj sa limuzinama...iz crnog mercedesovog kombija izađe mlada žena sva u crnom. Oko nje obezbeđenje u odelima, lagano je prilazila, na licu je imala tamne naočare, ispod crne čipke naziralo se nežno lice. Zaustavila se na pristojnoj razdaljini i sagla glavu u molitvi. Privukla je poglede prisutnih jer obučena u skupu garderobu sa obezbeđenjem odskakala je od ostalih. Omer se pitao ko bi ona mogla biti, nikada je nije video. Pomislio je da je jedna od onih zahvalnih, ili stričeva poslovna saradnica jer nije prišla rodbini. Poslednji pozdrav i oproštaj od jednog ugašenog života doneo je gorak ukus u ustima onih koji su ga voleli i poštovali. Svi su izjavljivali saučešće rodbini, ona je ostala poslednja. Omer je posmatrao preko mase ljudi kako je klekla na zemlju i spustila glavu na svežu humku...bila je okružena svojim ljudima koji su oko nje stajali kao vojnici. Niko je nije dirao...opraštala se sama i na svoj način ne obraćajajući pažnju na ljude oko sebe. Nakon par minuta ustala je i pošla prema svom vozilu...nije došla da izjavi saučešče strini i ćerkama. Konvoj je lagano prošao grobljem i izašao na glavni put. Omer je krenuo sa roditeljima, strinom i sestrama kući. Teško mu je palo sve ovo jer tek sada je shvatio prolaznost života, nemoć ljudsku pred vremenom. Ma koliko voleo nekog, bio zahvalan na njegovom postojanju ne možeš ga otrgnuti od te iste prolaznosti. Sa tugom je gledao amidžinu ženu i svoje sestre koje su bile van sebe od bola. Tu nisu pomagale reči utehe...moralo je proći vreme da naviknu na bol i sažive se sa njim. Onda nastupaju sećanja i uspomene koje su jedini lek.2..........Prošlo je par dana od sahrane, strina je sedela u salonu tražeći da priča sa Hasanom i Omerom. Obojica su sedeli i čekali da nađe snage i počne razgovor...Selima je tihim glasom govorila o zajedničkom životu sa Ekremom, njegovom zalaganju da ulepša život svima oko njega. Zahvalila se na pomoći i najavila da će biti otvaranje testemanta za njih, objasnila je da je ona sa ćerkama dobila deo i one nisu uvrštene u ostavinsku raspravu koja se tiče Ekremove rodbine. Ona će sa ćerkama nazad u Ameriku jer one su navikle na život u Čikagu i obe su započele karijere u očevoj kompaniji. U zoru su napustile tlo Turske ispraćene uz želju da će se opet videti. Omer je radio u kancelariji na novom projektu kada ga je pozvala sekretarica i rekla da ima posetu...advokat pokojnog strica. Rekao je da ga pusti. Začu kucanje i na vratima se pojavi visoka crnka. Pogleda ga ledenim pogledom i sa hladnoćom profesionalca priđe njegovom stolu. Iznenadi ga njena mladost, podiže obrvu i osmehnu se prezrivo. Pružiše jedno drugom ruku i on joj pokaza rukom da sedne. Ponudi joj osveženje ali ona odmahnu glavom...reče da je došla na kratko da bi mu uručila poziv za njega i oca povodom otvaranja testamenta. Omer uze papir i pogleda...klimnu glavom i pogleda je. Učini mu se poznatom ali opet je znao da se nisu upoznali. Bila je lepa i negovana, svaka reč joj je bila odmerena. Njene oči su imale boju noći a usne čulne i prirodno rumene mamile su na slatka razmišljanja. Ispod tanke bele rolke nazirala se linija njenih grudi i tanak struk. Zabaci rukom kosu sa ramena i ispisa nešto u svoj rokovnik. Zahvali mu na vremenu i polako ustade sa stolice, Omer se podiže sa kancelarijske fotelje i krenu prema njoj. Priđe joj da se pozdravi i isprati do vrata, zapahnu ga njen miris, kao magnetom privučen pogleda u njene poluotvorene usne i oseti uzbuđenje. Stajala je ispred njega samo na korak zgodna i privlačna devojka...imala je u sebi snagu senzibiliteta sa kojom bi i planinu privukla. U očima joj na trenutak blesnu iskra izazova koju je uhvatio u deliću sekunde...izdržala je njegov pogled ne sklanjajući svoj. Osetila je isto, ali mnogo toga je znala što on nije. Uze tašnu i pozdravi se sa njim. Izašla je iz kancelarije ne okrenuvši se.3...........Sedeo je zbunjen i zatečen stričevim testamentom...ogroman novac i nekretnine za godinu dana braka sa Zehrom Kaya. Za to vreme će novac biti zamrznut i sve nekretnine sem kuće u Istanbulu koja je kupljena kao poklon. Posle razvoda kuća i polovina svega pripašće Zehri. Ukoliko nastave sa brakom imaju pravo oboje uživati u njegovoj ostavštini. Ako se brak pre razvede sve ide u dobrotvorne svrhe. On nije imao pojma ko je ta devojka. testament je pročitao advokat Kenan Yilmaz, stričev stari prijatelj. Omer je očekivao devojku ali ona se nije pojavila, predpostavio je da je ona samo donela pozive. Imao je rok od nedelju dana da razmisli. Za to vreme će upoznati buduću ženu i sa njom dogovoriti sve detalje oko venčanja i budućeg braka. Ona se složila sa uslovom i bila je upoznata sa tim pre Ekremove smrti. Hasan je gledao u sina ne znajući šta reći na stričevu želju. To je bila Omerova odluka. Šetao je po kancelariji i bio sve bliži odluci da odbije ponudu jer nije ni svojim roditeljima dozvoljavao da se mešaju u njegov život. Iz misli ga prenu zvono mobilnog telefona...nepoznat broj. Javio se i začu mekan ženski glas: na vezi je Zehra Kaya, želim Vam dobar dan. Vaš broj telefona mi je dao gospodin Kenan. Htela bih zakazati sa Vama sastanak vezano za dogovor koji je želja vašeg strica. Omer zastade, zatečen brzinom poziva, zausti da kaže da nije zainteresovan ali nešto ga povuče i kao robot zakaza večeru u poznatom restoranu za dva dana. Zahvalila se i poklopila vezu. Sam sebi se čudio ali radoznalost ga je vukla i pozadina priče dotične gospođice. Nije imao šta izgubiti, mogao je tada sve rešiti i osloboditi se svega. Nije sve u novcu...najviše je cenio slobodu. Te večeri je imao zakazanu večeru sa svojim društvom u novootvorenom restoranu na obali, nasmeja se u sebi, mogao je proslaviti i momačku veče. Radovao se tim izlascima, od njih petorice, trojica su bili još neoženjeni...stigao je nešto pre 10h i ušao u restoran koji je bio pun. Mesto je bilo fenomenalno, ambijent odrađen u italijanskom stilu, muzika izuzetna, poznati bend sa odličnim vokalom. Mahnuli su mu pokazujući gde su rezervisali sto. Priča je krenula o dešavanjima u sportu pa preko žena do akcija na berzi. Pažnju im privuče komešanje na ulazu...u restoran uđe zanosna crnka, visoka, vitka u izazovnoj večernjoj haljini. Svaki pokret tela se ocrtavao kroz tanku tkaninu otkrivajući njene zanosne obline. Duga tamna kosa savijena u nisku punđu ukrašena sitnim perlama u boji haljine otkrivala je pravilne crte lica. Bila je u društvu muškarca srednjih godina obučenog u skupo odelo. Držala ga je ispod ruke...Omer se sledi, advokatica! Izgledala je kao bomba. Lepšu ženu nije video...oseti kako ga nešto preseče kada im se pogledi sretoše. Taj pogled će pamtiti dok je živ...kao da mu je dušu videla. Njegovi drugari su je gledali sa oduševljenjem...komentarisali su njeno telo i lice. Svaki muškarac u prostoriji je pogledao sa divljenjem, ona je bila nešto posebno.4.........Sela je preko puta njega ne skidajući pogled sa njegovih očiju. Ni jednim gestom nije pokazala da ga poznaje. Njen pratilac joj se obrati i istog momenta svu pažnju prenese na njega...Omera žacnu njen osmeh upućen neznacu. Lice joj je blistalo u polumraku restorana. Izbacila ga je iz ravnoteže, bila je sasvim drugačija od bilo koje žene koju je poznavao, ona je bila prirodna i spontana. Svaka gestukilacija je bila urođena, smejala se neusiljeno...gledala je otvoreno i ravno u oči. Smotri da je ustala od stola i krenula iz sale, shvatio je to kao poziv...pošao je za njom. Želeo je biti u njenoj blizini, želeo je dodirnuti. Krenuo je ka toaletu, išao je polako razmišljajući da li je ovo ispravno. Oseti nečiju ruku na ramenu, okrete se...stajala je sa osmehom na licu. Pruži mu ruku i tiho reče: Neuljudno bi bilo da Vam se ne javim. Oprostite nisam mogla pred mojim klijentom. Sa svima sam vrlo profesionalna ako nemate ništa protiv. Omer se zbuni jer ga je iznenadila i povela priču u sasvim drugom pravcu. Sa njom u ovom trenutku najmanje je želeo biti profesionalan...pogleda je ledeno i klimnu glavom, osmehnu se i reče da mu je drago što je imao priliku da se sretnu ponovo. Krenula je ali okrenu se naglo i reče: Izvinjavam se ako sam neuljudna, danas ste završili sa testamentom? Nadam se da ste zadovoljni. On se nasmeja i odgovori: da, vrlo sam zadovoljan. Uzvrati osmehom i nastavi prema sali. Celo veče ga je ignorisala, nešto pre ponoći ustala je i otišla. Od tog trenutka nije mu izlazila iz glave...o njoj nije ništa znao, predpostavljao je da je došla u pratnji stričevog tela iz Amerike jer njeno ponašanje je govorilo da je strankinja. Imao je sastanak sa poslovnim partnerima kada je ušla sekretarica i šapnula da advokatica insisitira na viđenju od par minuta, donela je neka dokumenta na potpis. Omer reče da sačeka pet minuta...u njemu se javio poriv za izazovom. Neće izaći dok ne završi sastanak, ili će čekati ili otići. Želeo je videti njeno pravo lice. Izašao je posle pola sata, sedela je na stolici čitajući dnevnu štampu. Na njegovo iznenađenje dočeka ga sa širokim osmehom. Ni pomena o pet minuta, bila je nasmejana i ljubazna. Grlo mu se steglo kada je video u uskoj suknji i košulji koja je bila uz telo otkrivajući punoću njenih grudi. Uveo je u kancelariju i ponudio da sedne...naslonio se na sto i rekao: Treba da potpišem dokumenta, rekla mi je sekretarica. Devojka ga pogleda i odgovori: Slagala sam, došla sam da se pozdravim sa Vama jer večeras odlazim. Vraćam se za Ameriku. Iz tog razloga sam ovde. Volela bih da Vas ukradem na pola sata za jednu kafu rastanka. Omer oseti grč u stomaku, njoj nije mogao odoleti...pozva sekretaricu i reče da će izaći na sat vremena. Ustala je i krenuli su do lifta...silazili su do garaže. Vrata lifta se otvoriše, uhvati ga ispod ruke i nasloni se na njega. Omeru krv jurnu venama...izvuče ruku i dohvati je oko struka. Bez razmišljanja spusti glavu i poljubi joj usne. Priljubila se uz njega i uzvratila mu. U momentu je buknula strast, probudila je u njemu muškarca...želeo je odmah. Naglo se odvoji od njega i pocrvene, prošaputa: Izvinite, ovo nije trebalo da se dogodi. Jako se stidim. Omer se istog momenta osvesti i povuče...proveli su nešto više od pola sata u restoranu blizu holdinga. Rekla je da se zove Yasemin i da je rođena u Americi...roditelji su davno napustili Tursku. Oboje su bili advokati. Rastali su se bez reči posle pozdrava...osetio je bol kada je ušla u taxi.5..........Bila je trenutak koji je vredeo svog vremena, izuzetna žena...sada je bio siguran da će odbiti ponudu. Ponuda je bila primamljiva ali cena je bila velika. Spremio se i u dogovoreno vreme došao u restoran na sastanak. Tačno na vreme konvoj limuzina se pojavio iz kombija je izašla devojka u crnom, na očima je držala tamne naočaore i ako se veče spuštalo. Dva momka je pridržaše i pođoše sa njom u restoran. Konobar je doveo do stola, Omer ustade da se pozdravi. Podiže ruku i skide naočare, pogleda ga ravno u oči i osmehnu se...Omeru srce stade. Gledao je raširenih očiju zbunjen i iznenađen...pružila je ruku uz reči: Dobro veče. Ja sam Zehra Kaya. Osetio je talas vreline, osmehnu se i odgovori: Ne razumem, kako ti? Šta je ono svo značilo? Pokazala mu je rukom da sedne i rekla da će sve objasniti. Naručili su piće i ona je počela priču: Tvoj stric bez obzira što je sa tobom malo vremena proveo, znao je tvoju dušu. Voleo te je, a voleo je i mene. U njegovoj glavi nas je video mnogo godina unazad. Pričao mi je o tebi još kada sam bila devojčica. Uvrteo je sebi u glavu da smo nas dvoje stvoreni jedno za drugo. Mislila sam da će vremenom to sebi izbiti iz glave ali nije. Moji roditelji su poginuli kada mi je bilo deset godina, postao je moj staratelj. Odgajio me i iškolovao. Njegova žena i ćerke su imale pogrešnu sliku o našem odnosu, mislile su da sam njegova ljubavnica, a on mi je bio umesto majke i oca. Smislio je sve ali je bio ubeđen da ćeš odbiti...znao je da ti novac nije bitan. Savetovao mi je da nađem način kako da ti priđem i indirektno upoznam. Pogleda ga bezizražajnim pogledom i reče: Meni je ovaj novac jako bitan i on je to znao...znao je da ga neću prihvatiti na poklon pa sam se savršeno uklopila u celu njegovu zamisao. Izgovorila je sve bez uvijanja, podigla je obrvu gledajući njegovu reakciju. Omer je bio zatečen, sa ovim kao da ga je ošamarila, otvoreno mu je rekla da je spremna na brak zbog novca. U njemu uzavre bes, zavela ga je potpuno sigurna u svoju pobedu i uspela je. Pogleda u nemirno more i ostade u tišini...sedela je i čekala odgovor. Ovo mu je bilo ispod časti, ustade od stola i krenu prema izlazu...bez obzira na svoju želju da je poseduje nije mogao biti u braku sa ženom koja nije imala nikakve emocije prema njemu.5..........Došao je do auta i zastade. Okrenu se i ugleda je kako ulazi u kombi. Odmahnu glavom i otvori vrata...proći će i ovo. Ujutru je imao gomilu sastanaka...izlazio je iz kancelarije kada mu zazvoni telefon, nepoznat broj. Javi se, par sekundi tišina a onda začu njen glas: Žao mi je ako sam te povredila...s obzirom da si me odbio kao suprugu, ne znači da ne možemo biti prijatelji. Večera pomirenja? Nasmejao se i odgovorio: Ti ne odustaješ? Zehra uzvrati: Znam kada preteram, iskrena sam i to nekada smeta. Poziv je od srca. Dogovorili su se da se vide u istom restoranu kao i prošli put....Stigao je par minuta ranije, seo i opušteno pio vodu gledajući u more. Pojavila se u beloj haljini koja je pratila liniju tela. Kosu je pustila da slobodno pada niz leđa. izazva u njemu drhtaj, polako je prišla i klimnula glavom uz jedno dobro veče. Naručili su piće i večeru...čim je konabar otišao nagla se preko stola i tiho rekla: Pričaj mi o sebi, tvojim roditeljima...sestri ili bratu, koga još imaš? Uvela ga je spontano u priču i pažljivo slušala. Uživali su u večeri, opustio se...bila je zanimljiv sagovornik, vrlo pametna i zabavna. Pogledala je na sat i videla da je nešto do 11h, podiže glavu i reče da je vreme da krene. Omer je spontano upita gde ide. Mahnula je prstom i nasmejala se, u šali prekornim tonom reče: Nije pristojno da me to pitaš, nisam tvoja verenica i nemaš pravo pozivati me na red. Krenuli su iz restorana, uhvati je za ruku i okrenu prema sebi: Zehra, gde ideš? Pogledala ga je i odgovorila: Kod prijatelja. Omeru se smrači, u ovoj haljini je neodoljiva...privuče je poljubi. Šapnu joj :Ideš kod mene.6..........Zehra ustuknu i odgovori: Ne mogu, ovo večeras je vezano za posao koji moram završiti pre nogo što odem. Za dva dana se vraćam u Ameriku. Podiže se na prste i spusti usne na njegov obraz. Nestala je u trenutku. Ušla je u kombi i rekla adresu. zavali se u sedište...oseti duboku tugu. Novac joj je bio preko potreban, lečenje je bilo preskupo...rezerve su se topile. Ekrem joj je svesrdno pomagao, bila mu je duboko zahavalna. Bolelo je što je potpuno sama sa bolesnom sestrom, nije tražila milostinju i uvek se osećala dužnom zbog dobrote jednog čoveka koji joj nije bio ništa. Pokušala je na sve načine uzvratiti svoju zahvalnost znajući da je sve to malo za ono koliko je njoj pomoć značila. Nuran je rođena sa retkom genetskom bolešću...ceo svoj život je provela u bolnici. Roditelji su sve činili da joj život produže, posle njihove smrti ostali su silni dugovi. Sa novcem od nasledstva mogla je sve vratiti i o sestri brinuti. Bila je spremna na sve...i uloga zavodnice je ništa u odnosu na osmeh zahvalnosti njene sestre. Ipak, i ako se stvari nisu odvijale onako kako je zamislila, Omera je jako poštovala jer mu novac nije bio važan...osetila je da je dobar čovek. Mogla mu je ispričati za svoju situaciju ali negde joj je bilo dosta sažaljenja. Više nije mogla biti zavisna od tuđe milostinje. Mnogo puta je progutala ponos...mnogo noći provela u suzama. Teško je biti sam. Zatvorila je oči i uzdahnula.nastavak........Izlazila je iz advokatske kancelarije noseći papire koji su joj bili važni za zaključenje ugovora sa tri kompanije u Čikagu. Sada kada je bilo jasno da sve prelazi u ruke upravnog odbora trebalo je pripremiti sednicu. Bilo je pitanje da li će je zadržati kao advokata ili će morati tražiti drugi posao. Prvi put se osetila nemoćnom i bez rešenja što je izazivalo u njoj nemir, gomilu negativnih misli jer trebalo je živeti i plaćati račune. Čekalo je rešavanje problema sa sestrom, morala ju je povući iz bolnice i premestiti kući, povući novac i ostaviti za crne dane koji su pred njima. Plašilo je da se ne produži period u traženju novog posla...ovo što su imale na računu bez boravka u bolnici, bilo bi im dovoljno za par meseci. Zamišljeno je hodala ulicom pokušavajući na sve načine povratiti raspoloženje. Svratila je do agencije i podigla avionske karte za nju i ljude iz Ekremovog obezbeđenja...let je bio rano ujutru. Uđe u kombi, krenu u kuću koja je trebala biti svadbeni poklon njen i Omerov...žurila je da se spakuje i nađe sa agentom za prodaju nekretnina. Na brzinu se istuširala i presvukla u farmerice i džemper...otvori kofere, poče slagati stvari razmišljajući o povratku. Istanbul joj se dopao, upoznala je dosta finog sveta. Osmehnu se pri pomisli na nesuđenog muža...nije joj se dalo ni da se uda. Srce joj zatreperi kada se seti poljupca, prijajo joj je njegov zagrljaj. On je bio muževan i neodoljiv, uživala je igrajući ulogu zavodnice. Njegove senzualne usne u njoj su pokrenule lavinu emocija, pogled koji je ostavljao bez daha, snaga njegovih ruku i osećaj zadovoljstva koji nikada nije osetila do tad. Zazvoni joj telefon.... agent je najavio dolazak za par minuta...priđe brzo ogledalu, popravi kosu i stavi malo sjaja na usne. Začu se zvono...otvori vrata i upozna se sa čovekom srednjih godina, on je držao agenciju za nekretnine. Lično je došao jer nekretnina je bila reprezentativna sa izuzetnom lokacijom. Svojim dolaskom je potvrdio vrednost kuće i veliku zainteresovanost za sklapanje ugovora. Ponudila mu je osveženje i ušla u razgovor sa njim vezano za procenu nekretnine i prebacivanje novca u Ekremovu fondaciju. Nakon razgovora, rekla mu je da sloodno obiđe celu lokaciju i unutrašnjost kuće dok se ona pakuje. Skoro da je zaboravila na njega kada začu glasove iz salona u prizemlju. Izađe u hodnik i krenu prema stepenicama, verovatno je bilo obezbeđenje, u gužvi je zaboravila da im kaže da će agent razgledati dvorište. Pojavi se na vratima i ukoči u mestu. Omer je stajao sa gospodinom Safetom i razgovarao. Jedva priđe od iznenađenja i požele dobrodošlicu. Omer je obgrli oko ramena i reče: Ja se zahvaljujem na vašem trudu i vremenu. Mi smo odlučili zadržati kuću. Pozovite me na broj koji sam vam dao da platim vaše usluge.7..........Pozdravio se sa čovekom i zatvorio vrata. Okrete se prema njoj i osmehnu se...prilazio je polako i stao na korak od nje. Spusti pogled na njene usne, ostao je miran ne dodirnuvši je. Očekivala je poljubac i srce joj poče lupati kao ludo, taman kada pomisli da će se dogoditi on se odmaknu i iz džepa izvadi kutijicu za nakit. Pruži joj i reče: Volim izazove, neka bude kako je stric želeo. Voleo sam ga i poštovao. S obzirom da imaš planove sa novcem posle dužeg razmišljanja shvatio sam da bih i ja mnogo toga mogao uraditi sa njim. Tako da smo na istom. Slažeš se, neka bude brak? Pruži ruku i otvori...na tamnom somotu blistao je dragi kamen...Omer izvadi prsten i stavi joj na prst. U njoj se uskomeša hiljadu emocija, više od svega želela je da je poljubi...imala je potrebu za njegovom blizinom. Mnogo godina je maštala da će se udati iz ljubavi, da će je neko iskreno voleti i imati veliku porodicu...roditelje je izgubila rano i bila je željna ljubavi. Uhvati je rukama za ramena i zagleda se u njene oči...ništa nije rekao, oseti blagi stisak i udalji se. Pogleda po salonu i upita: Hoćeš li mi pokazati kuću? Trgla se i reče: Naravno, možeš odmah izabrati sobu i reći ako želiš neke izmene. Omer klimnu glavom i pođoše uz stepenice...unutrašnjost i sam ambijent je zračio toplinom. Radoznalo je zagledao, enterijer je bio savršen. Zehra pokaza jedna vrata i otvori...predivna spavaća soba koja je imala pogled na more. Pogleda u njega i reče: Ovo je tvoja soba...nadam se da ti sviđa. Svidela mu se kao i ostale prostorije...prošeta okolo, priđe vratima terase i izađe napolje. Udahnu svež vazduh, izašla je za njim i stala naslanjajući se na ogradu. Omer je bio zagledan u daljinu, progovori promuklim glasom: Venčanje je ugovoreno, za pet dana ćemo se venčati uz dva svedoka. Želim odmah da dogovorimo par stvari...želim pravi brak. Ja sam čovek koji ide na sve ili ništa. Okrete se i pogleda je ravno u oči...podiže obrvu, čekajući njen odgovor. Morao je znati da li je spremna ići i koliko do kraja, zbog novca. Podigla je glavu, oči joj se skupiše, razvuče usne u osmeh i odgovori: U redu...biće pravi brak. Podiže ruku i skide prsten, uze njegovu i stavi mu na dlan. Tihim glasom reče: Sada me zaprosi kao da sam tvoja jedina i najveća ljubav...ako je izazov, igrajmo do kraja. On je pogleda zbunjeno, ubacila ga je za trenutak u drugi film, nasmeja se i klimnu glavom. Privuče je sebi i spusti usne na njene... ljubio je sa strašću. Uzvratila mu je naslanjajući se na njegove grudi, podiže ruke i savi oko njegovog vrata. Stezao je milujući njena leđa...plamen buknu kao šumski požar. Naglo se odvoji od njega sa osmehom i podiže obrve...u očima mu pročita želju. Omer je dohvati oko struka i opet priljubi uz sebe, saže se i šapnu: Volim te od prvog trenutka, lud sam za tobom...udaj se za mene. Nasloni svoj obraz uz njen..."molim te, udaj se za mene, usreći me". Zehru prođe jeza od njegovih reči, tiho odgovori: Udaću se za tebe. Okrenu glavu prema njemu, usne im se još jednom stopiše u poljubac.8.........Sedeo je na sastanku sa poslovnim partnerima kada uđe sekretarica i šapnu mu da ga čeka verenica vidno uzbuđena. On ustade i izvinu se, žurno uđe u kancelariju i zateče je kako gleda kroz prozor...okrenula se i brzo mu priđe. Lice joj je bilo tužno, nešto ga preseče...ona podiže pogled i tiho izgovori: Nisi jutros poslao poruku, nisi se javio...ti mene ne voliš. On se trže i ne verujući šta govori, podiže obrve iznenađeno. Zbuni ga...krenu da zamuckuje ali prestade kada vide njen osmeh...nežnim glasom progovori: Tražio si pravi brak, ja pod tim smatram i iskrena osećanja. Kada voliš ženu onda joj to pokazuješ. Tako funkcionišu pravi brakovi, s obzirom da nam je venčanje za koji dan želim da se osetim voljenom. Omer se namršti i odgovori: Zehra, imam jako važan sastanak, prekinula si me samo iz razloga što sam se zabrinuo da se nešto loše dogodilo. nisam raspoložen za igrice...ja i ti se jako dobro razumemo! Priđe mu i unese u lice: Znam, zato ćeš sutra prvoj meni poželeti jutro...dogovor je dogovor! Krenu prema vratima i preko ramena dobaci, čekam tvoj poziv za romantičnu večeru. Ostao je da stoji zblanut u kancelariji...izbacila ga je iz ravnoteže. Tog dana poslala mu je desetine poruka...kuce, mace...srca i nežne internetske poruke. Izludela ga je skroz. Pozvao je oko 5h...javila se posle drugog poziva. Nežnim glasom joj reče: Dušo, zovem te da ti kažem da se dan baš odužio, imam još gomilu posla da završim. Mnogo te volim i znam da si ti moja ljubav koja me razume. Ona se grleno nasmeja i uzvrati: U redu je, baš mi je žao...onda sutra. Pošalji mi poruku kad god završiš za laku noć. Prekinula je vezu zadovoljna što ga je izritirala da nije želeo ni da je vidi. Uze telefon i pozva bolnicu da se čuje sa sestrom. Pričale su skoro pola sata, plakala je dok je slušala sestrine reči pune nežnosti...ona je bila po godinama starija od nje ali sa dušom deteta u odraslom telu. Srce joj se cepalo jer nije mogla da je vidi. Nakon razgovora je bila uznemirena...krenu u kupatilo da se spremi za spavanje, bilo je nešto do 11h. Začu zvono na vratima...pogleda na kameru, Omer je stajao ispred vrata. Otvori ih i pogleda ga iznenađeno...u rukama je držao buket cveća. Ne čekajući da ga pozove, uđe u kuću. Pruži joj cveće i reče: Došao sam da ti poželim laku noć...privuče je u zagrljaj i uze njene usne. Zehra zadrhta od poljupca i prvi put se uplaši svojih osećanja.9..........Za tri dana veridbe, sa njom je preživeo pakao, donosila mu je ručak u kancelariju i zahtevala da zajedno ručaju, ljutila se za svaku sitnicu, zanovetala. Telefon mu zatrpavala porukama...znao je da ga provocira. Testirala ga je do krajnjih granica...bio je besan kao ris, dan pred venčanje jer ga je zvala iz butika sa venčanicama da odmah dođe jer ne može da se odluči za haljinu. Cepteo je od besa, prekinuo vezu i isključio telefon. Zehra se zadovoljno osmehnu, morala se boriti za svoje mesto pod suncem...on je bio nesiguran teren koji nije iskusila. Bojala se ljubavi koja je bila na ugovor, nije želela otići slomljenog srca. Sve teže je odolevala njegovoj privlačnosti. Imala je potrebu videti ga na tren, proći prstima kroz njegovu kosu, stisnuti se uz njega. Njena osećanja ne sme saznati...mora vratiti kontrolu nad sobom. Ona ovde ne može ostati jer za Ameriku je vezivalo mnogo toga a najviše njena Nuran. Pozvala je Mehmeta gospodina sa kojim je bila iste večeri u restoranu kad i Omer. Dogovorili su se da se nađu u restoranu...on je bio jedan od vodećih stručnjaka vezano za genetiku. U Istanbulu je bio mesec dana zbog seminara a živeo i radio u Francuskoj. Njegov kontakt je dobila od kolege advokata Ozgana sa kojim je provodila najviše vremena. Ozgan joj se dopadao ali nikada nisu otišli dalje od poljupca...on je bio iz bogate i poznate familije a ona bez imena. Nije gajila nikakve nade što se njega tiče, uživali su u nekom čudnom ne dorečenom odnosu. Stigla je u restoran i sela za sto...Mehmet je ušao par minuta kasnije. Doneo je sa sobom par brošura i knjigu, vrlo brzo su se udubili u razgovor. Vreme je prolazilo, Zehra je bila srećna zbog informacija koje je dobila iz prve ruke. Davno se pomirila sa tim da za Nuran nema leka, želela je samo da što duže živi jer ona je bila jedina koja joj je ostala. Trže se kada oseti nečiju ruku na ramenu...podiže glavu i srete Omerov besan pogled. Pocrvene u momentu i jedva se osmehnu...Predstavi ih s tim što doktoru nije rekla da joj je Omer verenik. Uplaši se da će saznati pre nego što treba...i povuče Omera od stola u hol restorana. U njoj uzavre bes, bila je ljuta...nije podnosila da je neko prati i ježila se ljubomornih muškaraca. Napade ga kao tigrica uz reči: Šta radiš ovde? Ti mene pratiš? Zašto me nisi zvao telefonom...previše dozvoljavaš sebi! Bila je besna kao ris. Omer je pogleda ledenim pogledom i cimnu je za ruku...procedi kroz zube: Moja jedina i najveća ljubav neće sedeti i vucarati se sa kojekakvim likovima! Ideš kući. Zehra se otrže i povisi ton: Ti nemaš prava da mi braniš sa kim ću se viđati! Ošinu je pogledom, okrete se i izađe iz restorana.10.........Vratila se kući još uvek pod utiskom iz restorana, bila je uverena da je ovo kraj. Oseti u momentu bol, nije joj bilo jasno zašto? Život joj je postao kao kocka, hod po ivici...nije imala snage nositi se sa svim što ju je snašlo. Mogla je glumiti pred njim ali ne i pred i sobom, suviše mu se približila...precenila je svoje mogućnosti, zaboravila je da se srcu ne komanduje. Ponos joj nije dozvoljavao reći istinu...od sažaljena do nesrećne ljubavi, birala je ovo drugo. Bilo je tri ujutru kada je probudi zvono na telefonu...bunovna otvori vezu i javi se. Slušala je... poblede u licu, skoči iz kreveta i reče da će gledati da što pre dođe. Drhtavom rukom prekide vezu....Nuran se jako razbolela, dobila je upalu pluća i nije reagovala na antibiotike. Spakovala se za dva sata jedva čekajući jutro da se agencija otvori. Danas je trebalo biti njeno venčanje...očigledno je neko mnogo veći i jači odlučio da bude drugačije. Pomešao karte i izvukao za nju najbolje. Skinula je prsten, stavila ga u kutijicu, napisala je poruku: Oprosti za sve. Mnogo toga je što nas deli, sudbina se ne kroji...nikom nije data privilegija da upravlja njom. Ona je negde zapisana i dolazi onda kada joj se najmanje nadaš. Zehra. Poslala je momka da ostavi paket na prijavnici njegove kompanije. Kada bude pročitao poruku ona će već biti daleko od Istanbula. U zadnjem momentu je ušla u avion za Pariz...sela je i odahnula. Vratiće se svom životu, o posledicama će razmišljati kada za to dođe vreme, jedino joj je bilo važno da Nuran ozdravi..........Omer je pozvao njen broj...bio je isljučen. Pokuša ponovo i isto. Pozva operatera i dobi informaciju da je predplatnik otkazao broj. Oseti nelagodu, znao je da je mušičava ali da otkaže broj, to je već bilo preterano. Zazvoni telefon, zvala ga je sekretarica i prenela mu da ga čeka neki paket na prijavnici...poslala je kurira na kućnu adresu. Otvorio je i ugledao kutiju, pročita poruku i shvati da ona više nije u Istanbulu.11........U Čikagu je bila zima za pamćenje...za Zehru su ovo bili teški dani. Nuran se teško oporavljala, posao joj je visio o koncu. Upravni odbor je vodio zatvorenu sednicu bez mogućnosti bilo koje informacije za spoljni svet. Dobila je obaveštenje od nadređenog da tri meseca ima plaćeno dok se stvari ne reše. Sve se skupilo, činilo joj se da su se sva vrata zatvorila...najteže joj je padala pomisao na njega. Zaljubila se kao nikada do tad. Osećala je fizičku bol sećajući se onog trenutka kada je zaprosio, njegovo "volim te" odzvanjalo joj je u glavi ulazilo u krv i strast bi buknula njenim telom. Slomila je ljubav...svaki novi dan je bio mučenje, patnja sa kojom se sve teže nosila. Mesec dana agonije donelo je tamu kojoj nije videla kraj. Zatvorila se u svoj svet, sate je provodila u bolnici pokušavajući da udahne život sestri a želeći da i njenim mukama dođe kraj. Toliko je sebe mučila pitanjima na koje nije imala odgovor, u tim momentima sećala se pokojnog Ekrema i njegovih reči: Mila moja, protiv sudbine ne možeš...svima je ona davno zapisana. Jedini način da je prevaziđeš je da je prihvatiš. S razlogom i promisli Svevišnjeg izgubila si roditelje, nije te kaznio...njih je spasio da ne gledaju muku svog deteta a tebi dao zamenu za njih. Tvoja sreća teba čeka, doći će onda kada dođe vreme. Ne brini, nikada ne zakasni ako je zaslužena. Budi dobra, budi saosećajna...zaboravi ponos, zaboravi sujetu. Te dve osobine su najveća pošast čovečanstva...ponos je zabluda, ni jedan čovek ne ume da je koristi kada treba, uvek je koristi kada ne treba. I kada činiš dobra dela nikada ne radi to da bi bila ponosna na sebe, radi zbog čistote svoje duše i saosećajnosti. Kada voliš, ne stidi se...reci, pričaj o ljubavi koja ti srce greje. Ne očekuj nikada da ti bude uzvraćena jer ljubav ne zna prepoznati ništa sem slobode i nesputanosti. Suze su joj klizile niz lice, tiho se zahvalila na ovom sećanju koje joj donese mir. Okrenu se i pogleda u Nuran koja je mirno spavala. Priđe polako i navuče pokrivač preko nje. Legla je na pomoćni ležaj i skupila se, zaspala je držeći sestrinu ruku. Tog jutra je pozvao Ozgan...želeo je da se vide, brinuo je za njeno psihičko stanje. Danima je pre toga obećavala da će se videti ali nakon obećanja se nije javljala. Došao je te večeri po nju i otišli su u obližnji restoran...dugo su pričali. Osećao je da je nešto drugo po sredi, Zehra se gasila, preživljavala je ogromnu tugu. U Turskoj se nešto dogodilo što ju je iz korena promenilo. U trenutku mu sinu, ona se zaljubila. Žacnu ga to ali se suzdrža od pitanja, negde je želeo da bude sa njom, strahovao je od njene plahe naravi. Mislio je da je suviše jaka za njega. Uhvati je za ruke i poljubi prste, reče da se sutra pripremi za povratak u svet...njegovi prave veliku proslavu i sva velika imena će biti na zabavi...svi poslovni partneri iz Amerike i drugih zemalja. Pruža joj se prilika da upozna novog poslodavca, nekom sigurno treba dobar advokat iz privrednog prava. Pokušala je odbiti ali bio je isključiv. Ceo dan je pokušavala da smisli dobar razlog da ne ode jer znala je da njegovi neće biti oduševljeni što je vide...a zatim odlučila da ide. Kupila je haljinu i otišla kod frizera. Posmatrala se u ogledalu...kao da je bila neko drugi. Mastilo plava haljina od pana padala je niz telo kao morski talasi, naglašavala je njene obline i lepe grudi. Savršeno je pristajala uz njenu baršunastu kožu. Oči su joj bile sjajne od nakupljenih suza. Boleo je Omer, toliko je želela da ga zagrli. Obrisa oči i uze beli krzneni ogrtač i uđe u limuzinu. Ozgan je dočeka na ulazu, poljubi je u obraz i uvede u ogromnu salu hotela "Hilton". Gomila ljudi je bila za stolovima...brojalo se preko četristo zvanica. Bilo je dosta stranaca. Poveo je do stola i pomogao da sedne, oko nje su bile ljudi koje je poznavala preko posla. Bili su oduševljeni njenim izgledom, delili su komplimente i ljubazno započinjali razgovor trudeći se da je oraspolože. Ubrzo je počeo program...ređali su se magnati, razni predstavnici fondacija. Mnogima su uručene nagrade. Nakon toga je počela zabava. Ozgan joj priđe i povede da upozna poznate advokate Njujorške berze. Hodala je kroz gužvu pažljivo gledajući ispred sebe, imala je visoke potpetice...podiže glavu kada Ozgan zastade da se pozdravi sa nekim poslovnim ljudima. Zastala je gledajući oko sebe i sledi se. Na par metara od nje stajao je on sa visokom brinetom pod ruku. Gledali su se ravno u oči. Zehra oseti slabost i spontano se uhvati za Ozgana. Jedva se sabra da ne padne u nesvet...sve je očekivala ali njega ne. Oseti oštar bol kada ugleda drugu ženu pored njega. Skoro neprimetno joj klimnu glavom i usne razvuče u poluosmeh. U njoj se javi poslednji atom prkosa...podiže obrvu i napravi naklon glavom, osmehujući se. Uhvati Ozgana pod ruku i priljubi se uz njega. Prođe mimo njega, od dodira ih je delilo par milimetara. Omera zapahnu njen miris, isprati pogledom liniju njenog vrata, nagih ramena i bujnog dekoltea.12.........Bila je na pristojnoj udaljenosti, posmatrala je ispod oka njega i njegovu pratilju. Ponašao se opušteno, bio je raspoložen i ležeran...kao da su dva stranca a ne neko ko je trebao biti već u braku. Osećala je razočarenje i tugu, nije imala prava ljutiti se, on nije znao istinu. Izabrala je ponos, sama je započela igru i povukla se...pobegla je. I onako je uzlud sada žaliti za nečim što nije učinjeno, da je trebalo, bilo bi. Izabrala je put za koji mora sama snositi posledice. Ozgan je prekide u mislima i povede do podijuma. Plesali su kao dva stara prijatelja, osmehivala se na njegove komentare a bila sa Omerom u mislima. Prišao je i on sa svojom pratiljom podijumu, primeti kako je obrglio oko struka, zabole je do srca. Oči joj se napuniše suzama, jedva se suzdrža...reče Ozganu da bi sela jer oseća slabost. Nije mogla podneti njihovu blizinu. Upoznala je dosta ljudi, lica su se smenjivala, mutilo joj se u glavi...polako je krenula prema izlazu. Dođe do hostese i zamoli je da joj pozove taxi...želela je što pre doći do svog stana. Odahnu kada zatvori vrata od auta i krenu da nađe svoj mir. Izvadi telefon i posla poruku Ozganu izvinjenja zbog odlaska a potom pozva bolnicu da se pita za Nuran. Malo se smirila kada joj rekoše da mirno spava, sutra će čim ustane otići do bolnice....Otključa vrata stana, izu cipele i protrlja stopala...odvikla se od visokih potpetica, želela je otići što pre pod tuš. Skide haljinu i navuče ogrtač. Uđe u kuhinju i sipa čašu vina, prijalo je da se opusti...sede na trosed i zatvori oči. Skoro je zadremala kada začu kucanje...trže se i oslušnu, ponovilo se. Pogleda na sat, bila je skoro ponoć....priđe i pogleda na kameru, Ozgan. Otvori i iznenađeno ga upita da li je sve u redu, Izvinuo se ali je morao proveriti da li je dobro...razmenili su par rečenica, poželeo joj laku noć i otišao. On je jedini koji je ostao i pokazao da mu je stalo, oseti duboku zahvalnost prema njemu. Jedva je zaspala, misli su joj se vrtele oko Omera i njegovog dolaska, u jedno je bila sigurna, njih dvoje se više ne mogu sresti. Jasno joj je bilo da je njihova priča završena. Sutradan je već u 9h ujutru bila kod sestre...čekala je doktora da popriča sa njim o stanju svoje sestre i da otkaže bolničko lečenje. Morala je Nuran dovesti kod sebe u stan i preuzeti negu na sebe. Novac se morao razvući dok ne nađe posao. Vratila se kasno uveče kući, sutra je trebalo otići nabaviti sve što je potrebno za Nuran, napraviti nov raspored i olakšati joj što više promenu. Sve je isplanirala do poslednjeg detalja. Istušira se na brzinu, uze iz tašne spisak da proveri da li je sve ubeležila što joj je doktor rekao. Zazvoni telefon, nepoznat broj...preseče se pri pomisli da poziv može biti iz bolnice. Javi se i začu poznati glas...njegov glas. Smrači joj se...jedva razabra da je pita kako je. Promuca odgovor i zaćuta...Reče joj: Voleo bih kada bi mi rekla na koje prezime da zvonim, ispred zgrade sam gde živiš. Želeo bih da te vidim u ime starih vremena. Otvorila je vrata, jedva izgovori broj stana, srce joj je lupalo kao ludo. Otvorila je vrata sa osmehom pokušavajući sakriti oluju u sebi...zadrhta kada je pogleda. Ljubazno ga uvede unutra ne pokazujući ni jednim gestom bilo kakvu emociju. Okrenuo se i pružio ruku pažljivo je posmatrajući, prokomentarisa da je još lepša. Uzvrati mu osmehom prihvatajući pozdrav, oseti kako joj steže prste i u sekundi se nađe u njegovom zagrljaju. Nije čekao da dođe sebi od iznenađenja, dohvati joj usne ljubeći je sa takvim žarom da su joj kolena klecala. Pokušala se izvući iz njegovog naručja...nije popuštao, nije dozvolio da izgovori ni jednu reč. Okrete je i obgrli oko struka, lagano je prelazio rukama po stomaku i grudima nežno ljubeći njen vrat...oslobodi je ogrtača i spusti ruke na naga ramena. Udahnu njen miris...probudila mu je sva čula, koža kao baršun, bila je tako topla pod njegovim dlanovima. Zehra oseti kako je snaga napušta, predavala mu se bez razmišljanja...sutra nije postojalo. Sada je bilo važno, bio je tu i želela je njegovu blizinu više od svega, to je bilo jače od ponosa. Srce je vapilo za ljubavlju. Osećala je njegove usne na svojim grudima, ruke koje su je stezale...dodirnu je, poslednji bljesak svesti, zastade i pogleda je. Polako se približi i stopi usne sa njenim uzimajući ono što mu je pripadalo, čeznuo je da bude deo nje, deo voljene osobe. Izvila se, uzdahnu i stopi se potpuno sa njim u ljubavnom zanosu. Ovo je bilo vredno svega, ljubav koja je nosila sve pred sobom puštajući samo vrelinu u talasima, poljupce i uzdahe koji su parali noć. Tog jutra se probudila sa prstenom na ruci...gledala je zbunjeno jer se nije sećala da ga stavila. Pogleda u njega, smešio se...prošaputa: Volim te od prvog trenutka...želim da svaki trenutak mog života bude ispunjen tobom. Ni sada nije čekao odgovor, tražio je dokaz njene ljubavi u poljupcu i potpunom pripadanju.13........Stajala je u kuhinji spremajući doručak, po prvi put je bila srećna. Senka joj pređe preko lica...kako će reći za Nuran, ona ne može otići iz Amerike. Sestru neće nikada napustiti, njih dve su jedino ostale. Imaju samo jedna drugu. Nije mogla očekivati da će on ostati ovde i ostaviti svoj život u Turskoj. Tamo je mnogo toga od njega zavisilo...od toga je cela njegova porodica živela. Mora izabrati pogodan trenutak i reći mu. Izašao je iz sobe i prišao. Zagrli je i spusti usne na njenu kosu, bio je opijen njom. Osećao je sladak umor...nemoćan da prestane ljubiti je i dodirivati. Na brzinu je doručkovao i rekao da mora otići na jedan sastanak...javiće se kada završi. Zehra je malo porazgovarala sa sestrom i spremila se u kupovinu. Za dva dana će sestra izaći iz bolnice...ušla je u veliki mol, gledala je posteljinu i potrepštine za kuću. Naručila je nov krevet za gostinsku sobu pogodan za bolesnika. Zadovoljno je izašla i krenula niz ulicu. Posmatrala je izloge...prolazila je pored zgrade suda kada ugleda Omera kako stoji sa još dva čoveka i brinetom. Mlada žena ga je gutala pogledom, u jednom trenutku spusti ruku na njegovo rame i nasmeja se upijajući njegov pogled. Okrete joj se ulica, oseti udar ljubomore koja joj pomuti za trenutak svest, istrča na ulicu i zaustavi taxi...reče adresu bolnice. U kolima je plakala... jecaji su joj kidali telo. Samu sebe je grdila pokušavajući da se smiri i nađe objašnjenje. Svaki put je iskakala slika ženinog pogleda...to je ponovo vraćalo na početak. Ušla je u bolnicu, malo se smirila, morala je jer nije želela Nuran uznemiriti. Omer je ceo dan pokušavao sa njom stupiti u kontakt, nije odgovarala na pozive niti poruke. Te noći je prespavala u bolničkoj sobi. Prošlo je dva dana od susreta na ulici i njenog saznanja da ima još neko ko voli njega kao ona. Nije pokušavao više zvati...ona je imala razgovor u Ekremovoj kompaniji. Ušla je u hodnik i stala ispred kancelarije čekajući poziv. Sekretarica je pozva da uđe...saopštili su joj da će dobiti isplatu u visini godišnjih primanja kao otpremninu. Za nju više nije bilo mesta ovde. Oseti olakšanje, sada je znala na čemu je. Uzela je ček i krenula kući.14...........Jutro je bilo hladno, temperatura je bila ispod nule, hladnoća se uvlačila u kosti. Stigla je u bolnicu noseći poslednji ček i poklone doktoru i sestrama koji su vodili poslednjih godina brigu o Nuran. Ostavila je sve u sestrinskoj sobi jer doktor nije bio tu, imao je jedan prijem pacijenta. Krenula je u sobu, otvori vrata i sledi se...na stolici pored kreveta sedeo je Omer i razgovarao sa njenom sestrom. Pobledala je, uhvati se za vrata i jedva čujno reče: šta ćeš ti ovde? kako si saznao? Pogleda je i osmehnu se...pokaza prstom da ćuti, nije želeo odgovoriti pred Nuran. Bolesna devojka se nasmeja njegovoj gestikulaciji i zapljeska rukama. Zehra joj priđe i poljubi je...Nuran je upita: Omer je tvoj muž...mnogo mi se sviđa. Rekao mi je da te mnogo voli. Trže se na sestrine reči i ošinu ga pogledom. Okrete se prema njemu i pokaza mu očima da izađu napolje. Ustao je, poljubi Nuran u obraz i reče da će se brzo vratiti. Izađoše iz bolnice...Zehra se besno okrenu prema njemu i osu paljbu: Zašto si ovde? Moja sestra je ozbiljno bolesna, svako uzbuđenje je može koštati života. Ne želim da se udam za tebe, ne želim otići iz Amerike a po najmanje što želim je da napustim Nuran. Uostalom to tebi i nije važno imaš ti zamenu! Podiže ruku i krenu da skine prsten...Omer je ščepa za rame i procedi kroz zube: Skineš li ga još jednom, nikada ga više nećeš vratiti na prst! O kakvoj ti zameni pričaš? Ona ga ljutito odmeri i ispriča da ih je videla na ulici...Omer se nasmeja. Mirnim tonom reče: Selma je direktorka u mojoj kompaniji, jako je poštujem jer ima dosta kvaliteta. Znam da gaji simpatije prema meni ali jasno joj je da je naš odnos samo profesionalan. Zna da sam veren i da volim svoju buduću suprugu...a moram napomenuti, godi mi što si ljubomorna. Privuče je sebi i poljubi...jedva se otrže iz njegovih ruku jer ljudi su prolazili mimo njih i sa osmehom posmatrali. Obgrli je oko ramena i šapnu: Večeras ću ti sve reći a sada idemo kod Nuran.15........Ležali su zagrljeni u tami, ušuškana u njegovom naručju čekala je da počne svoj deo priče. Omer je uživao u dodiru njenog tela, polako klizeći dlanom po njenim leđima, tiho započe priču: Još kao dečak dao sam amidži obećanje da ću ispuniti svaku njegovu želju, a bilo ih je tri: Prva želja je bila da poštujem roditelje i starije ljude, druga želja da završim visoke škole a treća da oženim tebe. Za prve dve sam znao jer ih je odmah rekao. Treća je bila poslednja...mesec dana pre njegove smrti stiglo je pismo od njega. U njemu je pisalo da se sprema na put bez povratka. Želeo je da te oženim jer je brinuo za tebe. Opisao mi je tvoj život i zdravstveni problem tvoje sestre. Nije želeo poslati tvoju fotografiju, bio je ubeđen da ćemo se oboje zaljubiti na prvi pogled...zato je i sastavio onakav testament. U njegovim pisanim redovima najveći utisak je ostavila na mene jedna rečenica: Čičino, vas dvoje ste rođeni jedno za drugo, u vama gori ista vatra...oboje nosite u sebi pritajenu strast, vi ste ista muzika ljubavi. A onda je stigla vest da je umro, ti si ušla u moj život. Istog momenta sam znao da si ti ta...bio sam već zaljubljen u tebe još od njegovog pisma. Bila si baš takva kakvom te je i opisao...ostvarenje sna, žena koja osvaja na prvi pogled. Mnogo sam brinuo da li osećaš isto što i ja, tvoji postupci su bili zbunjujući...srećom nisi mogla sakriti strast koju sam osetio svaki put kada bi te dodirnuo. Znao sam da si željna ljubavi, Ekrem mi je rekao da sam ti potreban, rekao je da te volim svakog trenutka...rekao je da si vredna svega i da nikada ne odustanem od tebe. Jednom kada te osvojim bićeš moja za čitav život. Omer zaćuta...Zehri su oči bile pune suza...podiže glavu i pogleda ga. Šapnu: Ekrem je bio u pravu, za čitav život...volim te od prve njegove reči. Povuče je i nadvi se iznad njenog lica, tiho odgovori: Pokaži mi, voli me...spoji usne sa njenim. Priljubi se uz njega i obrli ga, oseti trenutak spajanja i telom joj prostruja krv, buknu strast, povuče ga svojom vrelinom. Bio je kao u bunilu, nikada nije voleo ovako, nikada nikoga...ona jeste jedna i jedina, za čitav život.16..........Nuran je držala na krilu malu Yasemin. Igrala se sa njom čekajući da joj Zehra donese ručak. Uživala je sa sestrom i zetom od kada se vratila iz Amerike...imala je porodicu. Za koji dan dolazi još jedna radost u kuću, ovog puta dečko. Nuran je želela da se zove Erkan. Svi su se složili sa njenim izborom. Znala je da je on tu, osećala je njegovo prisustvo...kada je bilo najteže davao joj je snagu da nastavi dalje. Često je terala sestru da joj priča priču o ljubavi Zehre i Omera...dečijom dušom se radovala što prisustvuje njihovoj bajci jer u njih je iskreno verovala. Čika Erkan je bio njihov anđeo. Čudno je to...sudbina. Nikada ne prepoznamo poruke koje nam drugi ljudi nesvesno kažu, pratimo svoj put ubeđeni da smo dobro izabrali. Retko kada zastenemo i razmislimo...vrati se sve, jedno po jedno kao bljesak čiste svesti na filmskoj traci i postane jasno. Setite se ovih reči, zastanite, za trenutak zatvorite oči i oslušnite život oko sebe. Jedna slika, ona prva ili zvuk, nečija izgoverena rečenica može biti znak, može biti rešenje onoga što vas muči. Toiko sitnica koje ne primećujemo prati nas u stopu, vrište za nama da ih primetimo jer su čista energija i tu su samo iz razloga da nam pomognu. Isto je sa ljudima koji nam dolaze i prolaze kroz život...svako od njih ima svoju epizodnu ulogu. Svako od njih sa sobom nosi neku poruku i ostavlja deo svoje duše nadograđujući našu, nesvesno nam pomažući da bolje upoznamo sebe. Vremenom shvatimo koliko su te poruke važne i koliko su nam pomogle da postanemo ljudi...onog momenta u praskozorju našeg života delimo mudrost koju smo stekli pomažući novim dušama da nađu svoj put. I opet sve se vrati...živimo ponovo u njihovim sećanjima. KRAJ