1............skidala je šminku posle snimanja, žurila je kući. čekalo je hiljadu obaveza...umor je stizao, živela je kao na pokretnoj traci. u šminkernicu ulete kamerman i pruži joj papir sa rasporedom snimanja, posla joj poljubaci i izlete kao vetar. pogleda letimice i oseti grč u stomaku, totalno zbrkano i za nju ne izvodljivo. mnogo puta se pitala šta joj sve ovo trebalo...igrala je sporednu ulogu u sapunici za pristojan honorar koji joj je u ovim vremenima prilično značio. ipak, nije imala "ono" nešto što bi je izbacilo u prvi plan...dobijala je ponude ali sa cenom koju nije mogla prevariti. glavne glumice je nisu volele jer njena lepota je bacala senku na sav njihov sjaj i glamur. bila je od onih koje su znale šta hoće i držale glavu visoko. to je u ovom poslu bila mana, zbog toga je već dve sezone igrala sobaricu. pokupi stvari i izađe iz studija. napolju paklena vrućina i gomila ljudi na autobuskoj stanici...pogleda na sat, kasnila je. stigla je pred vrtić tačno pred samo zatvaranje...na klupi je sedeo kao mnogo puta do tad kemal. sigurno su je i ovog puta osuđivale vaspitačice da je loša majka. užasno se osećala zbog njega, najmanje je bio kriv a ispaštao zbog njenog posla. nije je bilo briga šta drugi misle i onako je bila obeležena...devojka lakog morala, odgajala ga je sama...otac nepoznat. priđe mu i zgrli ga...čvrsto je zagrli i udahnu majčin miris, voleo je taj zagrljaj više od svega. sada je bio siguran, ide kući...nije voleo decu iz vrtića, smejali su se jer nije imao tatu. njihove reči su ga bolele, mnogo puta je dobio pesnicom u nos jer je branio majku. krenuli su polako pešice, kući. pričali su jedno drugom kako su proveli dan i radovali se kolaču koji su juče napravili. ušla je na malu kapiju u prizemnu kuću. tu je živela sa kemalom od njegovih godinu dana...kuća je bila poklon od sestre i zeta. jedino su joj oni pomagali i znali kroz šta prolazi kao samohrana majka. retko su se viđali jer oni su godinama u nemačkoj. dolazili su jednom godišnje na odmor i provodili par dana zajedno. zehra je imala oca koji je živeo u izmiru. onog momenta kada je saznao da je trudna, izbacio je napolje. posle uvreda i šamara nikada se više nisu sreli. za sve koji su ih poznavali pričao je da je umrla. i dan danas kada se seti tog perioda preseče je oštar bol...nije mu nikada zamerila, osramotila ga je, uništila svu njegovu ljubav u jednom trenutku. oprostila mu je ali nije zaboravila.
2.............otključa vrata i odmah posla kemala na pranje ruku...izu cipele i uđe za njim u kupatilo. pomazi ga po glavi i zadrhta, seti se njega. prošlo je pet godina, jedno leto, strast koja je trajala dovoljno da joj život okrene naopačke. kemal je imao njegovu kosu, oblik lica i građu. toliko je podsećao na njega da je hvatala sebe da zatvara oči i vraća se u njegov zagrljaj. bio je bogat, muževan...pravi zavodnik. njena loša procena, greška mladosti koju je sama ispaštala. nije ni znao da je otac...otišao je za ameriku. posle toga ni glasa od njega...trudnoću nije mogla više kriti. sa sedamnaest godina, trudna i izbačena na ulicu okusila je nepravdu života. komšinica je primila da prenoći i posudila je joj nešto novca da ode za istanbul. sestra je doputovala iz nemačke kada se porodila...satima su plakale. zeliha je tugovala jer je zehrin život bio zapečaćen...postala je mlada majka u sredini koja ne prašta, a odlazak u inostranstvo je bio nemoguć. našla joj je stan u siromašnoj četvrti i ostavila svu svoju ušteđevinu. bila je skoro godinu dana u stanu sve dok je gazda nije napao...jedva se odbranila, sva krvava sa detetom je izletela napolje. bila je kod komšija par dana dok joj zet nije poslao ključeve od porodične kuće u kojoj je sada. nakon mesec dana je stigao potpisan papir da kemalu poklanjaju mali kućerak teta zeliha i teča ozgan. ubrzo je našla posao u obližnjoj pekari i počela na nagovor prijateljice da odlazi na audicije. radila je uvek dva posla...skupljala je novac da vrati sestri i zetu bar deo koji su dali za nju i kemala. za svo vreme je imala dve neuspešne veze...pogrešni muškarci, nije mogla pružiti ono što su očekivali. bez ljubavi nije išlo. dve godine je bila sama i srećna, imala je svog muškarca, sina o kojem je brinula i koji joj je bio sve. demira kervandžoglua je duboko zakopala, bio je samo deo njenih snova.
