Razmišljam ja celog dana šta da kupim mojoj Svetlani za rođendan. Šerpe, lonci i poklopci ne dolaze u obzir jer se sa knedlom u grlu sećam ožiljaka od njenog prošlog rođendana kada je zagrejala šerpu na ringli i zalepila je za moju zadnjicu dok sam se trtio da vežem pertle. Mislim se "Bolje da mi ga je uterala odpozadi".
Ali zaboravili smo taj nemio događaj jer je moja Svetlana tada bila na dijeti, dodala je deset kilograma.
Idem tako i razmišljam šta Svetlani kupiti?
Onda na banderi spazim zalepljenu reklamu da nam je u varošici otvoren seksi šop.
Mislim se, kupiću nešto da oboje uživamo.
Tumaram kroz grad u potrazi za šopom, kad eno ga tamo svijetli kao najljepsi andjeo. Pomislim trci, trci, pa brzo se vrati, vrela koka te ceka budalo.
Dzaba sto sam trcao, kad otvorim vrata od nase sobe, komsija baštovan protego se ko les na krevetu.
"Sunce li vam jebem..." zaustim, al me Svetlana zgrabi za ćunu.
"Hocu sendvic." zatrepce okicama, a ja ko poslusni kucic podjem put kuhinje, iz frizidera vadim salamu, kad me nesto spici po mozgu ( jel to moguce uopste?)
"Necu taj sendvic budalo" vuce me natrag prema sobi i ubaci s komsijom.
Gledam komsiju, gledam mu onu stvar, pa se i ja pocnem skidati.
Ceca se opruzila pored bastovana, pa skocim za njom.
Odlučim da joj ližem picu, jer to svi rade u pornićima.
Namestim se, raširim je prstima, razgrnem žbunje, isturim jezik i načinim dobar liz.
I, jebem ti li ti sve do Boga, ukočim se!
Kao da mi je neko sipao akumulatorsku kiselinu u usta.
Jezik mi se sprčio, kiselost mi grebe grlo, a jedna dlaka mi zapala među dva zuba.
A Svetlana prede li prede, bas k'o traktor na leru.
Zgrabim rukom komsijuno koljeno trazeci pomoc, dok dolazim sebi, a on je mazno pogladi.
"Sunce ti tvoje!" siktim, al se ne dam, pokusavam da izvadim dlaku. "Daj čačkalicu komsija"
"Sto ce ti bre cackalica 'si normalan, nemoj me brukaš pred komsiju, spremana sam. Spremnija ne mož' biti"
Začepim nos, pa navalim ponovo, kad ono mlaz izlete ko iz špric i mene pravo u oko. Oslepe.
Nema veze sto me kiselina pece i u oci sprica, ja sam k'o Tarzan. Sve izdrzacu!
"Komšija evo preuzeću ja "- komšija se ponudi i ja se oduševljeno sklonim.
"Samo napred komšija." uzivat ces.
Jebem joj obiteljsko stablo, sve do praprababe, a pizdina dlaka klizne mi sve do grla. Krkljam, mamu li joj nataknem, i jebem sad sebi sve po spisku što sam uopće jezik isplazio.
Komšija okrene Svetlanu i urati je u onu njenu džinovsku guzicu toliko jako da sam se pomerio s mesta, i mene zabole.
I silom hoću gledati tu scenu ispred sebe, al' dlaka me jebe, pa jebe... Kašljem, skvičim i najzad si gurnem prst u usta, pa sve do grla. Suze mi krenu na oči, zastenjem, a komšija se okrene prema meni. - "Svršavaš li to?"
"Ga! Ga! Ga! "- grčim se i pokušavam odgovoriti. On naglo ustaje.
- "Pa, stavi joj GA kad si navalio!"
Vrišti Svetlana dok je komšija jebe a ja cvičim i grlim ćebe.
Razvali mi ženu, odvali joj bulju kao da je ceo dan bila uključena u struju.
- "Kumim te komšija, može li to lakše, ipak sutra treba narodu da maše."
- "Milojko ućiti, umikni, zaveži ili se pomakni i beži."- javlja se i ona.
Izvadi ga i otrese. - "Neka te to ne dira, još će mala kurcu da svira."
Svetlanine sise se razbežale na sve strane. Razmišljam da im ugradim kompas i da tako sve ovo stane.
Komšija se pridržava za kičmu dok gura a ja si mislim "Svisne ti ga na tebe Đura".
Dok se Milojko u svojoj muci zabavio, komsija je misli svoje isturio...
Jebeš mene i sendvič šeme, na'vato sam kod ove poene
Komšinica se preko komše smeška i po mlitavoj trbušini češka.
Voleo bi da je nisam ni tak'o jer vako..
Kobili se kita osladila
A meni želja ohladila.
Nisam mislio da će biti 'vako jer da jesam ne bi je ni štapom tak'o.
Nisu dugo komsijine misli čekale, jer Milojkove su se derale :
Svetlana se cedi kao limun žut ali je zato komšijin kurac još uvek krut. Mislim se ček da je proba i limun će mu biti sladak, kako sam mislio tako se i desilo. Komšiju zasvrbi jezik lud, pa ga gurni duboko u nju. Prođe sekund dva, komšija odskoči metra dva. Postade mi saputnik u boli, a ovu truhlu kravu ište ne zaboli.
Komšija i ja saputnici u boli, za nas se sad i Bog moli.
Da nesreća bude veća, komšiji se opet diže ispuhana vreća.
Pogleda me tako slatko, a ja odskocih ko poparen Slavko.
Upita " Hocemo li bratko?"
Masem, pusem i suze brisem i tad mi sinu pozvacemo Slavka. Sto nas je vise, bice bolje da se suze mnoze, jer od njene kiseline drugacije ne moze.
Ipak se predomislim, pa opet masem i pusem "Ni u ludilu komsija Rade, pre cu da me jebu odpozada." spreman sam podnijeti veliku bol, samo da vise ne osjetim taj vonj.
Kulira nas Svetlana i ode po nekoliko banana.
- Da neje gladna? – pitam komšiju.
Ali sa bananma ona donese i med.
- Hoću da me ližete i da vam budem slatka - ona se naceri.
- A šta će ti banane? - pitam je ja.
- Pa neko mora da me jebe Milojko moj.
Dok je komšija liže ja guram bananu, i nesreća moja odmah me stigne. Odlomi se banana i parce pojedoše njene usmine.
Čviči Svetlana i zavija, očigledno joj banana prija, ali mene zato boli šija.
Ubacim prst da dohvatim bananu a ona ko za baksuza pobeže poduboko.
Zainatim se ja i gurnem celu šaku.
- Milojko ljubavi moja - vikne Svetlana.
Zašto li se dere opajdara?
Jurim ja bananu i pitam se "Koilika je ovo rupa sunce ti jebem, će ostanem bez sat".
Još me uvati za kosu i oskuba me samo tako.
- Aha – uhvatim ja parče od banana i izvučem ga napolje.
Svetlana je u transu a komšija i ja brišemo znoj sa čela.
I taman pomislih da svemu ovome dođe kraj
ali Svetlana poviče "Daj".
Gledam ja komšiju, gleda on mene, gledamo jedan drugog.
U magli tog čarobnog trenutka skočismo obojica i umalo se ne pobismo na vratima, ko će pre izaći.
Bolje i da me autobus zgazi na ulicu, onamo,
ali Milojko se više nikad ne vraća tamo.
